Kako smo ranije pisali, po Tihom okeanu pluta ceo kontinent plastičnog otpada. Veliko pacifičko ostrvo smeća iliti Velika tihookeanska zakrpa đubreta, kako više volite (Great Pacific Garbage Patch), se proteže od Havaja do Japana i tri puta je veća od Francuske. Zapravo je više nalik na oblak, nekonzistentne gustine i dubine.
U ovom oblaku đubreta od kog se razboljevaju i ljudi i životinje pronađena je gljivica koja jede i vari, odnosno razgrađuje polietilen. Zove se Parengiodontium album, a njen metabolizam bi mogao biti deo rešenja za problem plastičnog otpada u okeanima.
Naučnici su laboratorijski ispitali gljivicu na polietilenu koji su prethodno tretirali UV zračenjem da bi simulirali izlaganje sunčevoj svetlosti. Rezultati su objavljeni u časopisu Science of The Total Environment. Glavna autorka istraživanja Annika Vaksmaa je prokomentarisala da ono što ovo istraživanje čini naučno izuzetnim je to što se može kvantifikovati proces degradacije.
Istraživanje su sproveli morski mikrobiolozi sa Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora (NIOZ), u saradnji sa naučnicima sa Univerziteta u Utrehtu, Ocean Cleanup Kopenhagena i Sent Galena, Švajcarska.
Do sada su poznate samo četiri druge vrste gljivica koje razgrađuju plastiku kao i više vrsta bakterija koje je razgrađuju.
Podsetimo, uprkos dokazima o štetnosti plastike, prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj proizvodnja plastičnog otpada će se utrostručiti do 2060. godine. OECD kaže da polovina plastike završi na otpadu, a da se tek petina reciklira. Svako od nas mesečno pojede i udahne između gram i 15 grama plastike.
Kako smo ranije pisali, nedavno je testirana prva plastika koja ne stvara mikroplastiku. a u toku su pregovori o smanjenju proizvodnje plastike na svetskom nivou.
I.K.
