Sadržaj: Životna sredina

Živimo u planskoj ekonomiji: Spasimo planetu

Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode

Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode

litijum

Politike berzanskog grafikona: Zašto Rio Tinto „konzervira“ projekat Jadar

Dok deo javnosti slavi povlačenje Rio Tinta iz doline Jadra kao dokaz snage građanskog otpora, na svetskim berzama stoji hladnije objašnjenje: cena litijuma je potonula na desetogodišnji minimum. Uprkos jakom otporu građana, pred nama je još jedan primer kako globalni kapital diktira život na periferiji — i kako se sudbina čitave zemlje može promeniti jednim pokretom grafikona.

Dok deo javnosti slavi povlačenje Rio Tinta iz doline Jadra kao dokaz snage građanskog otpora, na svetskim berzama stoji hladnije objašnjenje: cena litijuma je potonula na desetogodišnji minimum. Uprkos jakom otporu građana, pred nama je još jedan primer kako globalni kapital diktira život na periferiji — i kako se sudbina čitave zemlje može promeniti jednim pokretom grafikona.

Povratak projekta MHE „Gradina“ na Studenici?

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovih dana treba da odluči da li investitor može da nastavi postupak za izgradnju brane „Gradina“, male hidroelektrane na reci Studenici, uprkos tome što su predsednik Vučić i državni zvaničnici 2021. godine javno obećali da projekat neće biti realizovan. Iza projekta stoji čačanska kompanija Hidro-Min d.o.o., koja nakon dobijanja lokacijskih uslova može da konkuriše za građevinsku dozvolu. Meštani i ekolozi upozoravaju da bi ovaj projekat potpuno preoblikovao Studenicu, pretvarajući živi planinski tok u veštačko jezero.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovih dana treba da odluči da li investitor može da nastavi postupak za izgradnju brane „Gradina“, male hidroelektrane na reci Studenici, uprkos tome što su predsednik Vučić i državni zvaničnici 2021. godine javno obećali da projekat neće biti realizovan. Iza projekta stoji čačanska kompanija Hidro-Min d.o.o., koja nakon dobijanja lokacijskih uslova može da konkuriše za građevinsku dozvolu. Meštani i ekolozi upozoravaju da bi ovaj projekat potpuno preoblikovao Studenicu, pretvarajući živi planinski tok u veštačko jezero.

Megachile

Pčele i oprašivanje: nevidljivi radnici prirode koji drže planetu u životu

Pčele su nezamenljivi pokretači prirodnih procesa, ali uprkos njihovoj ključnoj ulozi u oprašivanju i opstanku ekosistema, mnoge vrste danas ubrzano nestaju. Dok se pažnja javnosti najčešće usmerava na medonosnu pčelu, upravo raznovrsnost divljih pčela čuva stabilnost prirode — i našu buduću hranu.

Pčele su nezamenljivi pokretači prirodnih procesa, ali uprkos njihovoj ključnoj ulozi u oprašivanju i opstanku ekosistema, mnoge vrste danas ubrzano nestaju. Dok se pažnja javnosti najčešće usmerava na medonosnu pčelu, upravo raznovrsnost divljih pčela čuva stabilnost prirode — i našu buduću hranu.

Izložba Rio Tinta

Marš sa Drine o „pauzi“ Rio Tinta: Taktika, a ne odustajanje

Kompanija Rio Tinto je, prema navodima medija od prošle nedelje, saopštila da odlaže projekat Jadar. Građanska organizacija Marš sa Drine reagovala je na ovo „navodno pauziranje“, i poručila: „Ono što Rio Tinto naziva pauzom, mi nazivamo taktikom.” Podsetili su da je i ranije bilo najava da se nepopularni projekat rudnika litijuma obustavlja, najpre 2022. godine, kako bi se ugušio otpor i tema sklonila iz fokusa javnosti.

