Film Pejzaži otpora (Srbija/Francuska/Nemačka, 95′ / 2021) beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je ubrzo po izbijanju rata uhapšena i deportovana u koncentracioni logor Aušvic. Kako stoji u najavi filma:
Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beogradu, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez “naknadne pameti”, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji. Puštamo njenu priču da putuje kroz vreme, ka telima novih generacija, sugerišući da je uvek moguće misliti i vršiti otpor.
Uoči same premijere, autorke filma Marta Popivoda i Ana Vujanović na pitanje o odluci da se bave ovom temom, za Mašinu odgovaraju:
Na filmu smo radile preko deset godina. Uvek smo mislile da je tema antifašističkog otpora i njegova veza sa komunizmom bitna na prostorima bivše Jugoslavije. Tokom dvehiljaditih smo svedočili istorijskom revizionizmu na državnom nivou, a tabuizacija socijalizma je krenula još ranije, devedesetih. Poslednjih godina, međutim, u celoj Evropi dolazi do jačanja desničarskog populizma i cela nacionalistička i rasistička histerija sa izbeglicama iz Sirije i uopšte zapadne Azije i Afrike nas je duboko uznemirila. Za nas, to je najava novog fašizma, i Evropa je za kratko vreme zastrašujuće zaličila na Evropu tridesetih.
Kako dalje objašnjavaju, paralelno sa svim tim procesima o kojima su govorile, svoje poslednje dane žive nekadašnji borci i borkinje protiv fašizma, koji se u svojim devedesetim godinama života još sećaju kako je fašizam tada počinjao i kako su se borili protiv njega:
Naša akterka, Sonja, upravo je bila jedna od njih. Znale smo da je to poslednji trenutak da zabeležimo njenu priču, da sačuvamo taj glas, koji još postoji među nama i koji će neminovno uskoro fizički nestati.
Govoreći o tome šta za njih znači ovaj film, Marta Popivoda i Ana Vujanović naglašavaju da njima ovaj film nije važan samo sa istorijskog aspekta:
Čak, najviše nam je stalo do budućnosti. Zato ovim filmom pre svega želimo da podsetimo da je otpor gotovo uvek moguć, i da ga moramo izvršiti mi, obični ljudi, svakodnevno.
Nastavljajući o odnosu umetnosti i politike, reflektujući savremeni društveno-politički trenutak u kojem se film prikazuje, posebno naglašavaju važnost uključivanja svih nas u prostore otpora:
Druga stvar koju smo htele da pokažemo i koja nam se sada čini hitnom jeste da se mi, ti obični ljudi moramo politizovati. Niko nam to znanje neće dati.
Scenario i režiju filma potpisuje Marta Popivoda, dok je na scenariju i dramaturgiji radila Ana Vujanović. Direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka je Jelena Maksimović, dizajner zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Simon Apostolou.
Producenti filma su Marta Popivoda i Dragana Jovović ispred producentske kuće Teorija na Delu (Theory at Work) iz Srbije, kao i Jasmina Sijerčić ispred Bocalupo Films iz Francuske.
Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcije Ženski fond, Medienboard-a Berlin-Brandenburg, ARTE France – La Lucarne i CNC – Centre National de la Cinématographie et de l’Image Animée.
Glavni takmičarski program, pod nazivom “Tiger Competition” otkriva i podržava inovativne autore u usponu, čiji radovi pomeraju granice filma. Selekcija obuhvata 16 filmova iz celog sveta.
Prvi dugometražni dokumentarac Marte Popivode pod nazivom „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ svoju je premijeru imao na 63. Berlinalu, a zatim je prikazan na brojnim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima. Popivodin rad je predstavljen i u galerijama i muzejima, kao što su Tate Modern u Londonu, MoMA u Njujorku, M HKA u Antverpenu, Muzej moderne umetnosti u Ljubljani, Muzej savremene umetnosti u Beogradu itd. Popivoda je dobitnica prestižne nagrade za vizuelnu umetnost Berlin Art Prize, koju dodeljuje berlinska Akademija umetnosti, kao i nagrade za mlade umetnike Edith-Russ-Haus Award for Emerging Media Artist.
V.K.
