Presude za silovanje u Švedskoj porasle su 75 odsto u poslednje dve godine nakon izmene zakona.
Do promene u švedskom zakonodavstvu je došlo 2018. godine promenom definicije silovanja u „seks bez pristanka” čak i ako nema pretnji ili sile.
Nacionalni savet za sprečavanje kriminala saopštio je da je porast broja presuda sa 190 u 2017. na 333 u 2019. pokazao da je promena imala veći uticaj od očekivanog, prenosi Politika.
Britanija, Belgija, Kanada, Kipar, Nemačka, Grčka, Island, Irska i Luksemburg već definišu silovanje kao seks bez saglasnosti, dok su Danska, Finska, Španija i Portugal obećale slične reforme.
Šta piše u tom zakonu?
Zakon kaže da je nedostatak pristanka dovoljan da takav odnos predstavlja zločin, te da pasivnost nije znak pristajanja na seksualni odnos. Ona se „zasniva na očiglednom: seks mora biti dobrovoljan“, rekla je švedska Vlada kad je predloženo zakonodavstvo.
Prema prethodnom zakonodavstvu, tužioci su morali da dokažu, kao i u većini evropskih zemalja, da je počinilac koristio nasilje ili da je žrtva iskorišćena u ranjivom stanju, kao što je pod dejstvom alkohola, kako bi se osigurala presuda za silovanje. Novim Zakonom su uvedena dva nova krivična dela, nemarno silovanje i nemarno seksualno zlostavljanje, sa maksimalnom zatvorskom kaznom od četiri godine.
Kakva je situacija u Srbiji?
U srpskom zakonodavstvu silovaje je definisano članom 178 Krivičnog zakona koji za silovanje pretpostavlja upotrebu sile ili pretnju istom: „Ko prinudi na obljubu žensko lice sa kojim ne živi u bračnoj zajednici, upotrebom sile, ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica“.
Zaprećena kazna za učinjeno delo je od jedne do dvanaest godina, a za teže oblike može da se izrekne zatvorska kazna i do 15 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u toku 2018. godine je prijavljeno 76 silovanja koje su počinila punoletna lica, njih 24 je osuđeno.
Organizacije koje rade sa ženama žrtvama nasilja navode da je u najvećem broju silovatelj poznat žrtvi (komšija, partner, bivši partner, prijatelj, poznanik i sl) kao i da je devedeset procenata svih silovanja unapred isplanirano.
Neke činjenice i zablude o silovanju
U priručniku Autonomnog ženskog centra „Silovanje je zločin“ se navode neke osnovne istine i zablude o silovanju.
Zabluda jeda je silovanje prouzrokovano silovateljevim nekontrolisanim seksualnim nagonom. Ono je čin nasilja, dokazivanja moći i kontrole. Ukoliko neko tvdi da je žrtva „sama tražila to što je dobila“, jer je bila zavodljiva, nepažljiva, pijana, drogirana, itd treba znati da niko ne traži da bude zlostavljan/a, povređen/a ili ponižen/a. Osobe svih starosnih doba, svih društvenih pozicija bile su mete seksualnog zlostavljanja.
Da se većina silovanja dešava se u parkovima, mračnim ulicama i usred noći je takođe zabluda. Većina silovanja (preko 60% slučajeva) se dešava u poznatom prostoru – u stanu žene ili počinioca. Silovanja se dešavaju u jednakom broju danju i noću.
Seksualno nasilje je zločin koji se u ogromnom broju slučajeva ne prijavljuje. Pretpostavlja se da se samo 26% svih silovanja prijavljuje policiji. Žene će pre lagati i reći da nisu bile seksualno zlostavljane, zbog osećaja krivice i straha od daljeg zlostavljanja ili uznemiravanja i ucenjivanja.
U 87% slučajeva silovanja uključena je pretnja za život žene, a u 50% slučajeva postoji pretnja oružjem.
Muškarci takođe mogu biti silovani.
Ukoliko vi ili neko u vašoj okolini trpi nasilje, informacije o servisima koji su vam dostupni možete pronaći na ovom spisku.
I.P.
