Suad Sutović, predsednik Ribolovnog kluba „Ibar“ iz Rožaja je za STV izjavio da je u toku nezapamćena ekološka katastrofa: „Upravo smo sad pričali s jednim mještaninom pored čije kuće se ovo i desilo, prije petnaestak godina nešto slično se desilo ali je trajalo dan-dva i poslije toga voda se vratila jer su pale kiše. Ovo će da traje. Ovo se nikad, nikad ovako nije desilo“.
Ribolovci iz Rožaja su uz pomoć poljoprivrednog inspektora iz Bijelog Polja pokušali da spasu deo ribe koji je ostao živ u baricama. Oni ribu prebacuju u dublje delove korita, virove koji zasad nisu presušili, a pokušaće i da od Ribolovnog kluba iz Pljevalja nabave kamione s cisternama i svežim kiseonikom kako bi ribu transportovali do mesta s vodom.
Ribu pokušavaju da spasu i ribolovci-članovi Gradske organizacije sportskih ribolovaca iz Novog Pazara, ribočuvarska služba „Vidre“ iz Kraljeva i meštani naselja pored Ibra.
Aladin Melajac, ribolovac i borac za zaštitu reka i prirode u Sandžaku, je putem društvenih mreža ocenio da je, kada je riblji fond u pitanju „tragično što su većinom stradali salmonidi: mladica, pastrmka i lipljan, što je prava žalost“. Prema njegovim rečima, nastradali su i klen i krkuša, što, kako kaže, dodatno pogoršava ovu ekološku katastrofu.
„Globalno ključanje“ i ljudski nemar
Ibar je u delu toka presušio usled velikih vrućina i suše. Kako ste mogli da čitate na našem portalu, jul je bio trinaesti mesec za redom tokom kog su izmerene najviše prosečne temperature na svetu. Planeta je ove godine mesecima više od 1.5 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na predinsustrijski period. U eri „globalnog ključanja“, kako je naziva generalni sekretar UN-a, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a Balkan njegov zagrevanjem najugroženiji deo.
Ipak, po oceni članova Sportsko-ribolovnog kluba „Ibar“ Rožaje, Ibar je presušio i zbog nemara čoveka prema reci i prekomerne potrošnje vode.
Podsetimo, na nemar i prekomernu potrošnju upozorava i inicijativa Pravo na vodu, koja je objavila dopunjenu mapu nestašica pijaće vode u Srbiji.
„Situacija je alarmantna – presušuju jezera, izvori, i reke, ostavljajući stanovništvo bez vode za piće, poljoprivredu, i osnovne potrebe. Gubici vode na sistemima su ogromni, a glavni problem nije u neracionalnoj potrošnji stanovništva, već u zastareloj infrastrukturi, slabim institucijama i galopirajućim klimatskim promenama. Ove restrikcije su simptom dubljih, sistemskih problema koji zahtevaju hitne akcije!“, navodi se u saopštenju Prava na vodu.
I.K.