Kompanija Rio Tinto je, prema navodima medija od prošle nedelje, saopštila da odlaže projekat Jadar. Građanska organizacija Marš sa Drine reagovala je na ovo „navodno pauziranje“, i poručila: „Ono što Rio Tinto naziva pauzom, mi nazivamo taktikom.” Podsetili su da je i ranije bilo najava da se nepopularni projekat rudnika litijuma obustavlja, najpre 2022. godine, kako bi se ugušio otpor i tema sklonila iz fokusa javnosti.

saobraćajna gužva u beogradu

„Tiha ekološka katastrofa”: autoservisi o Zakonu o otpadu

Udruženje autoservisi Srbije izdalo je saopštenje povodom javne rasprave o Nacrtu Zakona o upravljanju otpadom. Prema zvaničnim podacima, od oko 40.000 tona motornog ulja koje se godišnje stavi na tržište Srbije, većina završava u kanalima, rekama, zemlji, a najčešće kao energent u pećima. „Srbiji nisu potrebne kozmetičke izmene Zakona, već rešenja koja će sprečiti da zemlja bude zatrpana svim mogućim vrstama opasnog i neopasnog otpada“, apeluje udruženje Ministarstvu zaštite životne sredine.

Udruženje autoservisi Srbije izdalo je saopštenje povodom javne rasprave o Nacrtu Zakona o upravljanju otpadom. Prema zvaničnim podacima, od oko 40.000 tona motornog ulja koje se godišnje stavi na tržište Srbije, većina završava u kanalima, rekama, zemlji, a najčešće kao energent u pećima. „Srbiji nisu potrebne kozmetičke izmene Zakona, već rešenja koja će sprečiti da zemlja bude zatrpana svim mogućim vrstama opasnog i neopasnog otpada“, apeluje udruženje Ministarstvu zaštite životne sredine.

transparent protiv rio tinta

Blumberg: Rio Tinto odlaže projekat Jadar

Kompanija Rio Tinto odlaže projekat eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar, navodi agencija Blumberg a prenosi N1.

Kompanija Rio Tinto odlaže projekat eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar, navodi agencija Blumberg a prenosi N1.

Studenicu brani i priroda: otkrivene nove strogo zaštićene vrste riba

Tridesetak godina je okolina Ušća na udaru eksploatacije šuma i, kako kažu, iz inicijative Spasimo Studenicu, najčistijih planinskih vodotokova. Pored inicijativa za zaštitu ove reke, voda i prirode, naučne zajednice, Studenica se brani i sopstvenim bogatstvima i biodiverzitetom.

Tridesetak godina je okolina Ušća na udaru eksploatacije šuma i, kako kažu, iz inicijative Spasimo Studenicu, najčistijih planinskih vodotokova. Pored inicijativa za zaštitu ove reke, voda i prirode, naučne zajednice, Studenica se brani i sopstvenim bogatstvima i biodiverzitetom.

Reciklaža ekektričnog otpada

Skladište opasnog otpada među kućama i školama: Meštani Vrčina pozivaju na protest uoči javne rasprave

U Vrčinu se planira otvaranje skladišta opasnog otpada, i to u neposrednoj blizini porodičnih kuća i svega 200 metara od osnovne škole. Samim tim, meštani i ekološki aktivisti pozvali su na protest uoči javne rasprave o ovom slučaju, a sve kako bi se zaustavio planirani projekat.

U Vrčinu se planira otvaranje skladišta opasnog otpada, i to u neposrednoj blizini porodičnih kuća i svega 200 metara od osnovne škole. Samim tim, meštani i ekološki aktivisti pozvali su na protest uoči javne rasprave o ovom slučaju, a sve kako bi se zaustavio planirani projekat.

ZiJin klub u Boru; Foto: Mašina

UN izražava zabrinutost zbog negativnih uticaja eksploatacije bakra u Srbiji na lokalne zajednice

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija od Srbije i Serbia Zijin Copper-a traže da se izjasne povodom optužbi o visokom nivou zagađenja koje potiče od rudarskih aktivnosti Borskom regionu.

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija od Srbije i Serbia Zijin Copper-a traže da se izjasne povodom optužbi o visokom nivou zagađenja koje potiče od rudarskih aktivnosti Borskom regionu.

Solarna elektrana na krovu zgrade

Problemi i pogodnosti prozjumera u Srbiji: Stambene zajednice kao kupci-proizvođači

Broj stambenih zajednica u Srbiji koje su postale kupci-proizvođači električne energije je i dalje neznatan u odnosu na domaćinstva i privredne subjekte i u tom procesu se suočavaju s nizom izazova, od podrške stanara, preko postavljanja elektrane na krov, do priključenja na mrežu, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).

