Radnica je preminula od posledica akutnog infarkta koji je doživela na radnom mestu a prema rečima njene koleginice koje je preneo N1, A. I. se ranije tog dana požalila da joj je loše ali joj supervizori nisu dozvolili da napusti fabriku da bi otišla kod lekara.
„Ženi je bilo loše, pa je pitala da izađe s posla da ode do ambulante koja se nalazi na stotinak metara od fabrike. Nadređeni je nisu pustili i žena je posle nekog vremena kolabirala“, ispričala je za N1 radnica fabrike Aster tekstil, koja je želela da ostane anonimna.
Istoj medijskoj kući je kompanija Aster tekstil potvrdila da jeste došlo do nesrećnog slučaja, ali se, sudeći prema tonu u i sadržaju pisanog odgovora ne oseća previše odgovorno.
Prema navodima iz kompanije, A. I. je rekla da se zbog istih tegoba kao tog dana prethodnog vikenda javila u zdravstvenu ustanovu i da joj nakon pregleda medicinski radnici nisu zadržali na bolničnom lečenju, niti su je uputili da se javi izabranom lekaru radi otvaranja bolovanja.
„Uprkos protivljenju A. I, koleginice koje su radile zajedno s njom procenile su da joj je potrebna zdravstvena pomoć, te su samostalno odlučile da o njenom stanju obaveste nadređene i lice za bezbednost i zdravlje na radu u kompaniji, koje je odmah pozvalo Hitnu pomoć. Sve vreme A. I. je bila u komunikaciji sa licem zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu i ostalim zaposlenima i usmeno tvrdila da je sposobna da se sama odveze kući i da smatra da tegobe koje oseća imaju veze sa hroničnim zdravstvenim stanjem koje je duže vreme lečila“, naveli su u kompaniji Aster tekstil u Nišu.
Međutim, radnici koji su anonimno razgovarali sa novinarima situaciju vide potpuno drugačije.
„Kada se obratimo HR upravi za pomoć, oni nas ne čuju i ne zanima ih šta se dešava u hali. Kada je cela firma bila na kolektivnom odmoru, mala grupa radnika je radila jer im je rečeno da nemaju prava na godišnji odmor zato što su bili na bolovanju. Radnicama koje se vrate sa porodiljskog bolovanja preti se da će, ako ne potpišu ugovor kojim pristaju na rad prekovremeno i subotom, dobiti momentalni otkaz“, napisali su u dopisu za N1 radnici fabrike Aster tekstil.
Druga radnica je precizirala i da je komunikacija sa menadžmentom veoma teška.
Uz to, izgleda da problemi radnika fabrike Aser nisu novi. Prema rečima radnika i radnica Astera, oni su već upozoravali nadležne da u fabrici Aster može doći i do loših posledica po zdravlje radnika. Grupa zaposlenih se prošlog avgusta obratila Inspektoratu za rad, sa molbom za inspekcijskim nadzorom u fabrici.
„Klima-uređaji ne rade, u hali je pretoplo i zagušljivo i svim radnicima je postalo nemoguće za rad. Nekim ženama je pozlilo zbog zagušljivosti i vrućine u hali, bila je i Hitna pomoć zbog toga i rekli su da ženicu puste kući, ali dozvola za izlazak nije data zbog manjka radnika“ naveli su radnici u obraćanju Inspektoratu za rad.
Željko Veseliović iz sindikata Sloge je naveo za portal „Direktno“ da je ovo „još jedan u nizu užasnih događaja u kojima se poslovodstvo i menadžment stranih kompanija odnose netolerantno prema srpskim radnicima, ne dozvoljavajući im da zatraže pomoć kada im je to najpotrebnije. Ovakve fabrike se mogu nazvati „fabrikama smrti“ i moraju biti osuđene“.
Dalje, on je pozvao nadležne organe da sprovedu istragu kako bi se utvrdile okolnosti ove nesrećne smrti.
„Pozivamo nadležne organe da sprovedu istragu kako bi se utvrdile okolnosti ove nesrećne smrti. Državu i njene institucije, ukoliko imaju još snage, sposobnosti, hrabrosti i nepotkupljivog kadra da upozore sve poslodavce u Srbiji, a posebno strane kompanije na hitne mere za unapređenje radnih uslova u svojim fabrikama, uključujući obavezu da se radnicima uvek i u svakom momentu bez ikakvih ograničenja omogući pristup medicinskoj pomoći kada im je to potrebno.” rekao je Veselinović za Direktno
Inače, Javnosti su već duže vreme poznate informacije o stanjima u fabrikama koje su nastale kao posledica dominantnog ekonomskog modela beskompromisnog privlačenja diretnih stranih investicija sadašnje vlade kao što su Jura i Leoni i slične fabrike u kojima sve češće dolazi i do kršenja prava radnika i do neverovatnog pritiska na radnike za povećanjem proizvodnje.
Podsetimo i da je fabrika Aster tekstil u Nišu deo Aster tekstil grupe iz Turske koja se na svom sajtu hvali da proizvodi za tridesetak globalnih brendova. Niška fabrika zapošljava nešto manje oko 600 radnika od ukupno manje od 1800 u svim fabrikama ove kompanije. Tako da bi kompanija – ukoliko bi se niški radnici odlučili na eventualni štrajk, morala da nađe način da nadoknadi čak jednu trećinu svoje proizvodnje. A to nije lako.
S.A.
