Ako zakon bude usvojen, Španija će postati prva evropska zemlja koja zakonski prepoznaje onesposobljavajuće efekte dismenoreje, izuzetno bolnih menstruacija koje često prate glavobolja i mučnina. Praktikovanje prava na mesečno bolovanje od tri dana, odnosno pet dana u težim slučajevima, odobravaće se uz lekarsko uverenje.
Ako građani sa sličnim simptomima inače imaju pravo na bolovanje, ono bi moralo biti omogućeno i ženama koje pate od dismenoreje, izjavila je Anđela Rodrigez, španska državna sekretarka za jednakost.
Dok je za većinu žena menstruacija povremeno izuzetno bolna, deo populacije se sa ovim problemom suočava hronično, odnosno tokom većeg dela reproduktivnog perioda. Statističke procene o tome o kom procentu ženske populacije se radi su neusaglašene. Špansko društvo ginekologa i akušera procenjuje da je u pitanju oko trećine žena.
O usvajanju ovog zakona raspravljaće se naredne sedmice. Slični zakoni već postoje u Japanu, Južnoj Koreji, Indoneziji i Zambiji.
Istim predlogom zakona bio bi ukinut PDV na uloške i tampone, a država bi proizvodima za menstrualnu higijenu o svom trošku počela da snabdeva studentkinje i pripadnice marginalizovanih grupa. Predlog je deo širih zakonskih reformi koje regulišu oblast reproduktivnog zdravlja u Španiji, a obuhvataju i produžavanje trudničkog i porodiljskog odsustva.
Takođe, šesnaestogodišnjakinje i sedamnaestogodišnjakinje više za obavljanje abortusa ne bi morale da traže dozvolu roditelja ili staratelja, što je mera koju je uvela prethodna vlada, a prekid trudnoće na zahtev bi bio garantovano omogućen u svim državnim bolnicama. Da bi to postalo moguće u praksi, Španija će uvesti registar lekara koji odbijaju da vrše prekide trudnoće na osnovu prigovora savesti.
Kako izveštava Euronews, predlog zakona je izazvao previranja u španskoj javnosti, kao i podeljene stavoove u samoj vladajućoj koaliciji. Dok se Podemos za njega zalaže, Socijalisti su izrazili zabrinutost da bi uvođenje menstrualnog bolovanja moglo da dodatno obeshrabri poslodavce da zapošljavaju žene. Zamenica sekretara sindikata UGR je čak ocenila da bi zakon u praksi „stigmatizovao“ žene. Podnosilac predloga je špansko Ministarstvo za jednakost, koje je postojalo kratko od 2008-10 godine, a ponovo uvedeno 2020. godine.
Žensko reproduktivno zdravlje i specifične medicinske tegobe sa kojima se suočavaju žene predstavljaju tabu temu kojoj se često ne posvećuje dovoljno pažnje ni u medicinskim istraživanjima, a kamoli u društvu i politici. Reforme za koje se zalaže levo orijentisana španska vlada predstavljaju dobrodošlu protivtežu trendovima smanjivanja ženskih prava kojima svedočimo širom sveta.
I.K.
