Meksiko bi ovim potezom mogao da se otarasi stranih rudarskih korporacija od kojih zavisi i razvije snažan energetski sektor u javnom vlasništvu, piše Jacobin.
Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je, konkretno, meksičkom kongresu prvog oktobra na razmatranje uputio niz predloga ustavnih reformi. Ukoliko se reforme usvoje na osnovu njih bi bila osnovana Federalna energetska komisija, u čijim rukama bi se našlo 54% energetskog sektora. Uz to, država bi proglasila da ima eksluzivno pravo na rudarenje i eksploataciju svih ruda neophodnih za energetsku tranziciju, uključujući litijum.
Mogućnost da kongres ne podrži predloge reformi Lopez Obrador je nazvao izdajom.
„Ukoliko se dogodi izdaja i (kongres) ne učini litijum vlasništvom naroda, svejedno ćemo odbiti svaki zahtev za koncesiju na rudarenje litijuma“, prenose mediji.
Ovu izjavu Jacobin je uporedio sa rečima nekadašnjeg predsednika Adolfa Lopeza Mateosa, koji je nakon nacionalizovanja elektro industrije 1960. godine izjavio da bi „samo izdajnik predao svoju zemlju u ruke stranaca“.
Meksički predsednik namerava da učini sve što je u njegovoj moći da nacionalizuje strateška rudna bogatstva u naredne tri godine svog mandata. Ipak, neizvesno je da li će predlozi reformi proći, jer njegova stranka ne raspolaže sa dovoljno glasova, odnosno potrebnom dvotrećinskom većinom u kongresu. Sa druge strane, Lopez Obrador se nada da će za reforme u nacionalnom interesu pridobiti i glasove dela konzervativnih predstavnika.
Mediji iznose da u njegovom planu ima i drugih problema. Naime, ni promene ustava ne bi omogućile da se ukinu postojeće koncesije. Ključna je upravo dozvola za rudarenje po nekim izvorima najvećeg depoa litijuma na svetu u Sonori. U pitanju je projekat Sonora Litijum, koji je nedavno otkupio kineski gigant u rudarenju litijuma, Ganfeng International, glavni snabdevač kompanije Tesla.
Može se pretpostaviti da će zaoštravanje klimatske i energetske krize zaoštriti sukobe interesa rudarske industrije i industrijskih sila sa jedne, te zemalja na periferiji i poluperiferiji svetskog kapitalizma sa druge strane.
I.K.
