„Čini mi se da je ovo prvi put da slušamo eksplicitno kako nemačka autoindustrija i ovi naši političari zamišljaju kako će ekonomija funkcionisati. Što bi se reklo – kako ‚mali Đokica zamišlja‘ da treba da se radi“, kaže za Mašinu Aleksandar Matković.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka je putem društvenih mreža skrenuo pažnju javnosti na to da se u Novom Sadu održava konferencija nemačke autoindustrije. U konferenciji finansiranoj iz javnog budžeta učestvuje i prisustvuje preko 5000 ljudi.
U pitanju je konferencija „Electric vehicle days – EV“, na kojoj se predstavlja 60 kompanija. RT Vojvodina ocenjuje da „Ova manifestacija okuplja vodeće kompanije iz automobilske industrije, proizvođače komponenti, delova i softvera za električna vozila, kao i inovatore u oblasti punjenja i infrastrukture za električna i hibridna vozila“.
Sajam električnih vozila je otvorio premijer Vučević, koji je tom prilikom istakao da je u pitanju i: „prilika da se razgovara o svim stvarima vezanim za ova vozila, na primer kako osiguravajuće kuće rade osigaranje električnih i hibridnih vozila. Pričamo i o tome kako da imamo dovoljno struje u Srbiji u narednom periodu, kako da štitimo zdravlje građana i žiotnu sredinu, a da se istovremeno i ekonomski razvijamo“.
Prema Matkovićevoj oceni, glavna tema konferencije je zapravo subvencionisanje električnih automobila i mreže stanica za punjenje.
Matković: Država plaća, država uređuje – i onda opet plaća
Na konferenciji se moglo čuti da je prodaja električnih vozila sa baterijama na litijum ograničena na 1% stanovništva Srbije, da je njihova cena za domaće stanovništvo „ogromna“, te da će i „subvencije morati da budu ogromne da bi se ona smanjila“. Da bi električni automobili, koji u proseku neće moći da prevale više od 100km bez punjenja (a i tu kilometražu uz veliki znak pitanja zbog stanja drumova), mogli da se koriste biće potrebna mreža stanica za punjenje za koju se takođe očekuje da je izgradi država, izdvojio je istraživač.
„Predstavnik Folksvagena je rekao da rade sa Vladom Srbije na izmenama zakona tako da odgovaraju ovim automobilima. Iz svega ovoga ja čujem samo jednu stvar: država plaća, država plaća, država uređuje i onda opet plaća“, naveo je Matković na instagramu.
Najgora opcija za domaću privredu je nastavljanje modela subvencija
Matković je nedavno u tekstu za portal Novosti prokomentarisao da je najveća opasnost po domaću ekonomiju da se nastavi aktuelno postojeći model privlačenja stranih investicija subvencijama.„Zbog te mahnite politike naših vlasti da se dodvore stranom kapitalu, Srbija zapravo stagnira i već neko vreme postaje zavisna od stranih kompanija“, izjavio je tada.
„Na ovoj konferenciji se to od reči do reči potvrdilo: država će subvencionisati prodaju električnih automobila i stanica za njihovo punjenje sa 80% vrednosti. Budući da je situacija takva da ispod 1% stanovništva, odnosno samo ultrabogati, imaju kupovnu moć da nabavi takve uređaje, auto-industrija će očekivati da ih kupuju država i korporacije“, navodi Matković za Mašinu.
„Sve što čujem tu je ‚država, država, država‘; odakle ćemo mi izvući tolike pare za subvencije? Ne pričamo o tome da izgradimo jednu pumpu, nego o mreži stanica za napajanje širom Srbije. Mi ćemo morati da se dodatno zadužujemo da bismo pokrili sve te investicije i subvencije. A ovo je bio tek prvi dan konferencije“, komentariše Matković za naš portal.
Matković smatra da će davanje novih subvencija neminovno povećati zaduženost Republike Srbije na stranim, a mahom evropskim finansijskim tržištima, što će državu učiniti dodatno zavisnom od stranih vlada.
