Kako je za N1 rekao jedan od organizatora protesta Krunoslav Stojaković, „protest će biti 15. oktobra u 17 časova ispred zgrade koja se zove Futurijum (Futurium) pored Glavne železničke stanice u Berlinu. U toj zgradi nemačka asocijacija industrijalaca ima kongres na temu „Ekološki razvoj industrije“. To je za nas prilika da ukažemo na kontradikciju u stavovima nemačke industrije koja se zalaže za ekološki održiv način proizvodnje na domaćem terenu, a u isto vreme, i za eksploataciju litijuma, sa svim posledicama koje to nosi u inostranstvu, u ovom slučaju u Srbiji.“
On je dodao da je najavljeni protest „skup građana i građanki, mahom iz Srbije, ali i iz drugih bivših jugoslovenskih republika koji žive u Berlinu“ i dodaje da su u pitanju ljudi „koji shvataju koje probleme za životnu sredinu i za snabdevanje vodom može da donese potencijalna eksploatacija litijuma u Srbiji“, naveo je Stojaković za N1.
Ispred berlinskog Futurijuma se i ranije ukazivalo na negativne posledice ekspolatacije litijuma, kada su se takvi projekti realizovali u drugim zemljama, kaže Stojaković i najavljuje da će tamo 15. oktobra biti i eksperti, aktivisti i ljudi koji se brinu za ekologiju.
„Dakle, oni koji se u Nemačkoj, posebno u Berlinu, bave ekološkim pitanjima. Oni su aktivni u nevladinim i drugim organizacijama koje se bave ekologijom. Ti ljudi nisu iz regiona bivše Jugoslavije, ali prate ovaj slučaj“, naglasio je Stojaković.
Danas će u Berlinu biti održan i razgovor o protivrečnostima zelenog kapitalizma zasnovanog na planiranom rudarstvu litijuma u Srbiji pod nazivom „Uništavanje životne sredine u Srbiji u korist nemačke automobilske industrije“, na kome će, pored aktivistkinja i stručnjaka za životnu sredinu u Berlinu, ali i prof. emeritusa Zorana Stevanovića govoriti i novinarka portala Mašina, Iskra Krstić.
Kako se navodi u najavi organizatora, fondacije Rosa Luxembrug Shtiftung iz Berlina, „da bi se unapredila sirovinska nezavisnost Nemačke i EU, posebno od Kine, kao što je predviđeno „Zakonom o kritičnim sirovinama“, sve više se razmatraju moguća rudarska područja u Evropi. Jedno od najvećih evropskih nalazišta litijuma je ono u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji. Procenjuje se da bi se godišnje moglo iskopati 58.000 tona litijuma – sa životnim vekom od 39 godina. Od kada su planovi objavljeni 2022. godine, u Srbiji se formirao širok socio-ekološki pokret protiv ovog velikog projekta koji upozorava na neprocenjive rizike po životnu sredinu, vodosnabdevanje i uništavanje biodiverziteta. Pored toga, u fokusu su kritike antisocijalne prakse kompanije Rio Tinto prilikom kupovine zemlje od lokalnih farmera, kao i opravdane sumnje u poštovanje vladavine prava i zaštite životne sredine.“
„U tom kontekstu, odmah se postavlja pitanje u čijim interesima se uopšte gura ovaj projekat. Da li je interes za ekonomski razvoj Srbije, industrijalizaciju poljoprivrednog regiona, ili je u pitanju obezbeđenje sirovina za nemačku i evropsku automobilsku industriju? Da li je srazmerno prihvatiti uništavanje prirodne sredine, poljoprivredne proizvodnje i vodosnabdevanja čitavih područja da bi se proizvodili ekološki prihvatljivi električni automobili?“ pitaju se organizatori.
I.P.
