Suprotno zakonu Pošta angažuje veliki broj radnika preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Pošta Srbije je tokom 2020. godine sa radnicima zaključila čak 1.818 ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova za radna mesta koja nisu bila privremenog karaktera.

Kako se navodi u izveštaju Državne revizorske institucije objavljenom poslednjeg dana 2021. godine Pošta je potpisivanjem velikog broja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova za delatnosti koje nisu privremenog karaktera i koje su obavljane duže od 120 dana, često i tokom cele godine, kršila Zakon o radu.

Državni revizori su utvrdili da se rukovodstvo Pošte oglušilo i o Zakon o budžetskom sistemu pošto je broj radnika angažovanih na osnovu PP ugovora premašivao 10% zaposlenih koliko je ovom javnom preduzeću odobrila Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

U izveštaju su navedeni i poslovi za koje su radnici bili angažovani na osnovu PP ugovora, a iz tog spiska je jasno da su to radne pozicije bez kojih redovan rad Pošte nije moguć. Među tim delatnostima su: sortiranje i otprema pošiljaka u međunarodnom saobraćaju, prijem, priprema i dostava poštanskih pošiljaka i prijem, priprema i dostava svih vrsta ekspres pošiljaka – ukratko, to su poštari.

Osim što radnike čine jako nesigurnim i zavisnim od poslodavca PP ugovori su i „skupi“ što se vidi i iz priložene tabele u izveštaju. Pošta je izdvojila nešto više od 140 miliona dinara za naknade na osnovu ugovora sa fizičkim licima, a od toga nešto više od 90 miliona odlazi na PP ugovore.

Foto: Andraš Juhas / Mašina

Dve godine nakon štrajka situacija u Pošti nije bolja

Jedan od zahteva radnika Pošte tokom štrajka koji su organizovali pre nešto više od dve godine se odnosio na obezbeđivanje većeg broja direktnih izvršilaca kako bi se smanjio pritisak na poštare. Njihov predlog tada je bio da se to uradi tako što bi se za stalno zaposlili oni koji su na PP ugovorima. Izveštaj revizora pokazuje da do toga nije došlo, a među radnicima se priča da je izvršitelja sada i manje dok je novo rukovodstvo predvođeno Zoranom Đorđevićem nastavilo sa praksom zapošljavanja partijskih kadrova u administraciji.

Glavni zahtev štrajka koji je započet tokom zime 2019. godine, koji ste mogli da pratite na portalu Mašina, je bio da se prosečne zarade u Pošti dovedu na nivo prosečne republičke zarade. Sudeći po nedavnim izjavama sindikalnih predstavnika ni do toga nije došlo.

Predsednik Sindikata radnika pošte Sloga, Stefan Mitrović, je za Novu ekonomiju rekao da je prosečna zarada na nivou preduzeća za oktobar 2021. iznosila 53.817,38 i bila je oko 20 odsto manja od republičkog proseka. Zarade onih radnika za čije angažovanje Pošta koristi PP ugovore su ispod proseka u ovom javnom preduzeću.

„Prosečna plata vozača je 51.084,29, dostavljači (poštari i kuriri u post expresu) kući nose 46.765,04 mesečno, šalterski radnik 49.039, 68, a radnici na poslovima prerade poštanskih pošiljaka 48.711,66“, rekao je Mitrović za Novu ekonomiju.

Po svemu sudeći, radnici Pošte na početku 2022. godine ne žive ništa bolje nego krajem 2019. kada su nam pričali o lošim uslovima rada i teškom materijalnom položaju.

M.M.

Prethodni članak

Proizvodnja fosilnih goriva nastavlja da raste uprkos potrebi za energetskom tranzicijom

Otvaranje Evropske prestonice kulture 2022: Zašto se „Doček“ srpske Nove godine u Novom Sadu ne odloži zbog alarmantne epidemiološke situacije?

Sledeći članak