U ponedeljak uveče su učenici Pete beogradske gimnazije krenuli prethodno utabanim stopama studenata te stupili u fizičku blokadu škole do ispunjenja njihovih zahteva – smena v.d. direktorke Danke Nešović, vraćanje prethodno otpuštenih nastavnika, formiranje Školskog odbora i izbor novog direktora iz kolektiva gimnazije.
Jednostavno, nakon gomilajućih problema unutar te škole, te oglušavanje svih nadležnih institucija na njihove vapaje, učenici uz podršku svojih roditelji su se, kao i studenti pre njih, odlučili na jedini preostali korak – blokada do ispunjenja zahteva, odnosno rešavanja krize.
A početak krize datira još od februara ove godine.
Lady Dron iz Ministarstva osvete
Krajem februara odjeknula je informacija da je Danka Nešović postavljena na mesto v.d. direktorke Pete beogradske gimnazije. Sama ova vest ne bi bila toliko upadljiva da uz nju nije išao i doček koji su joj priredili učenici te škole – prvog dana su protestovali, skandirali i zviždali ispred škole, drugog su zalepili sendvič na vrata njenog kabineta.
Sam gest sa sendvičem aludira na to da je nova direktorka Nešović, u stvari, kadar Srpske napredne stranke – ukoliko se uzmu njena prethodna česta gostovanja po režimskim televizijama, takva pretpostavka je i logična. Zgodno je napomenuti i da sama Nešović s ponosom ističe da je od jula 2013. godine direktorka „PEP Akademije za avijaciju“ – zbog čega se, donedavno, na društvenoj mreži Instagram služila imenom „Lady Dron“.
Bilo kako bilo, od tog trenutka počinje vanredno stanje u Petoj. Rad u toj školi su, pored učenika, počeli da bojkotoju i nastavnici – delom kao vid podrške studentskoj borbi, delom i zbog sve lošije situacije u samoj školi.
A onda, nekoliko meseci nakon uspostavljanja Nešović kao v.d. direktorke, jednom broju nastavnika te škole nisu produženi ugovori na određeno vreme. I dok se Nešović pravdala da je takva odluka u njenoj nadležnosti, deo javnosti je sumnjao u svojevrsnu odmazdu prema tim prosvetnim radnicima zbog blokada – što od strane direktorke, što od samog Ministarstva prosvete na čelu sa Dejanom Vukom Stankovićem.
Takav trend se nastavio i do dana današnjeg, te prema poslednjim informacijama u toj školi je od februara otišlo ukupno 30 nastavnika. Kriza je nastavljala da se produbljuje, a od 1. septembra su roditelji đaka ove škole organizovali nekoliko protesta. Takođe, roditelji su podneli i krivičnu prijavu protiv Nešović, navodeći kako je ona „zabranila roditeljima ulazak u školu“, čime je prekršila Zakon o obrazovanju i vaspitanju.
Uzimajući to u obzir, Inicijativa Roditelji Beograda saopštila je sredinom septembra da se nastavlja politika odmazde nad profesorima, decom i roditeljima Pete beogradske gimnazije, navodeći kao primer da su deca iz šest odeljenja u četvrtak imali zajednički čas iz jednog izbornog predmeta. Čak su uputili i apel predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen uoči njene današnje posete Beogradu.
Pored toga, zbog velikog broja pritužbi koji je na adresu ombudsmana stigao na rad v. d. direktorke Pete beogradske gimnazije, Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete.
Sve navedeno dovelo je do toga da plenum učenika Pete beogradske gimnazije izglasao fizičku blokadu škole, te postavi rok od dve nedelje za ispunjenje njihov četiri zahteva. Podršku su, pored roditelja i građana, dobili i od svojih vršnjaka iz drugih škola. Naime, njih su podržali i gimnazije „Sveti Sava“ kao i Treća beogradska.
Nešović je, s druge strane, jutros saopštila da je ta Peta „pod opsadnim stanjem“ i da država treba da reši problem i omogući da se nastava neometano odvija.
