Predstavnici Vlade kao primer ljudi koji ne plaćaju prihod na zaradu iz inostranstva navode onlajn kockare, vlasnike stanova za izdavanje, ovih dana i moreplovce.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je, primera radi, izjavila da: „Postoje ljudi koji su na onlajn klađenju zarađivali i više od 50.000 evra godišnje, pa je neverovatno da neko želi taj novac da unese u Srbiju, a da ne plati porez“. Ona je dodala da nema države u kojoj tako veliki prihod može da ostane neoporezovan, i naglasila da država prihode od poreza ulaže u zdravstvo, školstvo i javnu infrastrukturu.
Predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI) ne osporavaju značaj plaćanja poreza, ali u prvi plan stavljaju nastavnike jezika i druge kategorije radnika koji ubiraju prosečan i mali prihod, a onlajn zarađuju iz nužde.
URI: poresko opterećenje neodrživo
Predstavnici URI-ja često ističu da je važeće zakonodavstvo neprimenjivo na oblike rada koji su se razvili u proteklih dvadesetak godina, naglašavajući da se oporezivanje danas ne može sprovoditi po odredbama zastarelog zakona.:
Zakon o porezu na dohodak građana nema jasnu uredbu kojom definiše prava i obaveze radnika na internetu, već je to sve svrstano u članu 85. pod ostali prihodi, što nikako ne bi smelo da bude. Jasno je da 2001. godine internet nije bio isto što je i danas i tu se vidi propust države da prepozna rad na internetu i prihodovanje iz inostranstva kao posebnu kategoriju i reguliše ga kako bi se sprečila situacija koju imamo danas, prokomentarisali su iz URI za Mašinu.
Trenutno poresko opterećenje je neodrživo za bilo kog radnika koji prihoduje iz inostranstva, konstatuju predstavnici URI-ja.
Gorući problem, kako je javnosti poznato, predstavlja pitanje retroaktivne naplate poreza za period od poslednjih pet godina. Mnogi frilenseri tvrde da su u tom periodu pokušavali da plate porez, ali da to nisu uspeli jer ni službenici poreske uprave nisu znali kako da im naplate obaveze. Kako su iz URI rekli za Mašinu, bilo je i svežijih grešaka poreznika:
Postoje primeri gde su ljudi godinama plaćali penziono i socijalno osiguranje, a kojima su u rešenju Poreske uprave obračunate obaveze za PIO fond iako su uredno plaćane. Takođe imamo slučaj gde su PIO obaveze plaćane, ali lica nisu bila u mogućnosti da to pretoče u radni staž – plaćali su ih u prazno.
Zato iz Udruženja insistiraju na tome da Poreske uprava treba da prihvati svoj deo odgovornosti za to što frilenseri nisu izmirivali porez.
Frilenseri od početka ove drame objašnjavaju i da je retroaktivna naplata poreza praktično nemoguća, jer njihova zarada nije otišla u štednju, nego u tekuće troškove. Predstavnici URI-ja su sredinom nedelje dobili priliku da predstavnicima Vlade i Poreske uprave predstave obračun poreza i doprinosa za različite kategorije onlajn radnika u odnosu na prihode koji ostvaruju. Time su i dokazali da mnogi frilenseri nemaju odakle da plate finansijske obaveze iz poreskih rešenja, kako je Katarina Pavlović, pravnica URI-ja, izjavila za N1.
Jedan od osnovnih zahteva URI-ja je da naplata poreza i obaveza počne nakon donošenja Zakona o nestandardnim oblicima rada. Od njega očekuju da status radnika na internetu dugoročno reguliše tako da poresko opterećenje omogući dostojanstven život i rad radnika i da se radnicima omogući ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Ocenjujući dosadašnji tok pregovora, predstavnici URI-ja su više puta konstatovali da je druga strana pokazala interesovanje da udruženo radi na rešavanju problema radnika na internetu.
Predlozi Ne davimo Beograd
U rešavanje problema frilensera, koji pogađaju desetine hiljada ljudi u Srbiji, uključili su se i drugi pojedinci i organizacije. Među njima je i inicijativa Ne davimo Beograd, koja je tim povodom početkom nedelje održala okrugli sto.
Na okruglom stolu su govorili Jelena Jerinić, vanredna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i koordinatorka pravnog tima inicijative i Svetislav Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beograd i član pravnog tima i Socio-ekonomske grupe Ne davimo Beograd.
U pratećem saopštenju konstatuje se da je polazna osnova Ne davimo Beograd stav da poreski sistem mora biti i efikasan i usmeren na obezbeđivanje stabilnih prihoda za finansiranje javnih usluga i javnih dobara, ali da mora i da se osavremeni u korist podsticanja i omogućavanja korišćenja novih tehnologija u poslovne svrhe. Kako se ističe, on „pre svega mora da bude pravedan“.
NDMBG je ovom prilikom podsetila na ranije iznete predloge za rešenje problema oporezivanja onlajn radnika, u koje spadaju
- predlog za zakonsku amnestiju za sve građane kojima nakon naplate poreza ostaje manje novca od minimalne zarade,
- izuzimanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za građane kojima zakon ne omogućava ostvarivanje prava na socijalno osiguranje,
- određivanje poreskih obaveza frilensera primenom pravila koja su predviđena za preduzetnike u skladu sa načelom da se poreske činjenice tumače prema njihovoj ekonomskoj suštini
Svaka poreska reforma bi morala da počiva na polaznoj osnovi neophodnosti uvođenja opšteg neoporezivog egzistencijalnog minimuma, koji je u ovom trenutku pružen samo u slučaju prihoda iz radnog odnosa (zarade), ali ne i kod svih drugih oblika prihoda po drugim osnovama, čime su brojni naši sugrađani koji nisu u radnom odnosu i dovedeni u očajnu situaciju, navodi se u saopštenju.
Pravni tim Ne davimo Beograd je zaključio da bi mere koje predlažu mogle da budu usvojene brzo, u formi posebnih zakona, u cilju hitnog rešavanja nastalog problema.
Slično Udruženju radnika na internetu, i predstavnici Ne davimo Beograd naglašavaju da je među frilenserima mnogo onih koji dopunju nedostatan kućni budžet onlajn poslovima, bilo da su zaposleni, nezaposleni, ili u penziji.
