Grčki studentski pokret okuplja se protiv privatizacije visokog obrazovanja, politike koju zagovara konzervativna Micotakisova vlada, a koja ima za cilj da legalizuje rad privatnih univerziteta u zemlji, što bi isključilo delove društva iz pristupa obrazovanju.
Studenti su zabrinuti da bi uvođenje privatnih univerziteta, zajedno sa smanjenjem finansiranja javnih univerziteta, moglo dovesti do privatizacije čitavog sektora. Finansiranje javnih univerziteta je smanjeno za više od polovine od početka režima štednje nakon krize u evrozoni pre više od jedne decenije.
Grčka trenutno ima 24 javna univerziteta, ali mnogi se suočavaju sa mogućnošću zatvaranja zbog smanjenja finansiranja.
Razgovarali smo sa Dajanom Mustaki, predsednicom Udruženja postdiplomskih studenata i doktorskih kandidata Univerziteta Panteion.
Kako je režim štednje do sada uticao na javne univerzitete?
Tokom poslednjih decenija, memorandumska politika EU je za univerzitete značila ogromno smanjenje finansiranja, koje dostiže i 70 odsto! Nedovoljno finansiranje dovelo je do pogoršanja uslova na univerzitetima: studenti sede na podu, grejanje ne postoji, građevinske konstrukcije su u lošem stanju, postoji značajan nedostatak administrativnog i nastavnog osoblja jer se ne zapošljavaju novi profesori, laboratorijskoj nastavi preti gašenje zbog neadekvatne opreme, studentski domovi su napušteni i u veoma ograničenim kapacitetima, studentske menze su autsorsovane i date na eskploataciju privatnim firmama i uvedene su „naknade“ za obroke.
Istovremeno, sve vlade, uključujući i Sirizinu, zatvorile su desetine katedri i fakulteta kroz politiku spajanja i zatvaranja katedri. Proteklih godina sve vlade su preduzele mere koje su uvele privatne ekonomske podsticaje na univerzitetima, kao što su uvođenje školarina za postdiplomske studije (Siriza), izjednačavanje profesionalnih kvalifikacija onih koji su završili državni univerzitet i onih koji su kupili diplomu na privatnim fakultetima itd.
Kako komentarišete novu politiku koja ima za cilj legalizaciju privatnih univerziteta?
Vlada je već letos nagovestila reviziju člana 16 grčkog Ustava (koji izričito zabranjuje rad privatnih univerziteta i predviđa isključivo javno i besplatno pružanje visokog obrazovanja), kao što je pokušala prethodna vlada Nove demokratije 2006-2007.
Prema rečima ministra prosvete, Vlada arogantno tvrdi da nema potrebe za hitnom revizijom člana 16, uz „savremeno“ tumačenje „duha“ Ustava, može da donese zakon kojim se dozvoljava osnivanje i rad privatnih univerziteta.
Predlog zakona Ministarstva prosvete, koji još nije podnet, a koji će nositi naziv „Slobodni univerzitet“, obuhvatiće, pored privatnih univerziteta, potpuno izjednačavanje profesionalnih i akademskih prava diplomaca privatnih i javnih univerziteta, odredbe koje dodatno jačaju tzv. „autonomiju“ univerziteta, odnosno još manje finansiranje i odricanje države od obaveze finansiranja javnog obrazovanja. O tome mnogo govori i rukovodstvo Ministarstva prosvete – o odredbama koje se odnose na finansiranje univerziteta od strane privatnih subjekata, bilo direktno ili putem javno-privatnog partnerstva.
Kakve će posledice nova politika imati po javne univerzitete i studente?
Osnivanje privatnih univerziteta u našoj zemlji značiće momentalnu degradaciju već degradiranih javnih univerziteta i diploma koje oni daju, jer će diplome bukvalno moći da se kupe bez polaganja nacionalnih i drugih ispita koji su uslov za sve one koji žele da studiraju na javnom univerzitetu. Tu leži suština novog zakona. Zaoštravanje klasnih barijera, veće isključenje dece radničke klase i ljudi iz visokog obrazovanja, pretvaranje visokog obrazovanja u tržište zvanja i diploma, gde oni koji ne mogu da ih priušte bivaju zaglavljeni na birou i osuđeni na prekarne uslove rada.
Zapravo, ono što se dogodilo tamo gde su uspostavljeni javni univerziteti je direktno uvođenje ekonomskih kriterijuma u javno obrazovanje. Kroz školarinu i stalno smanjenje studentskih beneficija (besplatna hrana, stanovanje, udžbenici), prebacivanje troškova na leđa studenata (laboratorijski materijal, knjige, itd.) ili kroz partnerstvo sa stranim i domaćim biznisima. Jedini način da se javni univerziteti „takmiče“ sa privatnim univerzitetima je da i oni uvedu školarinu kako bi se izborili sa sve većim nedostatkom finansiranja i takozvanom „autonomijom”, kako bi mogli da održavaju zgrade, infrastrukturu, plate istraživače, profesore, administrativno osoblje itd.
Cilj novog antiobrazovnog zakona je potpuna degradacija i transformacija diploma u još jednu „kvalifikaciju“ na beskonačnoj listi kvalifikacija i veština koje mladi, fakultetski obrazovani radnici moraju da poseduju da bi osigurali bilo kakvu budućnost, kao i dalje urušavanje institucija javnih univerziteta.
Tako će privatnici oblikovati nastavne planove i programe u svom interesu, potpuno degradirajući obrazovni sistem. Čak će nametnuti politički konformizam nastavnicima i učenicima. Pogledajmo šta se dešava u SAD-u, na Harvardu i drugde, gde su dekani primorani da osuđuju svoje studente koji su propalestinski nastrojeni. Oligarsi-finansijeri ih ucenjuju ukidanjem finansiranja tražeći imena studenata da ih kasnije ne zapošljavaju! Na kraju, privatnici će prodavati diplome mnogo niže naučne vrednosti onima koji mogu da ih kupe. Ova situacija će polako doći do javnih univerziteta.
Šta studenti zahtevaju?
Poslednjih nekoliko nedelja nakon vladinih saopštenja, došlo je do masovnih protesta studenata, učenika i nastavnika protiv antiobrazovnog zakona koji vlada Nove demokratije donosi, kršeći član 16. Ustava o osnivanju privatnih univerziteta.
Tokom protekle dve nedelje, stotine škola i univerziteta širom zemlje bili su blokirani, sa hiljadama učenika i studenata koji su aktivno učestvovali u masovnim okupljanjima i velikim mobilizacijama. Istovremeno, represija je naglo intenzivirana poslednjih dana, koja je kulminirala napadom policijskih snaga na univerzitete tokom protesta, kao i upadom policije u škole na Krfu i u Atini u cilju razbijanja blokada, pretnjama tužilačkim istragama studenata koji se bave blokadama i pretnjama gubitkom ispitnog roka. Ova borba studentskog pokreta sprečila je vladu da do danas podnese predlog zakona. Međutim, uprkos žestokim naporima vlade da pojača represiju i pretnje, studentske organizacije širom zemlje postaju sve masovnije i odluke o nastavku borbe donose se velikom većinom! Studenti se bore za besplatno i javno obrazovanje, opšte povećanje finansiranja obrazovanja i sprečavanje klasnih barijera u obrazovanju.
