Gotovo neprimetno su, usred masovnih blokada širom Srbije, prošle informacije na društvenim mrežama o požarima koji su zahvatili jug države u nedelju uveče. Pored toga, iz tih krajeva stizale su informacije da građanima na nekim mestima ne pristiže vatrogasna pomoć, te da su prepušteni sami sebi. Samo u ponedeljak je registrovano 620 požara na otvorenom prostoru, povređena su dva vatrogasca i četvoro civila, a iz Sektora za vanredne situacije su naveli da je reč o rekordnom broju požara. Prema pisanju portala Niške vesti, selo Dubovo je gotovo celo izgorelo, oko trista kuća.
Najviše je gorelo u Šumadijskom okrugu, gde je zabeleženo 148 požara od kojih su svi ugašeni u utorak ujutru, ali ekipe i dalje dežuraju na najkritičnijim mestima – u Cerovcu i Desimirovcu, navodi se u saopštenju MUP.
Najkritičnija situacija bila je u mestima poput Merovca, Bresničića, Resinaca, Žitnog Potoka, Dubova, Starog Momčilova, Grudaša, Tmave i okolnih sela. Požari su do sada uništili više desetina kuća i pomoćnih objekata, prenose Južne vesti.
Požare je, pored vatrogasaca, dobrovoljnih vatrogasnih društava i građani gasila i vojska, a u pojedinim delovima zapadne Srbije, Kragujevca i Niša isključena je struja zbog bezbedonosnih mera.
Prema nezvaničnim podacima, tokom prethodna dva dana izgorelo je nekoliko stotina objekata i više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Situacija se danas stabilizuje, a očekuje se da će najavljena kiša pomoći u potpunom gašenju požara.
U selu Vlajna kod Kuršumlije izgorela je fabrika za preradu drveta. Iz operativnog centra Ministarstva unutrašnjih poslova jutros je saopšteno da su vatrogasci tokom prethodna 24 sata intervenisali 322 puta.
Uzimajući sve u obzir, juče je širom Srbije bilo raspisano i vanredno stanje, a u Žitorađi je formiran i situacioni centar.
Pogodno tlo
Visoke temperature itekako su doprinele požarima na jugu Srbije, ali takve nepogode nisu novost za pomenutu regiju. Naime, tokom prethodnih godina požari su buktali i zahvatali vinograde, njive i šume, ali se nikada nije desilo da vatra dođe do samih sela i kuća.
Kako je za N1 rekao profesor Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta, velike požarne aktivnosti zabeležene su 2007. i 2012. godine. Ipak, kako kaže, ako se uzmu u obzir podaci Sektora za vandredne situacije, srpsko društvo je prešlo nekakvu prelomnu tačku, te sada ulazi u novu fazu kada je reč o šumskim ili požarima na otvorenom.
„Do sada nikad nismo imali situaciju da toliko objekata strada, da gotovo čitava sela budu potpuno spaljena, neki zaseoci, velike štete kada je u pitanju imovina ljudi. To je nešto novo sa čim se suočavamo po prvi put u Srbiji”, izjavio je Milanović za N1.
Kako dodaje, uslovi za gorenje prethodnih dana su bili izuzetno povoljni, a to je sve posledica dugoročne suše tokom juna meseca.
„Ako to spojimo sa visokim temperaturama koje su prelazile 35 stepeni, dovoljna je bila jedna varnica da izazove požar na nekoj lokaciji, a s obzirom na to da su se požari dešavali na različitim lokacijama, uzroci su verovatno bili različiti, ali svakako je ljudski faktor na ovaj ili onaj način doprineo pojavi požara”, objašnjava Milanović.
S tim u vezi, prema izveštaju Državne revizorske institucije iz januara ove godine, u Srbiji je u periodu obuhvaćenom revizijom – od 2019. do kraja 2023. godine – zabeleženo ukupno 119.609 požara, što čini čak 77 odsto svih vanrednih situacija. Prema podacima iz izveštaja Državne revizorske institucije, u tim požarima stradale su 484 osobe, povređeno je 1.770 ljudi, dok je 1.655 lica spaseno.
Pitanje vatrogasne službe
Krici građana koji su dolazili sa mesta pogođenih požara bili su glasni. Ubrzo je javnosti postalo jasno da ne postoji dovoljan kapacitet vatrogasne službe kako bi se efektivno i brzo sanirala šteta.
Milanović je za N1 takođe naveo da je Srbiji potreban uređen sistem za zaštitu šuma od požara, a sve kako bi se omogućila brža reakcija vatrogasaca-spasilaca i skratilo vreme od detekcije požara.
S tim u vezi, postavlja se pitanje šta je neophodno kako bi država bila spremnija u ovakvim vanrednim situacijama.
Evropski standardi diriguju da bi na svakih hiljadu stanovnika trebalo da bude jedan vatrogasac. U Srbiji je bilans sledeći: jedan profesionalni vatrogasac-spasilac pokriva u proseku 1.865 građana. Kada se u tu računicu uključe i članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava, slika se donekle popravlja, ali i dalje ostaje ispod evropskog proseka.
Vozni park vatrogasno-spasilačkih jedinica u proseku je star 27 godina, dok polovina objekata u kojima su smešteni ne zadovoljava u potpunosti operativne potrebe. Sve ove okolnosti negativno utiču na brzinu i efikasnost intervencija, upozoravaju državni revizori u Izveštaju o svrsishodnosti poslovanja u oblasti protivpožarne zaštite u Srbiji.
Prema pisanje BBC news na srpskom iz 2022, u Srbiji postoji nešto manje od 3.500 profesionalnih vatrogasaca, a tu je i oko 1.250 dobrovoljnih. Tada je, takođe, prema rečima tadašnjeg sagovornika BBC-a Miloša Majstorovića, rečeno da su oprema i vozila koje koriste vatrogasci „na pristojnom nivou” i da „ne zaostaje od evropske”.
M.B.
