Tekst je prvi put objavljen 24.01.2018. na portalu Pravda.
Pre nekoliko dana turska vojska je napala Afrin, autonomnu kurdsku oblast u Siriji. Turska vlada, koju čini Stranka pravde i razvoja (tur. Adalet ve Kalkınma Partisi – AKP), time nastavlja da se meša u rat u Siriji i produbljuje konflikt sa Kurdima.
Nakon takozvanog Arapskog proleća nacionalističko-religiozna AKP-ova vlada je, uz ponešto oklevanja, odlučila da podrži islamističke snage u Siriji računajući na promenu režima u toj susednoj zemlji. Međutim, uplitanje nije donelo željene rezultate. Naprotiv, Asadov režim se pokazao relativno otpornim, a Kurdi su uspeli da osnuju autonomne regije u Siriji. To je ohrabrilo levičarske kurdske snage u Turskoj i nateralo AKP da reorijentiše svoju strategiju protiv Kurda unutar Turske. Naposletku, AKP je 2015. godine konačno raskinula neželjene ugovora sa tursko-kurdskom gerilom PKK i odustala od potrage za političkim rešenjem. Povećavala je represiju prema legalnoj, levo orijentisanoj Narodnoj demokratskoj partiji (tur. Halkların Demokratik Partisi – HDP) koja ima jako uporište u kurdskim zajednicama. HDP je uspela da pređe cenzus od 10% oba puta na dva puta raspisanim parlamentarnim izbora u 2015. godini. Umešanost u sukobe u Siriji i sve autoritarnije vladanje u Turskoj išli su ruku pod ruku.
Vojna intervencija u Afrinu predstavlja značajan korak u eskalaciji sukoba. Zvanično, AKP-ova vlada tvrdi da su napadi usmereni kako protiv kurdskih levih vojnih snaga Narodnih zaštitnih jedinica (kurd. Yekîneyên Parastina Gel – YPG) i Stranke demokratske unije (kurd. Partiya Yekîtiya Demokrat – PYD), tako i protiv takozvane Islamske države (ID). Potonja ne igra nikakvu ulogu u tom regionu, iz čega sledi da je prava meta YPG/PYD, koja je povezana sa Kurdskom radničkom partijom (kurd. Partiya Karkerên Kurdistanê – PKK). YPG je osnovao autonomni kanton u savezu sa laičkim sirijskim snagama. Ova levičarska autonomna administracija predstavlja izazov u očima desničarskog nacionalističko-religijskog AKP režima. AKP je već dugo zahtevao stvaranje tampon zona duž granice Turske. Sada pokušava da ih kreira silom. Turska vojska je rasporedila svoje sirijske islamističke klijentelističke snage, Slobodnu sirijsku armiju, kao pomoćnu vojsku. Na taj način AKP-ova vlada pokušava da invaziju skrije sirijskom maskom. Ipak se na turske snage u Afinu , i šire u Siriji, gleda kao na strane okupatore. Turska se upušta u visoko rizičnu operaciju koja može da vodi u produženi vojni sukob.
Dok su se zapadne i turske politike u početku preklapale u nameri da izazovu promenu režima, vlada SAD je, videvši da ID jača u Siriji i u Iraku, počela da preispituje svoju poziciju. Pobeda nad ID je postala prioritet Obaminoj i zatim Trampovoj vladi. Kao najefikasnije terenske snagae protiv ID pokazali su se upravo kurdski levičarski YPG/PYD. Vlada SAD je posmatrala tursko angažovanje na strani islamističkih snaga sa rastućom sumnjom. Nedavno je vlada SAD saopštila da bi podržala osnivanje odbrambenih snaga od 30 hiljada vojnika u graničnim oblastima od strane YPG i laičkih snaga pod okriljem multietničkih Sirijskih demokratskih snaga, koje bi držale ID pod kontrolom. Postojanje takvih oružanih snaga bi ujedno značilo da Turska ne bi imala pristupa unutrašnjosti Sirije. Ovo saopštenje SAD razbesnela je vladu Turske. Ona je kontaktirala vladu SAD pre invazije. „Obratili smo se i SAD, ali nismo uspeli da ih ubedimo“, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Za sad, vlada SAD na tursku invaziju reaguje veoma pažljivo, ali skorašniji postupak Turske produbljuje tenziju sa SAD i sa NATO.
Stav Rusije prema Kurdima je, sa svoje strane, dvosmislen. Ruska vlada se zalaže za reintegraciju kurdskih autonomnih oblasti u sirijsku državu koju kontroliše Asadov režim. AKP-ova vlada se posavetovala sa Moskvom pre invazije. Rusija je povukla svoje vojne posmatrače iz Afrina neposredno pre turske invazije da ne bi izložila riziku zdravlje i život ruskih vojnika, kako je izjavila ruska vlada. U isto vreme ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je istakao da Kurdi treba da učestvuju u političkom sporazumu o Siriji i da su pozvani na konferenciju posvećenoj ovom pitanju koja će se održati 20-og i 30-og januara u Sočiju.
Turska invazija Sirije će ponovo rasplamsati sukobe u toj zemlji i dodatno zakomplikovati političko rešenje u kojoj Turska želi da igra važniju ulogu. Invazija ima posledice i unutar Turske. HDP, male levičarske partije, organizacije za ljudska prava i društveni pokreti poput Halkevi zauzeli su jasan antiratni stav. Turske bezbedonosne snage su munjevito suzbile proteste protiv invazije. Turska vlada je zapretila HDP-u da ne organizuje ulične proteste. Mnogi visoki zvaničnici HDP-a, uključujući i njihovog kandidata za predsednika na poslednjim izborima Selahatina Demirtaša, su već mesecima u zatvoru, mnogi njihovi gradonačelnici su smenjeni. Mnogi od 1128 univerzitetskih radnika, koji su 2016. godine potpisali deklaraciju protiv kršenja ljudskih prava u turskoj vojnoj operaciji u Jugoistočnoj Turskoj i za političko rešenje kurdskog konflikta, otpušteni su sa univerziteta. U nekim slučajevima dobili su otkaz, ali u mnogim slučajevima otpušteni su na osnovu zakonskih odredbi donetih za vreme vanrednog stanja. Protiv 148 potpisnika deklaracije, uglavnom sa istanbulskih univerziteta, vodi se sudski postupak od kraja prošle godine. Ovaj vid represije će biti sve učestaliji.
Vojna invazija je podelila tursku opoziciju. Heterogeni CHP, najveća opoziciona parlamentarna snaga, podržala je invaziju na Siriju. Njeno nacionalističko krilo jača, dok će njene socijalno orijentisane i ljudskopravaške struje, koje su bile mete rastuće represije, verovatno nastaviti da slabe. Nacionalističke snage će zbiti redove oko AKP-a. Delikatna ekonomska situacija u Turskoj će privremeno ostati izvan fokusa zbog ove vojne avanture.
Poput autokratskog režima Saudijske Arabije, koja je intervenisala u susednom Jemenu, AKP-ova vlada eksternalizuje domaće probleme u obliku stranih vojnih avantura. Oba pomenuta režima su dugogodišnji saveznici zapada. Pitanje je kako će zapadne države reagovati na vojne eskalacije u tom regionu. Zbog situacije u Turskoj se već preispituje izvoz vojne opreme u Tursku.
S engleskog preveo: András Juhász
