Kakve pritiske trpe novinari, aktivisti i građani i sa kojim preprekama se suočavaju kada pokušaju da pred sudom zaštite svoja prava? Da li policija i sudstvo dovoljno štite građanke i građani kojima neko preti putem interneta, a da li su prestrogi kada ti isti građani u virtuelnoj sferi kritikuju vlast? Kako razlikovati kritiku od pretnje?
Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom je pokušao da da odgovore na ova pitanja u istraživanju „Sloboda izražavanja u digitalnom prostoru Srbije – Analiza tužilačke i sudske prakse’’. Istraživanje je obuhvatilo period od početka 2017. do početka 2022. godine, a njegov konkretni predmet su krivični postupci vođeni od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal i nadležnih sudova povezivani sa slobodom izražavanja u digitalnom prostoru.
U zaključke istraživanja koji mogu biti zanimljivi javnosti spada podatak da je najveći procenat krivičnih prijava za ugrožavanje sigurnosti jedne osobe, 11.2%, odnosno 77 prijava u petogodišnjem periodu, podneto zbog sumnji na ugrožavanje sigurnost Aleksandra Vučića. U vezi sa njima je doneto 25 pravnosnažnih presuda, od čega svega dve oslobađajuće. Posebno tužilaštvo nije dostavilo informaciju o broju krivičnih prijava odbačenih u pogledu predsednika Vučića i drugih javnih funkcionera obuhvaćenih istraživanjem, naglašavaju iz Yucoma.
Istovremeno, najveći deo krivičnih prijava (687) za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti biva nerešen (462 predmeta) i odbačen (125), a znatno manji rešen presudom (100). Slične su proporcije kada je u pitanju proganjanje. Treba naglasiti da su oštećeni u najvećem udelu prijava za ugrožavanje sigurnosti (86%) i proganjanje (98%) obični građani.
„(P)rocesuiranje istog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti ima različite i oprečne rezultate, u zavisnosti od svojstva oštećenih i time stvara pravnu nesigurnost“, zaključuje se u istraživanju, i dodaje:
„Kada su novinari oštećeni, nedostatak procesuiranja realnih i ostvarivih pretnji slabi generalno preventivni efekat i stvara atmosferu koja guši slobodu izražavanja i pogoduje autocenzuri. Kada su oštećeni javni funkcioneri, trend procesuiranja suprotan ranije ustaljenoj praksi domaćih sudova i Evropskog suda za ljudska prava troši oskudne resurse pravosuđa targetirajući građane koji možda izražavaju uvredljive, šokantne i uznemirujuće ideje i informacije, ali ne i pretnje koje zavređuju krivičnu odgovornost.“
Autori, Milena Vasić, Kristina Todorović, Katarina Golubović i Milan Filipović, objašnjavaju da je istraživanje bilo motivisano potrebom da se realne opasnosti kao što su širenje govora mržnje i napadi na pojedince i ranjive grupe razlikuju od kritičkih stavova izraženih, na primer, na društvenim mrežama, zbog kojih građani neretko trpe ugrožavanje slobode izražavanja. Zbog toga su, kako se navodi, u posebnom fokusu analize bili postupci koji se vode protiv pojedinaca zbog navodnih pretnji usmerenih prema javnim funkcionerima, koji, kako naglašavaju autori, po prirodi svog zanimanja imaju veću obavezu da trpe kritiku.
Autori zaključuju da razlike u tretmanu koji pred sudom ostvaruju obični građani i funcioneri pogoduju jačanju autocenzure kod profesionalnih novinara, ali i šire javnosti koja svoje stavove iskazuje putem društvenih mreža.
Ovi zaključci koreliraju sa zaključcima o jačanju cenzure i autocenzure, ugroženosti slobode medija i bezbednosti novinara koji se, između ostalog, mogu pratiti i kroz istraživanja koja sprovodi Nezavisno udruženje novinara Srbije. Tako je najsvežije, istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021“ potvrdilo i ranije uočeni nedostatak tolerancije vlasti prema kritičkom mišljenju i selektivni pristup u zaštiti novinara.
Iz Yucoma naglašavaju da, kao i u drugim sferama, i u sferi slobode izražavanja u digitalnom prostoru primarni problem ne predstavlja loše koncipirano zakonodavstvo, već njegova neadekvatna primena. Ipak, naglašava se da bi legislativni okvir mogao biti i bolji, a imajući u vidu da je Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika objavljen 2021. (od kog se odustalo) kritikovan i kao instrument sužavanja slobode izražavanja:
„U rešavanju ovih problema neophodno je usvojiti sveobuhvatni princip koji bi osigurao da usvajanje eventualnih izmena Krivičnog zakonika radi jačanja krivičnopravne zaštite novinara ne ostane mrtvo slovo na papiru, ili još gore postane mehanizam za gušenje slobode izražavanja“.
I.K.
