„Wenn du mich seehst, dann weine“, „Ako me ugledaš, plači“ – upozorenje je koje je u prvoj polovini avgusta „isplivalo“ iz reke Labe.
Zbog niskog vodostaja jedne od najdužih reka u Evropi postala je vidljiva tmurna poruka uklesana u kamen korita reke 1616. godine. „Kamen gladi“, kako se naziva takva vrsta oznake za nizak vodostaj, upozorava ljude da je reka ozbiljno pogođena sušom i da slede teška vremena.
Više stotina godina stara poruka poslednji put je bila vidljiva 2018. godine, a stručnjaci upozoravaju da je 2022. godina još teža. „Trenutno nam izgleda da je u poslednjih 500 godina ova najgora, iako je potrebno još analiza za potpunu sliku“, rekao je za Sky News istraživač Evropske opservatorije za suše, Andrea Toreti, komentarišući sušu u Evropi.
Nedostatak padavina i dugi toplotni talasi iscrpljuju i najveće reke u Evropi. Posledice po biljni i životinjski svet su devastirajuće. Proizvodnja hrane, energije i pijaće vode takođe ozbiljno stradaju od suše.
Sve veći broj istraživanja povezuje češće i intenzivnije suše sa klimatskim promenama. Rastuće globalne temperature izazivaju promene u padavinama i pojačavaju isparavanje.
Prema Evropskoj opservatoriji za sušu, 47% Evrope je u uslovima upozorenja na sušu (druga od tri kategorije intenziteta suše), što znači da je zemlja nedovoljno vlažna; dodatnih 17% je u pripravnosti, što znači da je vegetacija ugrožena.
Osim direktnih posledica, poput nedostatka pijaće vode ili hrane, suša izaziva probleme koji se prepliću sa drugim kriznim oblastima. Tako zagrevanje reka smanjuje kapacitete hlađenja reaktora nuklearnih elektrana u Francuskoj, što će onemogućiti da ta zemlja, koja inače izvozi energiju, doprinese rasterećivanju energetske krize u Evropi, značajno pojačane ratom u Ukrajini.
Osiromašena Rajna ne može da podnese transport robe na koji se u dobroj meri oslanja nekoliko velikih evropskih ekonomija, među kojima je i Nemačka. Prebacivanje tereta sa brodova na kamione će, pak pojačati zagađenje koje onda hrani klimatske promene.
Da se „kamen gladi“ kleše danas poruka bi sasvim sigurno sadržala referencu na neodrživost društveno-ekonomskog sistema koji prirodu tretira kao beskonačan resurs za sve intenzivnije iscrpljivanje.
Kao što smo već pisali, radna verzija dela Šestog (aktuelnog) izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), organizacije čiji su osnivači SMO i UNEP, je sadržala konstataciju da je „oblik ekonomskog razvoja koji je proizvod prirode kapitalističkog društva (…) u konačnici neodrživ“. U radnoj verziji izveštaja koju je štampi dostavila grupa Scientist Rebellion and Extinction Rebellion iz Španije stajale su ocene da je neophodno smanjenje emisija štetnih materija nemoguće postići dovoljno brzo u okvirima kapitalističkog ekstraktivističkog modela ekonomije, te da čovečanstvo mora odustati od postojećeg ekonomskog modela ako želi da izbegne ekološku katastrofu. IPCC se u ovom izveštaju založio za globalnu tranziciju ka održivom privrednom modelu i ekološku pravdu, odnosno formulisanje metoda za energetsku tranziciju koji bi uzeli u obzir istorijske razlike u emisijama štetnih gasova između različitih država, ruralnih i urbanih regiona, te rastuće nejednakosti između siromašnih i „opsceno bogatih“.
A.J.
