Broj ljudi u svetu koji su prinudno raseljeni zbog oružanih sukoba, progona ili prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama se tokom protekle tri decenije upetostručio i danas prema podacima UN iznosi 103 miliona.
Tokom 2022. godine smeštajne kapacitete prihvatnih centara i centrara za azil u Srbiji koristilo je oko 119.000 izbeglica, navela je Ana Trifunović, urednica izveštaja Pravo na azil u Republici Srbiji 2022. U pitanju je dvostruko veći broj u odnosu 2021. godinu, a najviše je izbeglica sa bliskog istoka, posebno iz Avganistana i Sirije, zatim iz afričkih zemalja i iz Ukrajine.
Svega je 320 ljudi podneo zahtev za azil u Srbiji, a od toga su nadležni organi tokom 2022. godine odobrili 30. Ovi podaci govore „da najveći broj izbeglica ipak i dalje Srbiju radije posmatra kao zemlju tranzita, nego zemlju destinacije“, objasnila je Trifunović.
Na osnovu instituta o privremenoj zaštiti koja je aktivirana nakon invazije Rusije na Ukrajinu, Srbija je odobrila 1115 rešenja o privremenoj zaštiti pretežno ukrajinskih državljana.
Rat u Ukrajini, usklađivanje viznog režima sa Evropskom unijom, trilateralni memorandum između Srbije, Mađarske i Austrije i ekološko izbeglištvo su ponajviše uticali na migracione tokove ka Srbiji, istakla je Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije.
Dolazak državljana Ukrajine u Srbiju je olakšan bezviznim režimom, i prema informacijama Beogradskog centra za ljudska prava tokom 2022. nije bilo problema u primeni instituta o privremenoj zaštiti. Iskustvo Centra govori da većina ukrajinaca i ukrajinki želi da se vrati u svoju zemlju.
Na migracione tokove utiče i usklađivanje viznog režima sa EU. Srbija je ukinula slobodan vizni režim sa Tunisom, Indijom i Burundijom na osonvu zahteva EU, koja je procenila da da bi na taj način mogla da smanji priliv ljudi koji žele da migriraju u zemlje članice Unije. Stefanović je iskazala bojazan da će Srbija iz istog razloga nastaviti da ukida slobodan vizni režim sa drugim državama.
Srbija, Mađarska i Austrija su potpisali trilateralni memorandum o zaštiti granica. Iako se ne zna mnogo o sadržaju dogovora triju strana, rekla je Stefanović, jasno je da memorandumom EU hoće „da se dodatno ograđuje žicama i ogradama“. Mišljenje je Centra da će ovakve politike samo pojačati kriminalne prakse krijumčarenja i slučajeve kršenja ljudiskih prava od strane država.
Naposletku, još jedna značajna promena u migracionim tokovima je da sve više ekoloških izbeglica stiže u Srbiju. U pitanju su ljudi koje na napuštanje svojih domova primoravaju posledice klimatskih promena.
„To se može desiti i u našoj zemlji i to preti dolini Jadra ukoliko se ne spreče dalja ispitivanja i iskopavanja Litijuma, i to mi ja važno da napomenem, jer kad god pomislimo da izbeglištvo pogađa nekog tamo, treba da se setimo i naše istorije, i šta nas može čekati u budućnosti, i da povratimo solidarnost“, rekla je koordinatorka programa Azil i migracije.
Beogradski centar za ljudska prava je razgovarao sa stanovnicima u gradovima u Srbiji koji su godinama „pogođeni tokovima migracija“, navela je Anja Stefanović. Mnogi sagovornici centra su rekli da ljudi u Srbiji znaju šta znači biti izbeglica i da treba biti solidaran sa izbeglicama.
Građani sa kojima je Centar razgovarao su potvrdili da ne poznaju migracione politike Srbije i da nemaju adekvatne informacije o migracijama. Na pitanja suživota sa izbeglicama, uključujući i zapošljavanje i pohađanje škole, samo mali broj ljudi je odgovorilo negativno.
Izveštaj o pravu na azil u 2022. godini predstavljen je 28. februara u Medija centru i nudi pregled i analizu primene domaćih i međunarodnih propisa u postupku azila, drugih propisa relevantnih za položaj tražilaca azila i izbeglica, kao i postupaka pred organima javne vlasti i nezavisnim telima koji su važni za integraciju u srpsko društvo.
A.J.
