Evropski izbori održani proteklog vikenda su doneli očekivani rast zastupljenosti desnice i ekstremne desnice u Evropskom parlamentu. Jačanje desnice se desilo najviše na račun zelenih, dok je levica pretpela manji udarac. Prema procenama od 10. juna, broj poslanika parlamentarne grupe Evropska ujedinjena levica/Zelena nordijska levica (GUE/NGL) je opao sa 41, koliko su imali od 2019, na 36.
Ovaj mali gubitak Evropska levica se odlučila da tumači kao znak stabilnosti. „Održavajući zastupljenost u Evropskom parlamentu, levica je ponovo potvrdila svoju nameru da ostane glavna braniteljka radnih ljudi i ključna opoziciona snaga uticaju krajnje desnice u politici EU u narednim godinama“, saopštila je tako Evropska Levica povodom izbora za Evropski parlament.
Sličnu izjavu je nakon izbora dao i predsednik i vodeći kandidat Evropske levice Valter Bajer:
„U teškoj atmosferi, levica je u stanju da zadrži svoju parlamentarnu snagu. To znači da može da nastavi da se bori za vrednosti koje je branila u predizbornoj kampanji. Socijalna pravda, pravo na pristupačno stanovanje, pristojno plaćeni, sigurni poslovi, univerzalno dostupne javne usluge, socijalno pravedan prelazak na ekonomiju u skladu sa planetom, pravo žena na samoopredeljenje i pravo na bezbedan abortus i, na kraju, ali svakako ne i najmanje važno, pravo na mir.“
Dobar rezultat u Skandinaviji, Francuskoj, Belgiji
„Ima zemalja u kojima su levičarske partije postigle veoma dobre rezultate. Da pomenemo samo neke od njih: Skandinaviju, Francusku, Belgiju, i na kraju Italiju, čija će levica sada ponovo biti zastupljena u Evropskom parlamentu“, izjavio je Bajer.
Levica je ostvarila neke neočekivane dobitke. U Finskoj je tako 17,3% glasova, oko 10% više nego 2019. godine dobila levičarska alijansa Vasemmistoliitto. Kako piše Euronews, lider stranke Li Anderson, bivša ministarka obrazovanja, dobila je više glasova nego bilo koji drugi kandidat na evropskim izborima. Čak jedan od sedam glasača je glasao za nju. Vasemmistoliitto će zato dobiti tri od 15 finskih mesta u EP, odnosno dva više nego 2019.
Nijedna predizborna anketa nije predviđala tako značajan rezultat za stranku koja je izbila na drugo mestu posle vladajuće liberalno-konzervativne Partije nacionalne koalicije, komentar je Euronewsa. Istovremeno, dok je u većini drugih zemalja ekstremna desnica ojačala, u Finskoj je Finska partija doživela drastičan pad podrške. Podrška Fincima se prepolovila, odnosno opala za 6.2% na 7,6 odsto glasova.
„Tračak nade za Evropu“
U Danskoj je Socijalistička Narodna Stranka dobila 17.4% glasova: za 4.2% više nego na prethodnim izborima i više nego vladajući socijaldemokrati. Socijaldemokrati su izgubili čak 5.9% podrške, osvojivši 15.6% glasova, što je za njih jedan od najgorih rezultata do sada.
Zanimljivo je da je premijerka Mete Frederiksen pozdravila jačanje levice. „U velikim delovima Evrope, desnica je napravila značajan napredak. Ovde se ističemo u Danskoj“, izjavila je ona.
Le Monde komentariše da je pobeda levice u Skandinaviji veliko iznenađenje jer se proteklih godina činilo da jačanje krajnje desnice u ovom delu Evrope ništa ne može da zaustavi. Kako podsećaju, Švedske demokrate, druga snaga u Švedskoj, su 2022. potpisale koalicioni sporazum sa konzervativnom neoliberalnom desnicom a samo osam meseci kasnije, u junu 2023, stranka ekstremne desnice Finci je ušla u sastav vlade, jer je u Danskoj Narodna partija uspela da nametne antiimigracionu politiku koju su usvojile čak i socijaldemokrate.
Prema pisanju Le Monda, vodeći kandidat švedske Levice Jonas Sjostedt je pozdravio izborne rezultate kao “tračak nade” za Evropu.
Rast podrške za Levicu prisutan je i u Francuskoj. Jačanje desnice u Francuskoj je zasenilo podatak da je Nepokorena Francuska dobila devet predstavnika u EP, za tri više nego 2019.
Podrška levici je delimično opala u Španiji, gde je Podemos dobio dva mesta, i Portugalu u kom je Levi Blok obezbedio jedno. Siriza je sa 16% spala na 9% glasova u Grčkoj. Die Linke je izgubio dva poslanika i imaće ih samo tri, dok je novoosnovana stranka Sare Vagekneht obezbedila šest poslanika i poslanica. Ipak, za njenu stranku je neizvesno da li će ući u grupu Evropska Levica.
Bajer: Treba prekinuti politiku štednje
Privremeni rezultat pokazuje da će prethodna velika koalicija koju čine konzervativci, socijaldemokrate i liberali imati većinu u Evropskom parlamentu, konstatovao je Bajer.
„Prepoznajemo ovo. Međutim, bilo bi pogrešno posmatrati to kao potvrdu da se sa prethodnom politikom nastavi kao i obično i da se vrati neuspešnoj politici štednje, koja je zauzvrat bila plodno tlo za rast radikalne desnice, uključujući u Francuskoj i takođe u mojoj matičnoj Austriji, gde je FPO, jasno neofašistička partija, izašla sa izbora kao prva sila“, dodao je.
„Ponovo potvrđujemo svoju posvećenost da budemo nepokolebljivi glas za ljude, za planetu i za mir. Najbolji način za borbu protiv uspona krajnje desnice je jaka i borbena levica na ulicama i u institucijama, čvrsta u svojim vrednostima i beskompromisna u odbijanju podle politike štednje EU i slobodne trgovine“, izjavila je kopredsednica Evropske Levice Manon Obri.
Po rečima lidera Evropske levice, ova grupa će nastaviti da se suprotstavlja neoliberalnoj politici, da vodi kampanju za društvene i ekološke reforme u interesu radnih ljudi i biti dostupna da rade zajedno sa svim progresivnim snagama koje su na to spremne.
I.K.