Potrebe nemačke auto-industrije kao „neminovnost“
Predstavnik Folksvagena je, prema Matkovićevim navodima, rekao da „srpsko tržište nikada nije bilo ovoliko aktivno kao sada“ i da je sve ovo „neminovnost“.
Ove reči zvuče kao ironija ili neslana šala u okolnostima u kojima se i na konferenciji otvoreno govori o niskoj kupovnoj moći domaćeg stanovništva i potrebnim subvencijama. Podjednako su nespojive sa činjenicom da je tržište električnih automobila ove godine doživelo značajan pad u bogatijim zemljama, pa i u samoj Nemačkoj – kao i činjenicom da je nemačka auto-industrija u krizi.
Naime, kako smo već pisali, nepoverenje kupaca u vozila na baterije je uzrokovalo pad od 69% na tržištu električnih automobila u avgustu 2024. u odnosu na avgust 2023. godine. Električni automobili koje proizvodi nemačka auto-industrija iz niza razloga nisu dovoljno atraktivni kupcima u matičnoj zemlji.
Podsetimo, analitičari kažu da nemački proizvođači nisu uspeli da se brzo prilagode zelenoj tranziciji i na tržište izbace „narodski“ električni automobil, zaostajući za Kinom, iz koje aktuelno dolazi svako peto električno vozilo koje se proda u EU.
EU se protiv ove pojave „brani“ standardno, protekcionističkim merama, odnosno dizanjem carinskih dažbina, ali ne može da spreči planove azijskih proizvođača da sami otvaraju fabrike u Evropi. Ono što očigledno može je da kupovinu električnih automobila Made in Germany naturi novim-starim kolonijama poput Srbije.
I sve to u okolnostima u kojoj joj to očajnički treba: jer, podsetimo, Folksvagen prodaje pola miliona kola manje nego što mu treba da održi postojeće standarde i očekivane profite, pa preti zatvaranjem šest od deset fabrika u Nemačkoj i otpuštanjem 20.000 radnika. Malo srpsko tržište neće izvući automobilski gigant iz finansijskog „jarka“, ali slični potezi na više mesta verovatno krizu mogu barem da umanje.
Igra koja odgovara i EU i Vučiću
U intervjuu za portal Novosti Matković je istakao da „EU pokušava da se odvoji od zavisnosti od kineskog litijuma i u Srbiji vidi slamčicu spasa, a nemačka autoindustrija želi da napokon izađe iz krize i pokušava da se snađe u toj zelenoj tranziciji preko električnih vozila na baterije od litijuma, što ih opet upućuje na zemlje bogate litijumom poput Srbije ili Portugala“.
Omogućavanje rudarenja litijuma i ulaganje u to da Srbija „postane deo evropskog lanca proizvodnje“ – i, kako vidimo, prodaje – električnih automobila i pratećih uređaja, sa druge strane, Vučiću omogućava konsolidovanje vlasti, „Pre svega da u nadi da će mu to dati nekakvu moć u Evropi i time ga održati na vlasti jer on zna da bi ga vrlo lako mogli zameniti ako to ne uradi“, ističe Matković.
Matković: Priča sa litijumom je samo opterećenje za privredu jer naša struja dolazi iz uglja
„Moj utisak posle svega je da ovi ljudi žive na Marsu i da nemaju pojma da je ista ova država uništila kupovnu moć građana raznoraznim cenama hrane, stanova, goriva i da će čak i da dođe do uklanjanja goriva iz te jednačine opet izdaci države biti veći, a izdaci građana teški“, smatra Matković.
„I sad u ovom trenutku uvoditi ovu priču sa litijumom i vozilima će samo opteretiti privredu a neće ostvariti svoj osnovni cilj: smanjenje emisija CO2 jer većina naše struje dolazi iz uglja, bez obzira na to da li je skladištili u litijumu ili u bateriji na vodonik ili šta već“, skreće pažnju naučni saradnik. Kako naglašava – ta struja se negde prozvodi, a to električna kola neće promeniti.
„To je naš problem, a litijum i e-vozila će samo skrenuti pažnju sa njega i dodatno finansijski opteretiti državu“, zaključuje Matković.
I.K.
