Konzervativci su odneli ubedljivu pobedu na jučerašnjim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Koji su razlozi za poraz Laburista?
Od 650 mesta u Donjem domu britanskog Parlamenta, Torijevci će narednih pet godina zauzimati čak 364, znatno preko 326 pozicija, koliko je potrebno za formiranje većinske vlade.
Laburisti su osvojili samo 203 poslanička mesta, izgubivši oko 40 sedišta. Džeremi Korbin je najavio da se neće kandidovati na narednim izborima.
Ubedljiva pobeda Konzervativaca iznenađuje po nekoliko osnova. Ispitivanja javnog mnjenja predviđala su manju razliku između dve najveće britanske stranke, od oko 6% glasačkog tela. Pored toga, Laburisti su na ovim izborima izgubili tradicionalna uporišta na industrijskom severu Engleske i u njenom centralnom delu.
Istovremeno, levičare užasava činjenica da je Britanija izglasala premijera koji neskriveno koristi jezik mržnje prema muslimanima, ljudima afričkog i azijskog porekla, pripadnicima LGBT zajednice, ženama i siromašnima. Ujedinjeno Kraljevstvo je nesumnjivo država u kojoj ekonomska nejednakost vrtoglavo raste u poslednjih deset godina, stambena kriza se pogoršava, a zdravstveni sistem urušava.
Prošle godine je oformljeno Ministarstvo za borbu protiv usamljenosti, a u poslednjih godinu dana se udvostručio procenat dece koja žive i boluju u uslovima poznatim iz romana Čarlsa Dikensa. Uprkos tome, Britanci su glasali za čoveka koji otvoreno govori da „od njega nema većeg zastupnika banaka“. Zašto?
Bregzit-izbori
Po prvim procenama medija, ali i samih Laburista, jedna od presudnih slabosti njihove predizborne kampanje verovatno je bio ambivalentni stav stranke prema Bregzitu. Za razliku od Konzervativaca, koji su obećali istupanje UK iz EU do kraja januara, Laburisti su predlagali novi referendum kroz šest meseci.
Dok se ne objave nova istraživanja javnog mnjenja može se samo nagađati da li su Britanci zaista većinski opredeljeni za napuštanje Unije, kao što je jutros slavodobitno izjavio Džonson, ili je i ovog puta presudila činjenica da desnica uvek bira jasna, drakonska rešenja koja dižu adrenalin i „borbeni moral“ glasača, dok ih levica zbunjuje komplikovanijim predlozima.
Ne treba gubiti iz vida ni da su Laburisti unutar stranke razjedinjeni po ovom pitanju, što je uticalo na rasipanje glasova. Naime, na pojedinim glasačkim mestima su glasači manjih pro-Bregzit stranaka svoje glasove davali favoritu (Konzervativnoj stranci), dok su odlučno anti-Bregzit glasači, umesto za neodlučne Laburiste, glasali za neke od manjih, ali jasnije definisano anti-Bregzit stranaka.
Na izborne rezultate svakako je uticala (ne)popularnost Džeremija Korbina. Dok je kod levo orijentisanih društvenih pokreta i glasača Korbinovo javno insistiranje na politikama društvene jednakosti izazivalo entuzijazam i budilo nade, za druge su njegovi stavovi bili previše radikalni, odbojni i neprihvatljivi. U samoj Laburističkoj partiji, čiju zvaničnu politiku je Korbin „zalevio“ pre četiri godine, i dalje postoji blerovska struja desnog centra, sa glasačima koji je podržavaju.
Sindikati iz industrijskih centara na severu Engleske bili su nepoverljivi prema vođi srednjoklasnog porekla (uprkos tome što se Korbin školovao na radničkom univerzitetu i obraćao se glasačima nearistokratskim jezikom). Mejnstrim mediji, mahom u rukama medijskih mogula kojima ih je još osamdesetih predala Margaret Tačer, a naročito tabloidna štampa, nadovezali su se na retoriku Hladnog rata i skorašnje zvanično izjednačavanje nacizma i komunizma, zastrašujući glasače naslovima o Korbinovom „totalitarizmu“.
Moguće je i da su Laburisti precenili jačanje svojih pozicija na prethodnim izborima, koje ih je inspirisalo na to da na ovim izborima „pucaju“ na osvajanje parlamentarne većine u Donjem domu. Pojedini predstavnici smatraju da je to bila preambiciozna strategija, zbog koje su se ljudski resursi za agitovanje istrošili u pokušaju osvajanja novih predstavničkih pozicija, umesto da se usmere na očuvanje podrške u tradicionalno pro-laburističkim izbornim jedinicama.
