Zakonski rok za privatizaciju medija u javnom vlasništvu ističe prvog jula ove godine. Sudeći prema toku ovog procesa ni samim medijskim radnicima i radnicima nije pruženo dovoljno informacija o tome koji mediji će zaista biti prodati i da li će se ispoštovati postavljeni rokovi. Dosadašnji rezultati privatizacije medija u Srbiji i regionu, aktuelni ciklus privatizacije, zatim pitanja radnog i socijalnog položaja novinara i novinarki, pozicija frilensera u ovom sektoru kao i mogućnosti alternativne produkcije i organizovanja radnika u medijima bili su tema panel diskusije organizovane u februaru 2015. u okviru projekta „Mašina: proizvodnja društvene kritike“.
Sve više se govori o potrebi za restruktuiranjem javnog sektora. I dok retko ko spori postojanje potrebe za promenom načina upravljanja i funkcionisanja javnog sektora, suočavamo se sa dominacijom zahteva da se vlasnička struktura iz javne transformiše u privatnu, uz isticanje bezalternativnosti ovakvog rešenja. Od zdravstva, školstva i visokog obrazovanja, brige oko dece i starih, preko različitih javnih i komunalnih preduzeća, pa sve do sektora kulture i medija, svedoci smo sve brutalnijih zahteva za njihovom komodifikacijom i delimičnom ili potpunom privatizacijom. Kada je reč specifično o stanju u medijima i novinarstvu, sve su zastupljeniji procesi koncentracije i monopolizacije medijskog vlasništva, kao i komercijalizacije medijskog sadržaja, te fleksibilizacije i prekarizacije uslova rada. Svi ovi procesi u krajnjoj liniji dovode do potpunog nestanka društvene funkcije medija, koji između ostalog imaju i ulogu osiguravanja jednostavnog pristupa informacijama od javnog značaja u vezi sa važnim i aktuelnim društvenim i političkim pitanjima.
Proces privatizacije preostalih medija u državnom vlasništvu u Srbiji je u toku. Međutim, sudeći prema dosadašnjem razvoju ovog procesa i prethodnim iskustvima sa privatizacijom medija situacija je daleko od obećanja donosioca zakona o stvaranju boljih uslova za rad u medijima i medijskom pluralitetu. Novinari i drugi medijski radnici u Srbiji se nalaze u izuzetno prekarnom položaju. Najveći broj njih radi za plate koje su ispod republičkog proseka, dok velikom broju one kasne, kao i doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje. Vlasnici medija i raznih oglašivačkih i marketinških agencija vrše pritisak na rad novinara i novinarki što dovodi do cenzure i autocenzure koje sprečavaju adekvatno informisanje građana.
Završetak privatizacije medija, u julu ove godine, ne obećava promenu ovakvog stanja na bolje. Deo lokalnih medija će naći „nove“ vlasnike koji su već vlasnici određenih medija, čime se, po svemu sudeći, neće ostvariti medijski pluralitet već naprotiv, dodatna koncetracija vlasništva u rukama malog broja ljudi. Posledice koje su već sada prepoznate kao alarmantne vode u pravcu smanjivanja raznovrsnosti medijskih sadržaja kao i mogućnosti drugačijeg mišljenja. Oni medijski radnici i radnice koji budu imali sreće da zadrže svoje poslove biće dodatno opterećeni, dok one koji ostanu bez posla čeka dodatna nesigurnost u poziciji frilens novinara.
Predsednica Sindikata novinara Srbije, Dragana Čabarkapa, u svom je izlaganju govorila o sindikalnom organizovnaju u lokalnim medijima u Srbiji kao i o posledicama koje je prethodni ciklus privatizacije imao na radna prava novinara i slobodu medija. Ona se posebno osvrnula na kritiku aktuelnog procesa privatizacije kao i na predstavljanje aktivnosti kojima se sindikat borio protiv donošenja aktuelnih medijskih zakona.
O posledicama privatizacije medija u Makedoniji, koja je sprovedena još početkom devedesetih godina, govorila je Tamara Čausidis, predsednica Sindikata novinara i medijskih radnika Makedonije. Apsolutna dominacija privatnog vlasništva u medijima u velikoj meri se negativno odražava i na organizovanje radnika i radnica, pa tako i na aktivnosti sindikata. Stoga je i pojava tajnog članstva u sindikatu prilično rasprostranjena. Još jedna specifičnost makedosnkog konteksta je u tome što medijski radnici i radnice u sve većoj meri izlaze na ulične proteste i organizuju različite akcije u saradnji sa levo orijentisanim organizacijama, studentskim grupama i sindikatima iz drugih sektora.
Medijski kontekst u Hrvatskoj je predstavila Andrea Milat, članica Udruženja za medijsku demokraciju koje je izdavač regionalnog portala Bilten. Milat je kroz nekoliko recentnih primera, govorila o uvođenju kapitalističke logike proizvodnje u medijima i njenom uticaju na sam medijski sadržaj. Pad ekonomskog standarda novinara u poslednjih nekoliko godina je prilično vidljiv u Hrvatskoj, ali i nedostatak solidarnosti u borbi za bolje radne položaje. Pored toga, Milat je istakla i zakonsko nametanje različitih nestandardnih formi rada u medijskom sektoru koje dodatno prekarizuju medijske radnike.
Panel je organizovan uz podršku: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe
