Predsednik Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda smatra da država programom „Moja prva plata“ šalje štetne poruke mladima. Govoreći na forumu „Gde će se zaposliti generacije iz karantina“ on je istakao značaj sindikata za odbranu dostojanstva i radnih prava mladih i pozvao omladinske organizacije na saradnju.
U petak, 16. oktobra u organizaciji Fridrih Ebert Fondacije i Business Info Group u Beogradu je održan forum „Gde će se zaposliti generacije iz karantina“. Diskutovalo se o tome zašto je zabrinjavajuć fenomen generacije iz karantina i da li su mladi u grupi onih koji će najviše osetiti ekonomske posledice pandemije, uz poseban osvrt na program „Moja prva plata“ koji je od Vlade Republike Srbije najavljen kao program podrške mladima bez radnog iskustva da pronađu prvi posao, steknu iskustvo i zarade novac.
Ovu priliku smo iskoristili za kratak razgovor sa Markom Perićem, članom Saveza samostalnih sindikata i predsednikom beogradske omladinske sekcije ove organizacije.
Perić, je istakao da se članovi i članice sindikalne omladine bore da najveći teret pandemije, zdravstvene i ekonomske krize ne padne na mlade radnike i radnice, koji su kao i kod ekonomske krize iz 2008. godine i sada jedna od najugroženijih kategorija.
“Prvi su na udaru krize bili mladi koji rade u uslužnim delatnostima, a posebno je zabrinjavajuće to što je zdravstvenu krizu Srbija dočekala sa manjkom zdravstvenih radnika koji su prethodnih godina napustili državu u potrazi za poslom”, rekao je Perić za Mašinu.
Naš sagovornik smatra da je pandemija promenila uslove rada ali i da se pokazalo da su u tim okolnostima „bolje prošli radnici koji su bili članovi sindikata, jer su pravovremeno mogli da reaguju na odluke poslodavaca, pogotovo prilikom smanjenja obima posla i prelaska na rad od kuće, koji je i dalje u velikoj meri neregulisano polje radnih odnosa“.
Perić kritikuje i program „Moja prva plata“ o kojem smo već pisali na Mašini. On smatra da država tim programom mladima šalje štetne poruke pošto planirane mesečne naknade od 20.000 i 24.000 dinara koje su ispod minimalca predstavlja kao „plate“. Izostao je i dogovor sa predstavnicima radništva što je dovelo do drugih nedostataka kao što je delimično zdravstveno osiguranje i izostavljanje bilo kakve obaveze poslodavca prema radniku nakon isteka devet meseci, koliko traje ova stručna praksa.
„Važno je da se mladi učlane u sindikat kako ne bi bili diskriminisani i kako bi ostvarili svoja prava“, veruje Perić i poručuje da je Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda „otvorena za saradnju sa organizacijama mladih u Beogradu“.
Pored Perića, na forumu su učestvovali i Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jana Šarić, Koordinatorka Centra E8 i Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.
M.M.