Mladi svakako nisu zdravstveno najugroženija društvena grupa tokom epidemije koja nas prati gotovo cele godine. Međutim, po mnogim drugim parametrima upravo mladima prethodni period najteže pada. Sudeći po postojećim podacima upravo su mladi najčešće ostajali bez posla tokom 2020. godine, a izolacija, promene nastavnih planova u školama i na fakultetima svakako nisu doprineli materijalnoj i psihološkoj sigurnosti.
Predstavnici bivše i sadašnje vlasti su „brinuli“ o mladima, njihovoj budućnosti i ostanku u zemlji tokom izborne kampanje. Ipak, pre te kampanje su im slali poruke da se ne vraćaju u zemlju, a nakon kampanje pokušali da „pomognu“ programom Moja prva plata koji novim radnicima i radnicama nudi zarade manje od minimalca i zaštiti ispod one koju propisuje Zakon o radu.
Naša sagovornica iz Fondacije centar za demokratiju, Sarita Bradaš, smatra da su karakteristike zaposlenosti mladih pre pandemije, a koje ih čine najranjivijom grupom zaposlenih doprinele tome da oni budu najveći gubitnici u krizi.
Mladi prvi ostaju bez posla jer rade najčešće na nesigurnim poslovima i u neformalnoj ekonomiji. Zaposlenih mladih do 30 godina je u drugom kvartalu manje za 43.300, a u trećem za 23.500 u odnosu na prethodnu godinu. Navedeni podaci ukazuju na to da su među onima koji su izgubili posao u prvom talasu epidemije najbrojniji mladi te da se, za razliku od ostalih starosnih grupa, pad zaposlenosti mladih nastavlja, kaže Bradaš za Mašinu.
Da se mladi susreću sa problemima po pitanju radnih prava i radnih odnosa i sa i bez epidemije saglasna je i Ružica Grabovac Marković, predsednica Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Ona naglašava da su se u godini epidemije ovi problemimi specifično odrazili na one koji rade sezonske poslove.
Većina mladih obavlja sezonski posao kako bi premostila do nekog određenog perioda, to je najčešće u oblasti ugostiteljstva. Dosta mladih u isto vreme studira i radi kako bi sebi platili dažbine, menzu, prevoz, itd. Međutm, to sada nije bilo moguće. Ugostiteljski objekti nisu ni radi, što je automatski značilo da mladi nemaju gde da rade, a samim tim i pojedini sebe da izržavaju, objašnjava nam Grabovac Marković.
Ona podseća i na problem iseljenja iz studentskih domova, o čemu smo ranije pisali na Mašini.
Mladi koji su bili u studentskim domovima bili su primorani da ih napuste kako bi se obezbedio prostor za karantin. Ovo opet dovodi u pitanje kako platiti stan ukoliko se iznajmi, a nemoguće je zasnovati radni odnos?, pita se Grabovac Marković.
Predsednica sindikalne omladine smatra da su mnogi mladi, zbog nedostatka adekvatne tehnološke opreme, imali probleme i sa praćenjem online predavanja, kao i sa polaganjem ispita i kolokvijuma.
Ako uzmemo u obzir i dualno obarazovanje, mladi nisu mogli da završe praksu do kraja školske godine. A u novoj škloskoj godini većina je nije ni počelela. Kako je velik broj frmi imao i ima striktne mere, naročito o broju ljudi, možemo samo zaključiti da su mladi podneli veliki teret u obrazovanju i na tržištu rada, kaže Grabovac Marković.
Da li je država adekvatno odgovorila probleme mladih?
Sudeći po našim sagovornicama, odgovor države na probleme sa kojima su se mladi suočili na tržištu rada tokom epidemije nije bio adekvatan.
Država se problemima mladih ne bavi ni u regularnim okolnostima budući da programi aktivne politike zapošljavanja koji su navodno namenjeni mladima ne rešavaju niti problem njihove nezaposlenosti, a još manje doprinose dolasku do dostojanstvenog posla, smatra Sarita Bradaš.
Ona ističe najnoviji primer – program Moja prva plata, o kojem smo ranije pisali.
Osim toga što je nezakonit što pokazuje analiza stručnjaka za radno pravo, ovaj program mlade samo priprema za prekarnost na tržištu rada sa kojom će se veoma brzo suočiti nakon završetka programa u kojem su učestvovali: potplaćenost, nesigurnost posla, nemogućnost ostvarivanja kako individualnih tako i kolektivnih radnih prava, kaže Bradaš.
Ružica Grabovac Marković podseća na izjavu ministra finansija Siniše Malog koji je izjavio da ovim programom žele da podstaknu zapošljavanje i smanje stopu nezaposlenosti koja je u prvom kvartalu prema zvaničnim statistikama iznosila 9,7% među mladima i da idu prema punoj zaposlenosti.
Vrlo entuziastično, ali ne znam koliko je izvidljivo u realnosti, zaključuje Grabovac Marković.
M.M.