Broj stambenih zajednica u Srbiji koje su postale kupci-proizvođači električne energije je i dalje neznatan u odnosu na domaćinstva i privredne subjekte i u tom procesu se suočavaju s nizom izazova, od podrške stanara, preko postavljanja elektrane na krov, do priključenja na mrežu, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).

Foto: Bezdanski kanal, sumčani letnji dan

Većina građana Sombora protiv izgradnje Expo marine u Bezdanu

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Rezultate ankete građani iz inicijative poslali su Mašini. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Rezultate ankete građani iz inicijative poslali su Mašini. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Ratajska reka

Poništena dozvola za mini hidroelektranu „Velika ploča“ koja je izdata na osnovu falsifikovanih dokumenata

Inicijative Zaštitimo reke Prijepolja i Pravo na vodu otkrile su početkom 2025. godine da su vodne dozvole i lokacijski uslovi za „Veliku ploču“ zasnovani na falsifikovanim dokumentima. Na osnovu njih kompanija PowerIT dobila je energetsku dozvolu za izgradnju minihidroelektrane na Ratajskoj reci. Udruženja sada traže od Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu da postupi i po krivičnim prijavama protiv falsifikatora.

Inicijative Zaštitimo reke Prijepolja i Pravo na vodu otkrile su početkom 2025. godine da su vodne dozvole i lokacijski uslovi za „Veliku ploču“ zasnovani na falsifikovanim dokumentima. Na osnovu njih kompanija PowerIT dobila je energetsku dozvolu za izgradnju minihidroelektrane na Ratajskoj reci. Udruženja sada traže od Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu da postupi i po krivičnim prijavama protiv falsifikatora.

bušotine

Problemi s podzemnim vodama u blizini rudnika Ziđin, beleži Eko Istok

Članovi udruženja Eko Istok navode da u Nikoličevskoj Banji, gde bi voda trebalo da bude topla jer je termomineralna, povremeno nestaje, povremeno dolazi hladna, a trenutno postoji samo mala količina tople vode koja curi iz šahte. Iz hodnika rudnika Čukaru Peki, udruženje navodi da je dobilo snimak izbijanja vode, za koji radnici tvrde da nije prvi slučaj i da se često suočavaju s problemima nailaska na vodu tokom radova. Aktivisti traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog mogućeg uticaja rudarskih radova na podzemne vode.

Članovi udruženja Eko Istok navode da u Nikoličevskoj Banji, gde bi voda trebalo da bude topla jer je termomineralna, povremeno nestaje, povremeno dolazi hladna, a trenutno postoji samo mala količina tople vode koja curi iz šahte. Iz hodnika rudnika Čukaru Peki, udruženje navodi da je dobilo snimak izbijanja vode, za koji radnici tvrde da nije prvi slučaj i da se često suočavaju s problemima nailaska na vodu tokom radova. Aktivisti traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog mogućeg uticaja rudarskih radova na podzemne vode.

Cisterna sa pijaćom vodom

Svaka četvrta osoba na svetu nema pristup pijaćoj vodi, u Srbiji preko 100 mesta bez pijaće vode

Uprkos napretku tokom poslednje decenije, milijarde ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup vodi i sanitarnim uslovima, što povećava rizik od bolesti i socijalne isključenosti, navode Svetska zdravstvena organizacija i Unicef. Prema analizama stanja u Srbiji, situacija sa dostupnošću pijaće vode je zabrinjavajuća.

Uprkos napretku tokom poslednje decenije, milijarde ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup vodi i sanitarnim uslovima, što povećava rizik od bolesti i socijalne isključenosti, navode Svetska zdravstvena organizacija i Unicef. Prema analizama stanja u Srbiji, situacija sa dostupnošću pijaće vode je zabrinjavajuća.

Mačke lutalice

Šta je sve sporno u Nacrtu Zakona o dobrobiti životinja

Stručnjaci i društva za zaštitu životinja uputili su brojne primedbe Ministarstvu poljoprivrede i traže povlačenje iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

Stručnjaci i društva za zaštitu životinja uputili su brojne primedbe Ministarstvu poljoprivrede i traže povlačenje iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

homolje

Sutra protest u Žagubici protiv devastacije Homoljskih planina zbog rudnika zlata

Sutra, 28. avgusta, u Žagubici se održava protest protiv Dundee korporacije i otvaranja rudnika zlata na Homoljskim planinama, koji bi nepovratno uništio prirodu Homolja i sliv Mlave i Peka. Protest organizuju udruženja RIS Rendžeri istočne Srbije, Ne damo Jadari i Čuvari Homolja.

