Poljoprivreda širom sveta trpi negativne posledice klimatskih promena što dovodi do rasta broja gladnih i pothranjenih u svetu, upozoravaju stručnjaci iz Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Dok države štite profite najvećih zagađivača, naučnici smatraju da je aktuelan ekonomski sistem, kapitalizam, neodrživ.
Svaka deveta osoba na svetu je pothranjena dok je prehrambena bezbednost najugroženija u bezmalo svim regijama Afrike i u Južnoj Americi, otkriva „Izveštaj o stanju prehrambene bezbednosti i ishrane u Svetu“ OUN-a.
I dok se Južni pol topi u ugrejanom okeanu zahvajujući emisijama ugljendioksida, glavni krivci za poremećaj klime ostaju nekažnjeni i zaštićeni.
Primer takve zaštite predstavlja Ugovor o energetskoj povelji (Energy Charter Treaty), međunarodni sporazum koji potpisuje četrdeset osam država. Srbija ima status posmatrača procesa energetske povelje.
Taj sporazum omogućava investitorima u energetskom sektoru da, između ostalog, od država koje donesu zakon koji ugrožava njihove profite sudski traže odštetu. Dok se ti procesi odvijaju pred tajnim međunarodnim sudovima koje vode privatni pravnici.
Nijedan drugi međunarodni trgovniski ili investicioni sporazum nije doveo do toliko tužbi kao Ugovor o energetskoj povelji. Do kraja 2017. podneseno je 117 potraživanja od strane korporacija, dok su države isplatile 51 milijardu dolara odštete privatnim investitorima, prenosi New Montly Review.
Drugim rečima, privatne korporacije koje su veliki zagađivači mogu da zarade čak i na zakonima koji se donose zarad zaštite životne sredine. Stvar ide toliko daleko da se uzimaju u obzir čak i hipotetički budući profiti, na konto čega je, na primer, naftna kompanija Rokhoper naplatila više stotina miliona dolara od Italije.
Naučnici za promenu sistema
Ukazivanje na nekompatibilnost kapitalizma i ekološke održivosti ima dugu tradiciju na levici. Međutim, da se ideja demokratskog i ekološkog socijalizma vraća u igru sugeriše i naučni članak koji će činiti deo „Izveštaja o globalnom održivom razvoju za 2019.“ OUN-a. Naime, prema autorima članka, obezbeđivanje kvalitetnog života za sve ljude ove i budućih generacija, zahteva izgradnju novog ekonomskog sistema.
Najpre se emisije ugljen dioksida moraju smanjiti na nulu, smatraju naučnici. Za tu svrhu potrebno je doneti globalni Maršalov plan na osnovu kojeg bi države sarađivale na restrukturiranju društava zarad ukidanja emisija ugljen dioksida, pišu autori rada „Upravljanje energetskom tranzicijom“.
Iako ne imenuju ekonomski sistem koji bi mogao da zameni sadašnji, naučnici ističu da je neophodno promeniti način na koji se proizvode i troše energija, transport, hrana i stanovanje sa ciljem da se postigne održiva proizvodnja i potrošnja koje će obezbediti mogućnosti za kvalitetan život i dramatično rasteretiti prirodne ekosisteme.
A.J.
