Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) utvrdio da se Omladinska zadruga Bulevar OZ, oglušila o Zakon o zabrani diskriminacije Republike Srbije kada je odbila da učlani maloletnu osobu sa priznatim statusom izbeglice u Srbiji, navodi se u saopštenju ove organizacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u svom mišljenju konstatovao da je navedena omladinska zadruga neopravdano stavila u neravnopravan položaj podnosioca pritužbe na osnovu njegovog ličnog svojstva – statusa lica kome je dodeljen azil odnosno subsidijarna zaštita.
Maloletni državljanin Nigera, koji ima odobreni azil u Srbiji, obratio se BCLJP-u u julu, pošto je želeo da počne da radi, a uslov poslodavca je bio da bude prijavljen preko omladinske zadruge. Sve omladinske zadruge kojima se obratio su odbile zahtev za učlanjenje uprkos obraćanja BCLJP-a sa objašnjenim pravnim statusom i dokumentacijom koja pojašnjava položaj ovog mladića. Odbijan je pod izgovorom da je maloletan i da nije đak pa iz tog razloga ne mogu da ga učlane.
„Omladinska zadruga Bulevar OZ u svom postupanju je otišla korak dalje, i odgovorom ‚Ne vršimo učlanjenje i zapošljavanje azilanata‘ počinila direktnu diskriminaciju.Ovakvo postupanje je duboko diskriminatorno prema izbeglicama, odnosno osobama sa dodeljenim azilom”, navode iz BCLJP-a.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naveo je u svom mišljenu da je utvrđeno da Omladiska zadruga Bulevar OZ nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema podnosiocu pritužbe, maloletnom I.C.A iz Nigera, u odnosu na druga lica, već da je utvrđeno da je Omladinska zadruga Bulevar OZ po automatizmu odbila da razmotri zahtev za članstvo u zadruzi isključivo zbog njegovog statusa.
Beogradski centar za ljudska prava podseća da ovakvo ponašanje pomenute omladinske zadruge nije usamljen slučaj, već da je u toku prošle godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u nekoliko postupaka utvrdio i da su banke u Srbiji diskriminisale izbeglice i tražioce azila kada nisu htele da im otvore bankove račune. Prema rezultatima istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, koje je sproveo Poverenik, kao grupa kod koje postoji najveća socijalna distanca izdvajaju se upravo migranti, odnosno tražioci azila.
Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja postupanje Poverenika prema pritužbi i ukazuje na važnost da u svakoj budućoj sličnoj situaciji omladinske zadruga moraju posebno razmotriti svaki zahtev za članstvo bez paušalnih i diskriminatornih procena, imajući u vidu važnost ovih organizacija u zapošljavanju odnosno pronalaženju posla za mlade ljude.
A.G.A