Od sinoć se deo aktivista hrabri činjenicom da je u predizbornoj kampanji došlo do umrežavanja društvenih pokreta i stranačkih institucija, koje smatraju prelomnim momentom sazrevanja pokreta i potencijalno ključnim za budući uticaj društvenih pokreta na parlamentarnu politiku.
Drugi, međutim, hladnije i sa više razočarenja govore o tome da se treba suočiti sa činjenicom da leve politike nemaju široku podršku u Britaniji i da će za osvešćivanje javnosti za njihove prednosti biti potrebno bar još dvadesetak godina upornog terenskog rada i organizovanja.
Neki od aktivista navode da je predizborni manifest Laburističke partije bio preobiman i previše detaljan, što im je otežalo njegovo promovisanje. Podsetimo, Korbinova stranka nudila je čitav spisak mera za ujednačavanje životnog standarda i olakšanje života običnih Britanaca, sa proračunom rashoda za njihovo ostvarivanje koji, uz to, ne bi opteretio većinu stanovništva.
Označavanje nekog predizbornog programa kao previše detaljno razrađenog i definisanog može zvučati čudno bilo kom stanovniku jugoistočne Evrope, kome se na izborima uglavnom nude iste politički konfuzne smeše u različitim pakovanjima, ali upućuje i na gorki zaključak da i u centru i na periferiji u savremenoj parlamentarnoj demokratiji u oblasti ekonomske i socijalne politike najbolje prolazi – magloviti populizam.
Dr Marija Ivančeva, sociološkinja, antropološkinja, predavačica na Univerzitetu u Liverpulu i urednica portala LeftEast, ovako za Mašinu komentariše izborni poraz Laburista: „Ono što je zasad jasno je da smo (vođstvo Laburističke stranke i grasroot pokreti) potcenili nekoliko faktora:
1) Užasavajuću kampanju protiv Korbina u štampanim i elektronskim medijima, te na društvenim mrežama, koju smo zanemarili, jer je Korbin sve vreme bio ishodište naših nada i naša uzdanica
2) Ulogu Bregzita, kao teme na koju su se Torijevci fokusirali u kampanji, a koje je Laburistička stranka (naročito Korbin) izbegavala da se lati gotovo do poslednjeg časa; uz činjenicu da je parlamentarna debata o Bregzitu iscrpela podršku Laburističkoj stranci, koja je u trenutku raspisivanja izbora bila na najnižoj tački
3) Ulogu Bregzit stranke, koja je predala 200 glasačkih mesta Torijevcima, sa ovlašćenjem da „oposle Bregzit“ – budući da su to u mnogo slučajeva bila istovremeno i tradicionalna uporišta Laburista, a ankete su pokazivale da su tamošnji glasači zgroženi politikom Konzervativaca, nadali smo se da će ih Korbin ipak osvojiti, što se nije desilo.
Politički život je širom sveta (sa izuzetkom Latinske Amerike, možda), pa i u Britaniji postao groteska”, kaže Ivančeva. “Glasači podržavaju mrziteljske fašističke politike koje sprovode pajaci poput Borisa Džonsona, a realne alternative bivaju odbačene jer ne podstiču bes niti krvavi spektakl.
Zanimljivo je što i posmatrači i građani u UK i dalje pretpostavljaju da je na ovim izborima presudilo osvajanje hegemonog položaj kroz predizbornu kampanju, a ne putem korupcije – a da je u pitanju Istočna Evropa tražili bismo odgovore u taktikama i motivima za koruptivne radnje (poput načina na koji je Orban lokalne samouprave načinio svojim tvrđavama zapošljavanjem lojalnih Fidesovaca koje ekonomski podržava). Trebalo bi da budemo manje naivni kada je u pitanju UK, u kom nema ništa više prave ni autentične demokratije nego kod nas na istoku, i trebalo bi da to raskrinkavamo, umesto što se na njih ugledamo u nekakvom mamurluku iz devedesetih, zaključuje Ivančeva.
Berza slavi
Londonski Siti slavi pobedu Konzervativaca. Funta je ojačala, a berza još sredinom dana zabeležila jedan od najproduktivnijih dana u protekloj godini. U pitanju je tipska reakcija – setimo se samo reakcija berze i korporacija na Bolsonarov dolazak na vlast u Brazilu.
Jučerašnji izbori često su nazivani Bregzit-izborima, ali bi se mogli zvati i „izborima u razjedinjenom kraljevstvu“. U Škotskoj je, naime, SNP obezbedio ubedljivu većinu, ojačavši svoje pozicije, zbog čega se može očekivati da Škotska uskoro zatraži novi referendum za istupanje iz UK i ostanak u Evropskoj uniji.
U Londonu su večeras preko društvenih mreža najavljena dva protestna skupa protiv Džonsonove pobede, na kojima se očekuje dolazak nekoliko hiljada ljudi.
