Pristupačno stanovanje dodaje do milijardu evra bruto domaćem proizvodu Austrije svake godine

Nedavne studije pokazuju da pristupačno stanovanje, progresivna ekonomska i društvena politika u Austriji, povećava BDP zemlje.

Panorama Beča

Protekle decenije je obeležilo stanovište po kojem u „savršenim“ tržišnim uslovima neregulisana tržišta vode do najboljih ekonomskih rezultata, međutim, trenutno stanje na stambenom tržištu govori suprotno.

Stambena kriza nije problem pojedinačnih domaćinstava, već se odražava na celu privredu. Prenosimo dve nedavno rađene studije o stambenom sektoru u Austriji o stvarnim troškovima stanovanja i o tome kako je stambeno tržište povezano sa ekonomskim rezultatima.

Kako se objašnjava u nedavnom izveštaju Evropske komisije, previsoki troškovi stanovanja mogu dovesti do pogrešne alokacije resursa, umesto produktivnog ulaganja, poput otvaranja radnih mesta – ostaju nam neproduktivna sredstva.

Kada akteri koji obezbeđuju komercijalno i nekomercijalno stanovanje ne maksimiziraju profit već jednostavno pokriju svoje troškove, stanarima ostaje više novca na kraju svakog meseca i njihova kupovna moć raste. U austrijskom kontekstu izračunato je da prosečna dobit po domaćinstvu iznosi skoro 2000 evra godišnje.

Kada pogledamo broj domaćinstava koja imaju koristi od ovog sistema – jasno je da pristupačno stanovanje ne koristi samo stanarima direktno, već takođe utiče ekonomiju u celini, kao i na agregatnu tražnju u privredi, tj. ukupnu količinu proizvoda koji se traže u datoj privredi u određenom vremenskom periodu.

Pristupačnost stanovanja dodaje od 600 miliona evra do milijardu evra bruto domaćem proizvodu Austrije svake godine, što je oko 0,25 odsto. Finansijske prednosti obuhvataju smanjenu potrošnju na stambene olakšice, a povećanje poreskih prihoda. Možemo zaključiti da obezbeđivanje pristupačnog stanovanja nije samo društveno progresivno, već je i razumna ekonomska politika, ocenjuje portal Social Europe.

Srbija može mnogo naučiti iz stambene politike Austrije, naročito uzimajući u obzir nedostatak mera i politike podrške ugroženim građanima. Dok desetine hiljada ljudi u Srbiji nema stalne i sigurne prihode, a stotine hiljada živi na minimalcu – u Srbiji se gradi sve više luksuznih objekata i produbljuju posledice odsustva održive strategije stanovanja.

A.G.A.

Prethodni članak

Pokrenuta inicijativa za unapređenje politika zapošljavanja žena starijih od 45 godina

Epopeja partizana i partizanki – 80 godina bitke na Sutjesci

Sledeći članak