Kako smo ranije pisali grupa roditelja dece u osnovnoj školi u Ripnju žalila se direktoru da u jednom odeljenju prvog razreda ima „previše” dece romske nacionalnosti.
Pojedini roditelji su pretili direktoru da će da mu nalupaju šamare zato što ima „previše“ romske dece u odeljenju, dok su drugi rekli da ako neka romska deca ne budu premeštena u drugo odeljenje, oni će svoju decu da ispišu iz te škole.
Iako se direktor nije složio sa tim, u školu je navodno došao predstavnik Ministarstva prosvete, nakon čega su deca razmeštena.
Marko Vasiljević iz Inicijative A 11 za Mašinu navodi da je najpre važno naglasiti da je škola u skladu sa propisima imala obavezu da deluje preventivno prilikom formiranja odeljenja u cilju sprečavanja segregacije. U tom smislu bilo je neophodno preduzeti mere koje su usmerene na formiranje etnički, jezički i socijalno raznovrsnih grupa kako bi se izbeglo kreiranje odeljenja u kojima je koncetracija učenika na osnovu etničke pripadnosti veća od 25%.
„Segregacija romskih učenika u obrazovnom sistemu jeste jedan od čestih oblika diskriminacije romske dece koji ima naročito teške posledice. Pojavni oblici segregacije su različiti i kreću se od izdvajanja romske dece u posebne grupe u predškolskim ustanovama, preko formiranja romskih odeljenja u redovnim školama, pa do čitavih škola koje odlikuje prezastupljenost romskih učenika. Segregacija se, međutim, ne sastoji samo u prostornom izdvajanju romskih učenika u obrazovnim ustanovama, već i u njihovom isključivanju iz aktivnosti grupe ili odeljenja, što je možda i učestalija forma diskriminacije sa kojom se susreću“, ističe Vasiljević.
Sagovornik Mašine objašnjava da u nekim školama imamo povećanu koncentraciju romske dece usled blizine romskih naselja. Međutim, ono što Vasiljević smatra zabrinjavajućim jeste tendencija ispisivanja ne romske dece iz ovih škola, usled čega neke od njih skoro u potpunosti postaju „romske škole“.
„To dovodi do opadanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa u ovim školama, budući da u odnosu na romske učenike nastavnici tradicionalno imaju niža očekivanja, što se posledično odražava na njihova obrazovna postignuća“, zaključuje Vasiljević.
A.G.A.
