Prvo istraživanje ovog tipa u Srbiji, „Fairwork Serbia 2021: Standardi rada u platformskoj ekonomiji”, predstavljeno je danas putem onlajn prezentacije. Kompanije Wolt, Glovo, CarGo i Uradi-zaradi, pokazuje se, ispunjavaju manje od polovine standarda dostojanstvenog rada prema kojima su rangirane, a formalna poboljšanja radnih standarda su često privid i ne garantuju dobre prakse.
Kako ističu autori istraživanja, rad putem platformi je u Srbiji već dugo prisutan i sve popularniji. Prve mogućnosti za platformski rad pojavile su se pre petnaestak godina, da bi Srbija proteklih godina izbila u vrh svetskih lista zemalja rangiranih po udelu platformskih radnika u stanovništvu. Komparativna atraktivnost ove vrste angažmana je delom rezultat prilagođavanja zakonodavstva i rastućih potreba tržišta, dok ključnu motivaciju za platformski rad predstavlja nedostatak drugih poslovnih prilika, prepreke na ulazak na tržište rada sa kojima se suočavaju mlađi radnici i radnice, te otkazi kojima je deo radne snage bio izložen od početka pandemije. Istovremeno, uslovi rada putem platformi su nedovoljno istraženi, što naglašava značaj Fairwork izveštaja.
Autori izveštaja su prokomentarisali da mnogi platformski radnici „relativno dobro” zarađuju, ali se takođe sreću sa problemima poput neregulisanog radnog statusa i rizičnih uslova rada. Zato su istražili da li platforme u domaćim radnicama i radnicima omogućavaju fer zaradu, fer uslove, fer ugovore, fer upravu i fer zastupanje. Njihova opšta ocena je da „postoji potencijal za dostizanje određenih standarda dostojanstvenog rada” – ali i mnogo razloga da se uvedu poboljšanja.
Konkretnije, angažovani u većini ocenjenih platformi mogu da za puno radno vreme, nakon odbitka troškova, zarade minimalac, a onima koji rade za Wolt i Uradi-zaradi nakon odbitka troškova ostaje prihod koji pokriva egzistencijalni minimum. Uradi-zaradi, uz Glovo, ima jasne kanale komunikacije između radnika i predstavnika platforme i formalne postupke za žalbe na kazne i disciplinske odluke.
Na prvi pogled ohrabruje i podatak da dostavljačke platforme Wolt i Glovo svojim radnicima obezbeđuju zdravstvenu i bezbednosnu opremu i imaju politike i prakse zaštite radnika od rizika na radu i osiguranje koje se tiče kovida 19, zahvaljujući kom radnici koji odu na bolovanje ne gube prihod.
Međutim, samo u Uradi-zaradi radnici ugovore potpisuju pod jasnim i transparentnim uslovima, sa definisanim rokovima za obaveštavanje o mogućim promenama ugovora i tako da su im ugovori uvek dostupni. Takođe, nijedna platforma ne omogućava princip pravičnog zastupanja, odnosno slobodu radničkog udruživanja. Kako autori konstatuju, platformski radnici u Srbiji su time uskraćeni za formalne mehanizme zastupanja i zaštite svojih prava.
Intervjui sa radnicama i radnicima otkrivaju da su uslovi rada u praksi i lošiji od onoga što bi se dalo zaključiti pregledom formalnih obaveza koje na sebe preuzimaju platforme. Kada je reč o pomenutim mehanizmima zaštite i osiguranja radnika od rizika na radu, ispostavlja se da poslodavci raspolažu mogućnostima da izbegne plaćanje osiguranja. Tome doprinosi slaba informisanost radnika o njihovim pravima, kao i sam pravni vid angažmana.
Naime, kao što smo već pisali, platforme u Srbiji ne nastupaju kao zvanični poslodavac, već se radnici angažuju kao samozaposleni, odnosno osnivajući preduzetničke firme, ili preko agencija. Agencije, primera radi, imaju pravo da povređenog radnika retroaktivno odjave sa posla dan pre povrede, sprečavajući ga da ostvari pravo na osiguranje.
Samozaposlenost, koja često nije slobodan izbor već prinuda, i rad preko agencija pogoršava nesiguran položaj radnika i na druge načine. U izveštaju je apostrofirano da aktuelne zakonske norme omogućavaju stvarnom i formalnom poslodavcu da ih tumači u svoju korist, dok slaba inspekcija rada ne uspeva da zaštiti prava radnika, a država na sve to žmuri. Istovremeno, platformski radnici, angažovani putem nestandardnih ugovora, ne uspevaju da ostvare prava na socijalno i zdravstveno osiguranje, koja su u Srbiji rezervisana za radnice i radnike sa ugovorima na nedoređeno.
Istraživanje je nastalo u okviru međunarodnog projekta Fairwork, koji prati uslove rada u 26 zemalja na pet kontinenata. Nosioci projekta su Oksfordski univerzitet i Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda. Autori izveštaja Branka Anđelković, Tanja Jakobi, Maja Kovač i Slobodan Golušin javnosti su predstavili ključne nalaze, te o njima diskutovali sa Bojanom Urdarevićem, profesorom na Pravnom fakultetu u Kragujevcu specijalizovanim za pitanja iz oblasti radnog prava, Markom Miletićem, kourednikom portala Mašina i Čedankom Andrić, predsednicom Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.
Izveštaj je dostupan na sajtu Fairwork-a i Centra za istraživanje javnih politika.
I.K.
