Budućnost Generalštaba se i danas, nakon jučerašnje sednice Skupštine, nalazi u rukama narodnih poslanika Srbije. Stručna javnost i različite inicijative oglasile su se povodom ove (ne tako) hitne rasprave, ukazavši na nameru da se kompleks Generalštaba sruši, a zemljište proda privatnom investitoru za izgradnju komercijalnih, luksuznih objekata.
Generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija, Vesna Marjanović, za Mašinu navodi da dosadašnje reakcija građana vrlo jasno govore da je vrednost Generalštaba kao spomenika kulture mnogo veća od materijalne.
„Očigledno je da su u tom spomeniku i oko njega vezani ne samo mnogi slojevi srpske i jugoslovenske istorije i državnosti, odnosno uopšte svih država koje su postojale na ovim prostorima, a kojima je Beograd bio glavni grad“, smatra Marjanović.
Podsetimo, zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda apelovali su na narodne poslanike da ne glasaju za usvajanje predloga.
„Budite sigurni da vaša podrška ovom predlogu zakona, kojim se nacionalni interes podređuje ličnom interesu stranog investitora, predstavlja izdaju u pravom smislu te reči i da će vas istorija baš tako i zapamtiti. Time ćete naneti nepopravljivu štetu državi Srbiji i njenom kulturnom nasleđu, a sebi ćete naneti neizbrisivu ličnu sramotu koju ćete nositi do kraja života“, navodi se u apelu.
U međuvremenu, Ekološki ustanak uputio je zahtev glavnom javnom tužiocu za organizovani kriminal, Mladenu Nenadiću, da hitno proširi istragu u predmetu koji se vodi zbog falsifikovanja potpisa u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a koji se odnosi na odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgrade Generalštaba.
„Zahtevamo da se u okviru iste istrage obuhvate svi narodni poslanici koji su predlagači tzv. ‚lex specialisa o Generalštabu‘, njih ukupno 110, kao i predsednik Aleksandar Vučić, kao inicijator i organizator pravno-političke operacije kojom se pokušava legalizovati posledica krivičnog dela falsifikovanja i ugroziti ustavni poredak Srbije”, navodi se u saopštenju.
Izgradnja hotela kao so na ranu
Vesna Marjanović ističe da građani imaju očigledno snažnu vezu sa tim delom i sa tom lokacijom, a ne samo sa zgradom čija je vrednost nesporna.
„Narušava se čitava jedna celina koja je, od kada je uopšte počinjao urbanistički razvoj Beograda, bila predviđena kao raskrsnica i mesto državne uprave. Dakle, tu se nalaze i dan danas i ministarstva, i Vlada Republike Srbije, i mnogi drugi značajni objekti koji su deo naše političke i društvene istorije, tako da bi zaista gubitak bio ogroman. A ono što bi bio dodatna so na ranu je što bi se na tom mestu podigli hoteli, neboderi, koji potpuno ne pripadaju tom mestu sa svojim gabaritima, a da ne govorim o samom sadržaju koji je krajnje neprihvatljiv“, za Mašinu navodi Marjanović.
Sagovornica Mašine ističe i da će nove zgrade u potpunosti nadkriti i biti dominantne u odnosu na sve istorijske spomenike i objekte u tom delu grada.
„Toliko je nivoa neprihvatljivosti i nezamislivosti u nekom društvu koje se poziva na napredak“, ističe Marjanović.
Trenutak za raspravu – monstruozan
Podsetimo i da je 14. novembra 2024. Vlada Republike Srbije nezakonito ukinula zaštitu kompleksa Generalštaba – zaštićenog kulturnog dobra, spomenika NATO bombardovanja i jedinstvenog arhitektonskog i urbanističkog blaga naše države, kako je to istakao Ansambl Generalštab zajedno sa studentima u blokadi.
Valentina Moravčević iz Ansambla Generalštab ranije je za Mašinu istakla da je namerno iskorišćen trenutak kada javnost ne uspeva da regauje adekvatno.
„Ono na šta bih ja stavila fokus sada je to da su oni ponovo sačekali najnezgodniji trenutak da provuku ovo i da mi ne uspemo fizički ni psihički da reagujemo. Skinuli su zaštitu dve nedelje nakon pada nadstrešnice, a onda su dan nakon godišnjice pada objavili predlog za lex specialis. Ovo je još jedan u nizu dokaza njihovog monstruoznog ponašanja, bezobrazluka i nečovečnosti“, zaključila je Moravčević.
Rešenja umesto rušenja
Kada su u pitanju alternative rušenju, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija podseća da je konsenzus svih, i struke, i građana, i studenata, koji su se u velikoj meri u to uključili, jeste da ta zgrada mora ostati u javnoj nameni.
„Postoje razne ideje od toga da tu ostane administracija, da bude muzej, da bude neka druga ustanova kulture… To je trebalo već da se razgovara u nekoj javnoj raspravi koja nikad nije otvorena od strane nadležnih institucija u ovoj zemlji“, ističe Marjanović.
Rasprave su organizovali studenti sa stručnom javnosti u prostorijama Tehničkih fakulteta, gde se razgovaralo o mogućim rešenjima za Generalštab po ugledu na rešenja koja postoje u svetu: kada su u pitanju spomenici kulture koji mogu imati neku disonantnu notu ili su u pitanju posledice nesreće ili ratova.
„Takvih primera ima po svetu, koji mogu da posluže kao inspiracija. Ja sam lično, kao građanka, imala ideju da to bude muzej mira, pošto ga mi na ovim prostorima nemamo dovoljno. Krajnje je vreme da imamo takvo mesto, baš u Beogradu, baš na Balkanu, i to je samo jedna od mogućih ideja, a verujte mi da ih ima mnogo više“, zaključuje Marjanović.
A.G.A.
