Udruženja, političke organizacije i sindikati zahtevaju povlačenje nacrta izmena Zakona o sezonskim poslovima

U Saopštenju se napominje da rasprostranjenost neformalnog zapošljavanja predstavlja gorući problem zbog kojeg je ugrožena egzistencija pola miliona ljudi u Srbiji.

Vlada Republike Srbije bi uskoro trebalo da odlučuje o predlogu izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, o čemu je Mašina redovno izveštavala. Tim povodom je trinaest organizacija civilnog društva, inicijativa i udruženja koja se bave radnim pravima potpisalo zajedničko saopštenje za javnost.

Kako smo ranije pisali, nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima proširuje dejstvo zakona na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, pomoćnih i kućnih poslova, ali i kreativne industrije: „Umesto da radi na tome da svim radnicima obezbedi dostojanstvene radne uslove, država je još jednom pokazala da nastavlja praksu urušavanja radničkih prava, a kao i mnogo puta do sada javnost je ostala uskraćena za ključne informacije o predloženim izmenama i samom procesu odlučivanja.“ navodi se u saopštenju.

Organizacije tvrde da se predloženim izmenama nastavlja dalja fleksibilizacija rada: „Radnicima angažovanima na sezonskim poslovima uskraćena su osnovna radna prava zagarantovana Zakonom o radu jer ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa.“ Potpiscnice dodaju:

„Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada. Zakonom je takođe omogućeno radno vreme od dvanaest sati dnevno sedam dana u nedelji, a radnicima je uskraćeno pravo na dnevni i nedeljni odmor, kao i pravo na plaćeni prekovremeni rad, bolovanje, porodiljsko odsustvo i godišnji odmor.“

Kako se dalje navodi, sezonski radnici ne bi imali adekvatno socijalno osiguranje jer je visina doprinosa koju je poslodavac u obavezi da uplaćuje na dnevnom nivou izuzetno niska, kao i da bi im pristup zdravstvenom osiguranju bio ograničen s obzirom da pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju samo u slučaju povrede na radu, a vreme koje provedu obavljajući ovu vrstu poslova ne ulazi u obračun staža za osiguranje u slučaju nezaposlenosti: „U nizu loših rešenja koja su sadržana u ovom Zakonu, najveću opasnost predstavlja mogućnost sklapanja usmenog ugovora između radnika i poslodavca jer poslodavcima ostavlja veliki manevarski prostor u pogledu izbegavanja dogovorenih uslova rada i obaveza koje imaju prema radnicima, ali i prema državi.“ navodi se u saopštenju.

Čistačica riba stepenice u stambenoj zgradi
Foto: Marko Miletić / Mašina

Dostojanstveni radni uslovi za sve radnike

Organizacije potpisnice saopštenja smatraju da je država dužna da svim radnicima obezbedi sigurne i dostojanstvene uslove rada, a prvi korak u tom pravcu podrazumevao bi napuštanje režima privremenog i povremenog angažovanja i vraćanje svih radnika u radni odnos.

U Saopštenju se napominje da rasprostranjenost neformalnog zapošljavanja predstavlja gorući problem zbog kojeg je ugrožena egzistencija pola miliona ljudi u Srbiji: „Umesto institucionalizacije praksi koje doprinose daljoj fleksibilizaciji radnih odnosa i tržišta rada, kao što je slučaj sa najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, pozivamo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo rad na izmenama, da uloži više napora u osmišljavanje strategije za rešavanje ovog problema koja bi omogućila dugoročno i sigurno zapošljavanje.“

Organizacije u saopštenju zahtevaju povlačenje nacrta izmena zakona iz procedure: „Za odlučivanje o pitanjima od javnog interesa neophodno je ravnopravno učešće svih aktera u okviru transparentnog demokratskog procesa, sa informisanjem javnosti o svim fazama, od razloga za donošenje, do efekta tog zakona.“

Saopštenje su potpisali Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstveni rad, Centar za istraživanje javnih politika, Fondacija Centar za demokratiju, Inicijativa A11, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, Kontekst, ROZA Udruženje za radna prava žena, Savez samostalnih sindikata Beograda, Partija radikalne levice, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Udruženje radnika na internetu i Zajedničko.

I.P.

Prethodni članak

Završava se javna rasprava o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom: samostalne umetnice zahtevaju pravo na porodiljsko

Talasi emancipacije: fragmenti iz istorije radničkih medija

Sledeći članak