Sutra, 28. avgusta, u Žagubici se održava protest protiv Dundee korporacije i otvaranja rudnika zlata na Homoljskim planinama, koji bi nepovratno uništio prirodu Homolja i sliv Mlave i Peka. Protest organizuju udruženja RIS Rendžeri istočne Srbije, Ne damo Jadari i Čuvari Homolja.

Cisterna sa pijaćom vodom

Dugotrajna suša u Srbiji – „Da bar dođe kiša kad dođe političar…”

„Onda bismo imali i vodu i posetu u isto vreme”, kažu meštani koji su se obratili inicijativi Pravo na vodu tokom njenog istraživanja o suši u zemlji. U najnovijem izveštaju, inicijativa otkriva da je više od 100 mesta u Srbiji tokom leta 2025. ostalo bez vode. U saopštenju se navode prijavljeni problemi sa vodosnabdevanjem u gradovima i selima, kao i zanemarivanje od strane institucija i države.

„Onda bismo imali i vodu i posetu u isto vreme”, kažu meštani koji su se obratili inicijativi Pravo na vodu tokom njenog istraživanja o suši u zemlji. U najnovijem izveštaju, inicijativa otkriva da je više od 100 mesta u Srbiji tokom leta 2025. ostalo bez vode. U saopštenju se navode prijavljeni problemi sa vodosnabdevanjem u gradovima i selima, kao i zanemarivanje od strane institucija i države.

Perionica u izgradnji na Košutnjaku

Divlje gradilište na Košutnjaku – „Vlast više ni sama sebi ne izdaje dozvole za sopstvene projekte“

Inicijativa „Košutnjak Ostaje“ i odbornici Zeleno-levog fronta u SO Čukarica saopštili su da se na parkingu iznad košutnjačkih bazena gradi perionica automobila bez potrebnih dozvola i građevinske table. Pored kršenja zakona, građani i odbornici u odvojenim izjavama su izrazili zabrinutost za životnu sredinu u zaštićenoj šumi, jer perionica koristi hemikalije koje, kako tvrde, mogu potencijalno negativno uticati na okolinu.

Inicijativa „Košutnjak Ostaje“ i odbornici Zeleno-levog fronta u SO Čukarica saopštili su da se na parkingu iznad košutnjačkih bazena gradi perionica automobila bez potrebnih dozvola i građevinske table. Pored kršenja zakona, građani i odbornici u odvojenim izjavama su izrazili zabrinutost za životnu sredinu u zaštićenoj šumi, jer perionica koristi hemikalije koje, kako tvrde, mogu potencijalno negativno uticati na okolinu.

Globus

Ćudi klimatskog konsaltinga: hoće li nam privatnici rešavati probleme?

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Aktivisti razvijaju baner u Evropskom parlamentu; Foto: snimak ekrana/Ne damo Jadar

EU odbila zahtev za informacije o saglasnosti Rio Tintu zbog „rizika po buduće odnose sa Srbijom”

Srpska vlada je aktivno blokirala objavljivanje informacija o tome ko je u okviru srpske vlade dao izričit pristanak da projekat rudnika „Jadar“ kompanije Rio Tinto bude proglašen strateški važnim za Evropsku uniju. U junu, uprkos snažnom protivljenju javnosti i formalnoj obustavi projekta u Srbiji, Evropska unija je uvrstila kontroverzni rudarski projekat na listu strateških inicijativa za sirovine u trećim zemljama.

Vlada Srbije je aktivno blokirala objavljivanje informacija o tome ko je dao izričit pristanak da projekat rudnika „Jadar“ kompanije Rio Tinto bude proglašen strateški važnim za Evropsku uniju. U junu, uprkos snažnom protivljenju javnosti i formalnoj obustavi projekta u Srbiji, Evropska unija je uvrstila kontroverzni rudarski projekat na listu strateških inicijativa za sirovine u trećim zemljama.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs