U prostorijama Medija centra u Beogradu juče je održana konferencija za medije povodom aktuelne kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“ na kojoj su ponovljeni zahtevi upućeni aktuelnom Ministarstvu kulture, a reč je o blagovremenom raspisivanju konkursa u poslednjem kvartalu tekuće za narednu kalendarsku godinu, hitnom rešavanju problema dugovanja samostalnih umetnica i umetnika i prepoznavanju reprezentativnih udruženja i nezavisne scene kao relevantnih sagovornika u kreiranju kulturnih politika.
„Ukoliko se stručna i šira javnost ovih dana pitaju zbog čega je mnoštvo programa koncentrisano tokom ovih par meseci, septembra, oktobra, a verovatno i novembra i decembra, gde u toku jednog dana ima više od desetak, petnaest programa samo organizacija sa nezavisne scene, a da ne pominjemo aktuelni Oktobarski salon, i druge programe javnih institucija kulture – često optužujući same aktere na sceni za nesavesno planiranje i manjak organizacionih veština – odgovornost ipak moramo potražiti na drugoj strani“, istakla je Vida Knežević, predsednica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) u uvodnom obraćanju.
Kako je objasnila, zbog ustaljene i dugogodišnje prakse kasnog raspisivanja konkursa nadležnog Ministarstva kulture najveći deo umetničke produkcije u Srbiji biva blokiran u prvoj polovini godine, te uprkos konstantnim apelima, upućivanjima molbi, zahteva, predloga rešenja, stanje se ne poboljšava. „Ono postaje nepodnošljivo“, zaključila je.
Koosnivačica Stanice – Servisa za savremeni ples, Marijana Cvetković, nadovezala se na problem sve lošijih uslova rada u sektoru kuture, objasnivši da zbog odsustva dijaloga nadležnih sa onima koji zapravo proizvode kulturu i umetnost i nastaju „ovi sukobi i strašni uslovi rada i života“ umetnika i kulturnih radnika, potvrđujući činjenicu da nezavisna kulturna i umetnička scena još nije prepoznata kao relevantan sagovornik i da i dalje ostaje na margini.
Kako je naglasila, proceduru raspodele sredstava za programe i projekte karakteriše kasno raspisivanje konkursa, njihovo nevešto vođenje, privatizacija rada komisija umesto stručnog i utemeljenog suda a posebno je skrenula pažnju na ekstremno kašnjenje rezultata konkursa za programe podržane kroz međunarodne fondove, što domaćim učesnicima stvara veliki problem ne samo u realizaciji programa, već i u izveštavanju Evropskoj komisiji ili drugim donatorima.
Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora ULUS-a, govorila je o dugogodišnjim problemima kontinuiranog degradiranja položaja samostalnih umetnika u Srbiji, koji su dodatno opterećeni dugovanjima za čiji nastanak nisu sami odgovorni. U ime reprezentativnih udruženja u kulturi apelovala je na rešavanje problema ovih dugovanja budući da je Radna grupa predstavnika udruženja i Ministarstva kulture konačno došla do tačnog iznosa duga i usaglasila način kako on može da se izmiri.
Ona je pojasnila da je od Poreske uprave konačno dobijena i procena ukupnog iznosa duga o kojem je reč – oko 129 miliona dinara. Dodala je i da je Radna grupa postigla dogovor da se dug reši tako što bi se dugovanje za zdravstveno osiguranje otpisalo u celini, budući da je reč o neostvarenom pravu, a da se dug za penziono i invalidsko osiguranje reši tako što bi se kamate otpisale, a osnovica bi bila pokrivena iz budžeta.
Tako bi 74 miliona dinara duga trebalo otpisati, a za uplatu, odnosno pokriće iz budžeta preostalo bi svega 54 miliona.
„Ova situacija ne predstavlja veliki napor da se reši, a samostalnim umetnicima bi bila od izuzetnog značaja“, istakla je Vahida Ramujkić, podsetivši javnost da je slično rešenje primenjeno 2018. godine za sveštena lica, koja po zakonu pripadaju istoj poreskoj kategoriji kao samostalni umetnici.
Dok se Uroš Dojčinović iz Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS) osvrnuo na problem organizacija koje rade u manjim sredinama, van velikih gradskih centara, čiji je rad marginalizovan i često bez ikakve finansijske i infrastrukturne podrške, Svetozar Krstić, iz Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) koji je i sam u statusu samostalnog umetnika, istakao je činjenicu da veliki deo dugovanja čine kamate, te je skrenuo pažnju na posledice ovakve situacije koja većem broju samostalnih umetnika onemogućava korišćenje zdravstvenog osiguranja i prava na penziju.
Predsednica Upravnog odbora AICA, Sekcija Srbija, Jelena Vesić, govorila je o tome da deluje neverovatno da umetnici, kritičari, pisci, ljudi koji imaju velika postignuća u polju mišljenja i društvenog delovanja, budu danas na poziciji koja je ispod linije života i da glas svih tih ljudi bude tako utišan:
„Da li Ministarsvo kulture uopšte stoji iza tih vrednosti, bez kojih dolazimo na ono mesto koje savremena filmska produkcija zove idiokratija – vladavina gluposti, vladavina idiota”, rekla je Jelena Vesić i dodala da je zato važno da se ove inicijative podržavaju i da se vodi računa o minimalnom dostojanstvu umetnika i kulturnih radnika, a ne da se spuštaju na pozicije prosjaka, i pored tolikog rada, obrazovanja, programa, međunarodnih kontakata.
Brz odgovor iz Ministarstva kulture
Već istog popodneva Ministarstvo kulture je na svojim društvenim mrežama objavilo saopštenje povodom konferencije „Za dostojanstven rad u kulturi“ istakavši da će „odmah nakon formiranja Vlade Republike Srbije nastaviti da rešava zaostale probleme u ovoj oblasti u cilju unapređenja položaja umetnika i daljeg razvoja naše kulturne scene“.
U pomenutom saopštenju su iz Ministarstva napomenuli da je tražene podatke od reprezentativnih udruženja samostalnih umetnika o visini duga po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika „dobilo tek nekoliko meseci od poslednjeg sastanka Radne grupe koja se bavi rešavanjem ovog pitanja“ i najavili da će prvi naredni sastanak ove Radne grupe biti održan odmah nakon formiranja Vlade, u prvoj nedelji novembra.
Kada je reč o konkursima u oblasti kulture i umetnosti, Ministarstvo je ponovilo svoj prethodni stav, da će, „poštujući sve zakonske procedure, raspisati konkurse odmah po usvajanju budžeta za 2023. godinu“ i da je „završilo sve konkursne procedure transperentno i u skladu sa zakonskim okvirima predviđene u ovoj godini i da je rezultate objavilo na sajtu, kao i da je na vreme i bez odlaganja pristupilo pribavljanju saglasnosti drugih nadležnih organa u skladu sa svim propisanim procedurama“.
Iz kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“ su prokomentarisali da brza reakcija Ministarstva govori da su im iskazani problemi važni, a nadaju se da će to pokazati i u praksi i izrazili očekivanje da će sada kada postoje svi uslovi u najkraćem roku biti rešena dugovanja samostalnim umetnicima. Takođe su dodali da, kada je reč o zahtevu za hitno raspisivanje konkursa, ostaju pri stanovištu da za samo raspisivanje nije neophodno da je usvojen godišnji budžet, i da se nadaju da će Ministarstvo preispitati svoj stav po ovom pitanju.
Kampanju „Za dostojanstven rad u kulturi“ su pokrenule Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Stanica – Servis za savremeni ples, Udruženje likovnih kritičara AICA, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV), Udruženje arhitekata Srbije (UAS) i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), sa ciljem pozivanja Ministarstva kulture na odgovornost za kašnjenje rezultata konkursa za tekuću i hronično lošeg planiranja raspisa konkursa za narednu godinu, kao i zbog konstantnog prolongiranja rešavanja problema dugovanja samostalnih umetnika.
A.J.
