Radnici Jure od petka štrajkuju, Prema njihovim navodima, danas u posetu dolazi i revizija nemačkog Daimlera (Mercedes-Benz), za kog Jura radi kao podizvođač. „To će biti prilika da se kupci Leskovačke Jure, ali i Jure u Srbiji generalno, upoznaju sa uslovima rada u Juri, nezadovoljstvom radnika, sa situacijom u kojoj nema nikakvog uvažavanja sindikata i radnika od strane kompanije“, rekao je Srđan Atanasovski iz Radničkog glasa koji na terenu daje podršku štrajkačima.
Štrajk u leskovačkoj Juri je zakonski pokrenuo Samostalni sindikat metalaca Jura Leskovac, a prema našim saznanjima juče je rad obustavilo nešto manje od polovine radnika i radnica, od oko 3100 koliko ih je trenutno zaposleno, ali je zbog njihovih radnih pozicija, blokirano više od polovine proizvodnog procesa. Štrajku će se danas pridružiti i zaposleni u magacinu što će predstavljati dodatni pritisak na organizovanje radnog procesa.
U javnosti su se pojavile i sumnje o legalnosti i legitimitetu štrajka s obzirom da rad ne obustavljaju svi radnici i radnice, stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad sa kojim smo razgovarali razvejava ove dileme:
„U štrajku učestvuje oko polovine zaposlenih ali je jasno da je on zakonito organizovan jer ga vodi sindikat, što znači da ne mora da učestvuje 50%+1 zaposlenih da bi bio u skladu sa Zakonom o štrajku. Ne zaboravimo da nam je Zakon o štrajku iz 1996. godine i da sadrži razne čudna rešenja, u ovom slučaju ona idu u prilog štrajkačima odnosno sindikatima koji organizuju štrajk“, kaže Reljanović za Mašinu.
Podsetimo, zahtevi koje su izneli štrajkači a za koje poslodavac tvrdi da nema kapaciteta da ispuni su: povećanje plate u iznosu od 20%, obračun bonusa na prisutnost po danu prisutnosti na radnom mestu, povećanje naknade za topli obrok na 400 din neto, opredeljivanje dodatnih 5.000.000 din na mesečnom nivou za sredstva za higijenu u toaletima na nivou cele kompanije.
Reljanović kaže da ne vidi ništa što bi moglo biti u pogledu zakona problematično u ovim zahtevima koji suštinski traže zakonito postupanje poslodavca.
„Naravno, poslodavac koji je poznat po kršenju zakona odmah je započeo sa svim poznatim strategijama zastrašivanja i razbijanja štrajka. Ostaje da se vidi koliko će u tome biti uspešan, ako se održi jedinstvo radnika i ako još radnika pristupi štrajku, moguće je da će biti u stanju da se izbore za određene zahteve. Tragedija je u tome što bi se ti zahtevi morali uglavnom podrazumevati, kada ne bi bio u pitanju politički zaštićen investitor. Iako je za sada izostala, veorvatno će uslediti i reakcija vlasti koja će biti usmerena ka razbijanju štrajka. Ako se izdrži i taj pritisak, možemo pričati o pozitivnom ishodu štrajka“, navodi Reljanović.
Štrajk je u Srbiji uvek potez očajnih i besnih radnika
Pokretanje štrajka u Juri je koncidiralo sa objavljivanjem istraživanja o uslovima rada u automobilskoj industriji u Srbiji, o čemu ste mogli da čitate na našem portalu. Naš sagovornik kaže da je automobilska industrija odavno zrela za radnički bunt.
„Ono što mi nazivamo automobilskom industrijom uglavnom se u Srbiji svodi na proizvodnju poluproizvoda u uslovima koji podrazumevaju minimalne zarade, sumnjive bonuse, kao što je bonus za prisutnost, koji je nezakonit, nezakonit raspored radnog vremena, teške i često nezakonite uslove rada u smislu radne sredine – nepoštovanje mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu od strane poslodavca. Ovo je zajedničko manje-više svim fabrikama u ovoj industriji, i zbog toga bi mogao da bude uvod u šire proteste, naročito ako radnici Jure istraju i obezbede sebi koliko-toliko kvalitetnije uslove rada i uvedu poslodavca u zakonito postupanje“, pojašnjava stručnjak za radno pravo za Mašinu.
Reljanović kaže i da do ovakvog nezadovoljstva radnika i radnica u Leskovcu ne bi došlo da se išta rešilo od svih problema o kojima godinama unazad pišu svi koji se bave radnim pravima u Srbiji.
„Štrajk je u Srbiji uvek potez očajnih i besnih radnika koji više ne vide druga sredstva za zaštitu svojih najosnovnijih interesa i prava. On nikada nije isplativ za štrajkače, jer neće dobijati nikakvu naknadu za vreme štrajka, pa je dodatno opterećenje u finansijskom smislu. A uvek je neizvestan sa stanovišta ishoda, jedino je izvesno da će poslodavac pokušati sa nizom nezakonitih pritisaka na radnike da obustave štrajk“, objašnjava Reljanović.
Za kraj Reljanović kaže za Mašinu da je veoma hrabro štrajkovati protiv poslodavca koji je miljenik vlasti, ali i da je veoma velika nevolja koja tera ljude da započnu taj štrajk.
„To je jasan znak da se ništa nije promenilo na bolje ne samo u okvirima makro-politika, što i sami znamo bez štrajkova, nego i u smislu da nema nikakvog napretka na nivou primene postojećih zakona, koliko god oni bili loši, na šta su se radnici najčešće žalili“, zaključuje Reljanović.
M.M., A.G.A.
