Ova kategorija opisuje države u kojima su slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja ozbiljno ograničene, a protivljenje vlastima može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne. Srbija se tako u 2025. godini našla među 50 zemalja sa ovom ocenom, uz Gruziju, Zimbabve, Pakistan i El Salvador, navodi se u saopštenju.
„Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost”, smatra Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora.
Ključni razlog za snižavanje ocene je, navodi se, sve veća represija kojom vlasti u Srbiji odgovaraju na kontinuirane studentske proteste koji su izbili nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i smrti 16 osoba.
„Demonstranti i oni koji im pružaju podršku suočavaju se s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost”, navodi se.
U saopštenju se podseća i na to da je od početka protesta u Srbiji privedeno više od 1000 ljudi i da se deo njih i dalje nalazi u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Ukazuje se i na slučaj dvanaest novosadskih aktivista, od kojih je šest u egzilu, koji se krivično gone po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka.
Kao posebno zabrinjavajuće ističe se pomilovanje četvorice muškaraca povezanih sa SNS-om koji su brutalno pretukli studentkinju, pomilovanje žene optužene za pokušaj ubistva, koja se automobilom zaletela u masu demonstranata i postupanje policije.
„Vlasti su odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila studentkinja Nikolina Sinđelić. Takođe, nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava”, navodi se.
Dalje se pominje i slučaj organizovanja kontraskupova vlasti i njihovih kampova oko ključnih institucija u Beogradu i ukazuje na to da su istraživački novinari među učesnicima takvih okupljanja identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom.
„Srbija je postala zemlja u kojoj i jedna jedina kritička reč povlači odmazdu. Ta odmazda može imati oblik gubitka posla u javnom ili javno finansiranom sektoru, ciljanih inspekcijskih nadzora od strane državnih organa, kampanja blaćenja u medijima bliskim vladajućoj stranci, proizvoljnih privođenja ili raznih oblika administrativnog uznemiravanja”, kaže Uroš Jovanović, iz Građanskih inicijativa.
Sloboda okupljanja uskoro bi mogla biti još ugroženija. Predložene izmene Krivičnog zakonika iz septembra 2025. godine predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta.
Dodaje se da su na udaru zaposlenih u prosveti, budući da je njih sto ostalo bez posla zbog podrške studentskim blokadama, kao i nezavisni mediji, pominjući primer neizvesne budućnosti televizija N1 i Nova, i neregularnosti tokom izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
„Sada je na Evropskoj uniji da deluje, zaštiti građanski prostor i obezbedi odgovornost”, izjavila je Simona Mladenovska iz Balkanske mreže za razvoj civilnog društva.
CIVICUS poziva vlasti u Srbiji da hitno obustave nasilje i politički motivisana krivična gonjenja, povuku izmene koje bi kriminalizovale mirna okupljanja i pokrenu nezavisne istrage o zloupotrebama policijskih ovlašćenja i nezakonitom nadzoru.
D.S.