Logičan sled okolnosti
Upitana o tome kako ocenjuje novonastalu situaciji u Petoj, predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević u razgovoru za Mašinu podseća da su svojevrsne blokade škola bile vidljive i tokom prošle školske godine, kada su maturanti, prateći primer starijih kolega sa fakulteta, krenuli da bojkotuju nastavu, u čemu su im se priključili i nastavnici.
„Tako da oni već imaju nekakvo iskustvo kada su ovakve stvari u pitanju, i meni je jasno zašto ova deca to rade. To je zapravo isti odnos prema problemu kao što su imali studenti i kao što smo, naposletku, i mi prosvetni radnici imali kada smo stali uz sve njih. To je čista građanska neposlušnost kojoj pribegavate samo kada nemate drugi način da rešite problem. Jer, vapaje roditelja i đaka u Petoj da se skloni direktorka te da se na njeno mesto dovede neko iz kolektiva, niko od nadležnih nije čuo. A u suštini, njihovi zahtevi se svode na to da škola konačno počne da radi u okvirima zakona“, rekla je Dimitrijević.
Sagovornica Mašine ukazuje da su ogromni problemi u Petoj proizvod samovolje jedne osobe koja, kako dodaje, očigledno ima podršku tamo gde treba da je ima.
„U ovom trenutku, direktorka Nešović može da radi šta hoće u Petoj. Da krši zakone, da kažnjava ljude za najsitnije, uslovno rečeno, nedostatke za koje niko nikoga niti kažnjava, niti pokreće disciplinske postupke. I u takvoj situaciji vi jednostavno pribegavate ovakvom načinu borbe, odnosno blokadi same škole, jer ne znate šta drugo da radite“, ocenjuje Dimitrijević.
Sličnog viđenja je i predsednik NSPRS Dušan Kokot, koji u razgovoru za Mašinu ocenjuje blokadu Pete beogradske gimnazije kao potpuno prirodnu reakciju i učenika i roditelja. Jer, kako napominje, u situaciji kada se jedna takva elitna škola nalazi u, uslovno rečeno, vanrednom stanju više od sedam meseci, ništa drugo ne preostaje.
„Kakva je to škola u kojoj, u ovom trenutku, fali 20 nastavnika, jer je vršilac dužnosti otpustio skoro 30? U kojoj, prema svedočenjima, učenici znaju više od nastavnika koje je Danka Nešović dovela kao zamene? Na situaciju u Petoj se upozorava od početka godine, međutim, problemi se samo produbljuju. Koliko sam upoznat, i prošle nedelje su neki ljudi ostali bez posla ili su neraspoređeni. I sve to direktorka radi suprotno zakonu, te ćemo mi kao sindikat zbog jednog takvog slučaja pokrenuti postupak protiv te škole, odnosno protiv v.d. direktorke, koja se takođe, podsećam, nezakonito nalazi na čelu te ustanove“, objašnjava Kokot.
Sagovornik Mašine takođe podseća da u ovom trenutku ne postoji školski odbor, odnosno da po određenim informacijama postoji „neki privremeni organ upravljanja, a nikada ni jedan dokument članovima školskog odbora nije dostavljen u kojima se naznačava da oni više nisu članovi školskog odbora“.
„Ako se na sve navedeno uzme u obzir i da se roditeljima zabranjuje ulaz u Petu, ta gimnazija u ovom trenutku više podseća na zatvor, nego na školu. I onda je potpuno prirodno da se roditelji i učenici pobune. Ja se čak pitam kako se to nije desilo ranije“, rekao je Kokot.
Dimitrijević takođe smatra da je u ovom trenutku neohodno da đake ove škole podrže pre svega njihovi nastavnici, jer ih roditelji već podržavaju, te njihovi drugari iz drugih škola. Ako bi se to desilo, kako dodaje, onda se može doći do željenog efekta.
