Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, odnosno oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuenog stvaralaštva je bio otvoren od 5. maja do 5. juna i na njega je pristiglo 133 prijave, od čega je jedna četvrtina, odnosno samo 30 projekata dobilo finansijsku pomoć.
Najviše novca među odabranim projektima dobio je 53. Međunarodni filmski festival FEST, čiji je organizator Centar beogradskih festivala – CEBEF. Za FEST je predviđeno 12 miliona dinara. Po pet miliona dinara je izdvojeno za 9. Ravno Selo Film Festival, čiji je osnivač i direktor glumac Lazar Ristovski, i jubilarni 50. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji.
Festival evropskog filma Palić dobio je 3,5 miliona dinara, dok je za 19. Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE i X Festival duhovno-dokumentarnog filma u organizaciji Pravoslavne eparhije Timočke namenjeno po 2,5 miliona dinara.
Festival autorskog filma, Beldocs, Martovski festival bez finansiranja
Na spisku festivala i programa koji ove godine nisu dobili sredstva Ministarstva kulture su 72/73. Martovski festival, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, u organizaciji Doma omladine Beograd, 32. Festival autorskog filma FAF, čiji je podnosilac Udruženje građana „Pogled u svet“.
Bez podrške je ostao i 22. Filmski festival Slobodna zona, zatim 17. Međunarodni festival LGBT filma Merlinka, kao i Merlinka klasik, 19. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i njegov industrijski program Beldocs Industry Days i drugi.
U obrzloženju tročlane komisije za odabir projekata se navodi da je dokumentacija podnosioca ovih festivala uredna i da je pristigla u traženom roku, ali da „na ovom konkursu postoje projekti koji su u pogledu kvaliteta sadržaja u većoj meri usklađeni sa ciljem konkursa“, navodi se u zvaničnom dokumentu Ministrastva kulture.
„Rezultati su očekivani“
Glumica Jelena Stupljanin smatra da su ovakvi rezultati očekivani i da se kroz rešenje ovog konkursa nastavlja pritisak na umetničku zajednicu.
„Svi festivali koji su ostali bez sredsta čine pre svega slobodnomisleći ljudi. Već duže vreme su na delu pokušaji da se zamene slobodnomislići umetnici podobnim“, kaže Stupljanin.
Glumica navodi da je važno ne prećutati ovu situaciju i dodaje da će sve više biti potrebe za organizovanjem međusobnih zajednica.
„Potrebno je organizovati nove zajednice slobodnomislećih umetnika koji će, dokle god ovakva vrsta pritiska traje naći način da naprave manje zajednice u kojima će tinjati duh slobode, budući da insititucije više ne predstavljaju taj duh. Zbog toga mislim da će se pojedinačni umetnici ujediniti i praviti nove zajednice“, rekla je za Mašinu Stupljanin.
Glumica navodi da je na ovaj način nastao i Sarajevo film festival, na kom su se u vreme rata u Bosni i Hercegovini puštali filmovi, čak i tokom bombardovanja Sarajeva, koji je sada prerastao u ogroman festival.
Umetnički direktor Beldocsa i reditelj Marko Grba za Mašinu kaže da se već nekoliko godina njihov festival odvija u nemogućim uslovima i da je najveća tragedija to što ne postoji nikakva volja za razumevanjem umetnosti i umetnika.
„Već skoro dve godine nemamo nijedan konkurs od Filmskog centra Srbije za nove filmove-ni dokumentarne, ni igrane ni eksperminetalne. Mislim da je to tragedija, jer je u suštini umetnicima zabranjen rad. To pokazuje da država ne poštuje svoje umetnike, ne mislim nužno na festivale, festivali su platforma na kojoj umetnici prikazuju svoja dela, ali bez konkursa za nove filmove umetnicima je onemogućeno da rade svoj posao“, navodi on.
Na pitanje sa kojim posledicama će se suočiti festivali zbog izostanka budžeta, reditelj objašnjava da Beldocs ima raznovrsne izvore finansiranja, dugogodišnja partnerstva i sredstva dobijena putem javnih i transparentnih konkursa evropskih kulturnih programa, poput Kreativne Evrope, ali navodi da je odsustvo budžeta od strane države pre svega „udarac na moral“.
„Naravo da ovo predstavlja finansijski problem, ali pre svega predstavlja udar na moral. Ni u jednom trenutku svoje karijere nisam doživeo da država u kojoj sam rođen razume i podržava ono što radim ili bar daje neki podstrek. Sve ove godine radimo i stvaramo ne zahvaljujući podršci, već uprkos nedostatku podrške, što je jedan užasno stresan posao. Mislim da je donekle i cilj da svi pregorimo, ali to se neće desiti jer smo tvrdoglavi“, zaključuje reditelj.
Objavljeni su i rezultati konkursa za finansiranje periodičnih publikacija iz oblasti kulture i umetnosti gde su bez finansijske podrške Ministarstva kulture ostale neke od najpoznatijih periodičnih publikacija, o čemu je Mašina detaljnije pisala.
K.Đ.
