Od samih početaka studentskih blokada i protesta, politički analitičari i analitičarke povlačili su paralele sa petooktobarskom revolucijom. Iako su oni koji su pokrenuli današnje proteste uglavnom rođeni nakon te revolucije, pripadaju skroz drugačijoj generaciji i, samim tim, kao pokret imaju sopstveni identitet, nisu uspeli da izbegnu ovakve istorijske paralele. Posmatrano iz ugla disciplina kao što su istorija, sociologija, filozofija, politikologija i sl. nije čudno baviti se ovakvim komparacijama, pogotovo ukoliko od njih možemo nešto naučiti, ali uvek treba paziti da se u identitet novog studentskog pokreta ništa ne učitava i ne prenosi od starog.
Jedna od mnogih razlika između starog i novog studentskog pokreta jeste borba rame uz rame sa studentima druge vere ili nacionalnosti. Kada bismo na ovaj fenomen gledali iz neke suve, teorijske perspektive, ne bi nam bilo ništa neobično u tome – logično je da revolucija prevazilazi identitetske razlike ovakve vrste. Gotovo svaka revolucija u istoriji sa sobom je nosila uključivanje u društvo neke od marginalizovanih grupa koje su do tada bile isključene.
Međutim, Srbija kakvu poznajemo poslednjih nekoliko decenija daleko je od logičnog. Kako je početkom ove godine istakla Aida Ćorović, studentski protesti koji su prethodili petooktobarskoj revoluciji nisu uključivali Bošnjake i druge studente iz Novog Pazara. Policiji koja je tada tukla protestante ispred Skupštine uzvikivali su „Idite na Kosovo“ jer im je na neki način bilo prihvatljivo da policija tuče Albance, ali ne i studente u Beogradu, pa makar oni bili istih godina, priseća se Aida Ćorović u svom tekstu. Njoj je, kako navodi, „nadrealno i skoro na nivou fantastike da neki mladi ljudi, usred Srbije koja je predugo i sistematično trovana neofašističkim, mrziteljskim i nacionalističkim sadržajima, stoje rame uz rame i da se neko krsti, a neko drugi, sa podignutim rukama, uči suru El Fatiha“. I zaista, poduhvat grupe studenata i studentkinja iz Novog Pazara koji su pešačili do Novog Sada čini se nadrealno mnogima, mlađima više zbog teškog fizičkog napora (pogotovo sa dijagnozom poput dijabetesa), a starijima više zbog amaneta devedesetih.
Zašto je sve to jako važno? Hvalospeve studentskom pokretu mogli bismo da pišemo, prepisujemo i prepričavamo još dugo, jer zaista su izgradili sopstveni identitet. No, ovo vreme nije vreme za hvalospeve, dok majka jednog od poginulih ispod nadstrešnice štrajkuje glađu, vlast je javno ponižava ispred same Skupštine, a svakodnevno imamo nove slučajeve krvi na ulici i druge oblike policijske i državne brutalnosti i osvete. Zato je jako važno da budemo daleko oprezniji nego ikad pre.
Petooktobarska revolucija bila je rotaciona revolucija, kako je u svojoj knjizi Ustavni haos prve revolucionarne rotacije definiše profesor Molnar sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni koji su tada vršili vlast i sa te pozicije razarali državu, vratili su se na te iste pozicije 27. jula 2012. godine. U slučaju SPS-a, vratila se ista stranka, samo bez svog tadašnjeg poglavara, dok je Srpska radikalna stranka našminkana u nešto progresivniju i „napredniju“ preuzela vlast, takođe se rešivši svog poglavara koji je tada još boravio u zatvoru u Hagu. Vrativši se iz zatvora, poglavar SRS-a ujedinjuje se sa svojom „naprednijom“ frakcijom, a da se vratio iz zatvora i onaj drugi poglavar, verovatno bi se i on pridružio. Svakako, izvršena je puna rotacija, kao da revolucije nije ni bilo, ali i opasnije od toga, jer su se tirani vratili sa novim, naprednim maskama.