„S druge strane, situacija zavisi i od toga kako će druga strana reagovati, odnosno direktorka škole i, naposletku, samo Ministarstvo prosvete. Plašim se, nažalost, da njihova reakcija neće biti odgovarajuća. Da li će ići putem veće represije, što je inače za njih tipično i što naposletku može da probudi još veći bunt, ja to ne znam. Da se razumemo, postoje različiti, uslovno rečeno, kreativni mehanizmi vršenja pritiska na učenike Pete. Na primer, da profesore u toj školi, koji inače strahuju za svoj posao, nateraju da deci upisuju neopravdane časove, pa da onda oni imaju određeni broj neopravdanih kako bi mogli biti udaljeni iz škole“, objašnjava sagovornica Mašine.
Blokade obrazovnih ustanova – trend u nastajanju?
Nakon što su učenici Pete započeli blokadu, ubrzo nakon toga pojavila se vest i da su se na isti potez odlučili i njihov vršnjaci iz gimnazije „Sveti Sava“. Međutim, ta vest je ubrzo demantovana od strane direktorke te škole, naglasivši da se nastavna neometano odvija, ali da određeni broj učenika jeste stajao ispred učionica u znak podrške svojim vršnjacima.
Bilo kako bilo, te uzimajući u obzir i gorepomenute ocene Mašininih sagovornika, postavlja se pitanje da li je na pomolu svojevrsni trend u režiji srednjoškolaca, a po ugledu na studente – fizičke blokade škola do ispunjenja zahteva?
S tim u vezi, odnosno upitana o tome da li možemo očekivati još blokada srednjih škola u budućnosti, Dimitrijević smatra da to zavisi od toga kakvi su problemi u drugim školama u pitanju, te da li ima volje u drugim nastavničkim kolektivima za ovakvav vid borbe.
„Jer, suština je u tome što su mnogi prosvetni radnici umorni i razočarani, a podsećam da je neophodna i naša podrška u tim potencijalnim blokadama. S druge strane, takođe se postavlja pitanje vrste problema u drugim školama. Jer, u Petoj su se prvenstveno pobunili đaci što je simptomatično, jer su oni ustali zato što je njihova školska zajednica narušena. U drugim školama problemi su više pravne prirode zbog kojih se učenici neće pobuniti, prvenstveno jer ne znaju za njih. Jednostavno, takvi problemi ne utiču na njih, barem ne direktno. Ipak, u tim školama mogu da se pobune roditelji, kao što i jesu, ali oni idu drugim putem. Oni ne blokiraju škole, koliko podnose gomilu krivičnih prijava. Naposletku, postoje razne vrste pritisaka i razne vrste reakcija koje su sve vreme u toku, samo nisu svi pod budnim okom javnosti kao što je Peta, u kojoj se ipak odvija svojevrsno vanredno stanje“, zaključuje Dimitrijević.
Kokot, pak, smatra da će mnoge druge škole slediti primer Pete beogradske gimnazije, te da se u budućnosti itekako mogu očekivati blokade srednjih škola.
„U ovom trenutku, gotovo da ne postoji ni jedna gimnazija koja je prethodno funkcionisala kao dobra zajednica, a da nije rasturena sada. Imamo primere od Niša do Pančeva, od promena direktora do otpuštanja nastavnika. Uzimajući to u obzir, verujem da je primer Pete pokrenuo jednu lavinu, te da će istu stvar uraditi i drugi kada shvate da ne postoji drugo rešenje. Jer, u svim tim školama su roditelji i učenici, naposletku i mi kao sindikat, apelovali bezbroj puta nadležnima, ukazivali bezbroj puta na probleme. I sve to ne da nije dovelo do rešenja problema, već imamo generisanje novih. Da li je tim učenicima koji blokiraju Petu ugrožena bezbednost? Jeste, ali je ona ugrožena i mnogo pre same blokade, kao i prosvetnim radnicima širom Srbije već godinama unazad. Jednostavno, kada ste na pogrešnom putu, svaka stanica je pogrešna. Šta onda drugo nama preostaje? Jednostavno, ovo što se dogodilo u Petoj je prirodna reakcija, naposletku i jedina moguća. Ja zaista očekujem da se to može samo nastavi, odnosno da će da bukne trend blokada srednjih škola po Srbiji“, zaključuje Kokot.
M.B.
