Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na abortus, pravo na javnu brigu o deci, pravo na mogućnost izbora da li ćemo imati decu, kada i koliko, deo su ženskih reproduktivnih prava. U reakcionarnom zaokretu kome danas svedočimo, borba za kontrolu ženskog tela se nastavlja. Zakonskim okvirima koji zadiru u intimna, lična pitanja, država pokušava da uspostavi kontrolu, zajedno sa crkvom, koja se takođe „brine“ o ženskoj reproduktivnosti, kao oružju za osiguranje kontinuiteta patrijarhalnih obrazaca, te borbu protiv izumiranja nacije.
Borba protiv ovakvih narativa nastaje i razvija se kroz direktne akcije, konkretna politička pitanja, ali i solidarnost između žena, žena i muškaraca, kao i različitih društvenih i političkih grupa, što dovodi do međusobnog razumevanja i neophodne podrške.