U svom ovogodišnjem tekstu, pomenuti profesor Molnar, podseća na Hegelove misli o revoluciji. Kako bi se urezala u umove ljudi, revolucija se mora ponoviti, tvrdi Hegel, na šta Marks kasnije dodaje da nova, ponovoljena, revolucija ne može biti nazivana revolucijom, već je to „farsa“. Postavlja se pitanje, hoće li tekuća revolucija biti prava revolucija koja će nam se urezati u umove, ili ćemo pak dobiti farsu, koja će iznova biti rotaciona i vratiti nam stare tirane nakon deceniju ili dve?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koliko ćemo biti na oprezu u ovom trenutku. Novi i dodatno zamaskirani naprednjaci su se već pojavili i osvojili deo našeg društva. Nemanja Šarović je, na primer, otvorio kancelarije i osnovao odbore i po manjim mestima u Srbiji. Sa druge strane, ne treba zaboraviti jednu ključnu stvar: tirani su ostali isti oni kao i devedesetih godina, dok je studentski pokret nov. Ključ koji nas može spasiti od rotacije je DUNP.
Nacionalistička ideja koja isključuje sve grupe koje su neke druge etničke ili religijske pripadnosti je odigrala značajnu ulogu u prethodnoj rotaciji. Ukoliko joj dozvolimo da opstane i sada, rizikujemo da doživimo novu rotaciju. Nasuprot ovoj ideji stoji gore pomenuti poduhvat Novopazarskih studenata i studentkinja i slika koja je obišla region: studentkinja Nadija sa hidžabom i student Sava sa šajkačom u zagrljaju i sa suzama. Njihova prethodna fotografija već je postala jedan od simbola i identiteta novog studentskog pokreta, njih dvoje dok jedno drugome čuvaju leđa, dignute glave i pod istom zastavom.
Autentičnost i iskrenost sa kojima su studenti i studentkinje ušli u ovu borbu, pružajući jednaku šansu svim svojim koleginicama i kolegama, vodeći računa o specifičnostima njihovih zdravstvenih stanja, religijskih uverenja i aktivno stvarajući prostor za svakoga da da svoje mišljenje i ravnopravno doprinese plenumskim raspravama, naučili su nas mnogo čemu. Naučili su javnost da istupaju samo predstavnici/ce plenuma, novinare da nikada ne postavljaju pitanja o planovima studenata o kojima se plenum nije prethodno izjasnio, naučili su svoje profesore/ke da se suštinsko znanje stiče van učionice. Naposletku, naučili su ratne veterane da se „svete srpske zemlje“ brane u Srbiji, štiteći pravdu, institucije i kulturno nasleđe, a ne teritoriju. Ali ono najvažnije čemu su nas naučili, to je da je solidarnost osnovna jedinica građe studentskog pokreta. Solidarnost sa mlađima, starijima, levima, desnima, drugačijima.
Prevazilaženje isključujućeg nacionalizma i mržnje prema drugima je ključna komponenta identiteta novog studentskog pokreta koja nas može spasiti od rotacije. Studenti i studentkinje su nedvosmisleno odabrali put ovog identiteta, zajedno sa DUNP-om i nigde bez njega. Do sada smo već imali prilike da vidimo kako ravnopravno stoje u ovom pokretu Bošnjaci i Srbi, bez predrasuda, kako jedni drugima pripremaju dočeke uz svo poštovanje druge vere, kako jedni druge odmenjuju u danima verskih praznika i slično. Sada je na svima nama da i mi oberučke zagrlimo Novopazarce/ke, podržimo blokadu DUNP-a koji je jedini Univerzitet koji je i dalje u punoj blokadi i pošaljemo tiranine u svim svojim novim oblicima u istoriju, ali ovoga puta tako da se više nikada ne vrate. Dunpaj!
