Juče je u Beogradu održan prvi sastanak pregovaračkog tima u okviru pregovora za utvrđivanje minimalne cene rada za 2023. godinu. Sastanku koji se održava u okviru Socijalno-ekonomskog saveta (SES) su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rada, Ministarstva finansija, Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca Srbije. Prisutni na ovom sastanku su izneli svoje početne pregovaračke pozicije i dogovorili sledeće viđenje već za kraj ove nedelje.
Kao i prethodnih godina, tako i u ovim pregovorima, stavovi su manje više poznati i ranije izneti u cilju zauzimanja pozicija – u svemu tome prednjači predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji zakonski nema nikakve ingerencije nad ovom tematikom. Kako smo pisali on je pre nekih mesec dana izneo ideju o povećanju minimalne zarade na 40.000 dinara na šta su predstavnici reprezentativnih sindikata relativno oštro reagovali pominjući čak i mogućnost protesta ukoliko minimalna zarada konačno ne dostigne visinu vrednosti minimalne potrošačke korpe.
Inače, načelni dogovor da se minimalac i minimalna potrošačka korpa izjednače je u okviru Socijalno-ekonomskog saveta postignut još pre nekoliko godina ali i dalje to nije realizovano pa oni sa najnižim primanjima ne mogu sebi da priušte ni ono nedostojno sabranih namirnica i usluga koliko staje u minimalnu statističku kopru. Ipak, nakon prvog ovogodišnjeg sastanka nema žustrih izjava ni najava protesta, još uvek se mirno sedi za pregovaračkim stolom.
Kako smo ranije pisali sindikati, ne samo reprezenatativni koji učestvuju u radu SES-a, se načelno zalažu za „platu za život“, a ove godine su izneti i jasniji zahtevi da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje umesto jednom što je sada slučaj – inflacija koja „pojede“ već ionako niske zarade je glavni motiv za tako nešto.
Trenutna situacija je da je minimalna zarada u Srbiji, koju prima oko 400.000 ljudi, 35.000 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koja se uzima kao glavni reper pri odluci o visini minimalca u maju ove godine bila 43.600 dinara što je već sada premašeno rastom potrošačkih cena a sasvim je sigurno da će do početka sledeće godine taj iznos biti sasvim blizu cifri od 50.000 dinara.
Ljiljana Pavlović, članica pregovaračkog tima Unije poslodavaca Srbije, za Mašinu kaže da su i poslodavci razumeju potrebu za povećanjem minimalne zarade, međutim oni podsećaju da kriza utiče i na mogućnosti poslovanja.
„Svesni rasta potrošačkih cena skoro dve trećine privrednika podržava rast minimalne cene rada, ali s druge strane ni oni nisu pošteđeni negativnih uticaja. Nagli rast cena sirovina i energenata za privredu kao i otežanih lanaca snadbevanja u velikoj meri otežavaju poslovanje i utiču i na isplatu zarada“, izjavila je Pavlović za Mašinu.
Stoga kao i prethodnih godina poslodavačko udruženje izražava spremnost da prihvati povećanje minimalne zarade ukoliko se država odrekne dela svojih prihoda, odnosno ukoliko dođe do smanjenja opterećenja na plate i potencijalnog ukidanja nekih parafiskalnih nameta.
„Koliko tačno će biti umanjenje dažbina na plate stvar je pregovora, a prema dosadašnjem iskustvu, posebno iz perioda kovida, možemo reći da država pokazuje razumevanje za stanje u kojem se nalazi privreda. Zato verujemo i da će postojati spremnost za ovakvu vrstu ustupaka, jer svaki drugi pristup ne bi bio dobar ni za radnike, ni za preduzeća, samim tim ne može biti dobar ni za državu“, kaže Pavlović.
Visoka inflacija neproporcionalno više pogađa radnike sa nižim platama
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko podseća da visoku inflaciju vodi skok cena hrane i energije, koje učestvuju srazmerno više u troškovima porodica sa manjim dohocima, te bi stoga sindikati mogli da insistiraju upravo na tome da inflacija nesrazmerno više pogađa radnike koji primaju minimalnu zaradu.
Arandarenko smatra da trenutne metode obračuna minimalne zarade nisu adekvatne i da bi novi neto minimalac trebalo minimalno da sardži sledeće komponente nominalnog povećanja:
- Kompenzaciju za kumulativni rast troškova života u periodu oktobar 2021. – decembar 2022. godine – verovatno nekih 14-15%.
- Usklađivanje za očekivani rast BDP-a (produktivnosti) u 2023. godini – verovatno 3-4%.
- Usklađivanje za smanjenje ukupnih troškova rada za poslodavce kroz smanjenje stopa doprinosa i povećanja neoporezivog iznosa zarade – u zavisnosti od procenta smanjenja doprinosa i povećanja neoporezivog iznosa zarade.
Naš sagovornik veruje da je Vlada do sada trebalo da napravi računice o varijantama smanjenja poreskog opterećenja rada i da ih podeli sa socijalnim partnerima.
„Što se više bude povećao neoporezivi iznos zarade, to će veći procenat biti moguće pretvoriti u neto povećanje minimalca, a da to ne poveća ukupne troškove rada na tom nivou“, smatra Arandarenko.
Na kraju, naš sagovornik takođe veruje da bi se zbog visoke inflacije, treba zalagati za vraćanje prakse usaglašavanja minimalne zarade dva puta godišnje.
M.M.
