Zdravlje u doba klimatskih promena

Foto: John Tann / Flickr

Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.

Gotovo po tradiciji, svake godine nas tokom toplog perioda iznenadi „invazija“ neke vrste insekata koje dotad nismo primećivali. Ove godine se većina stanovništva bori protiv prenamnoženih komaraca, čija je brojnost uvećana tokom kišnih perioda koji su ovog leta bili češći.

Prošle godine su nas najesen iznenadile smrdibube, koje su izmilele privučene toplim vremenom. Sve češće se čuju priče o tigrastim komarcima, a pre par godina smo imali i najezdu azijskih bubamara.

Fluktuacije u brojnosti određenih vrsta nisu ništa neuobičajno, ali kada se tu dodaju i vremenske prilike izmenjene usled klimatskih promena, dobijamo ekstremne vrednosti. I dok većina insekata, osim što su dosadni, ne nanosi nikakvu štetu ljudima, pojedini u sebi nose različite bolesti koje mogu biti veoma opasne.

Vektorske zarazne bolesti

Klimatske promene uzrok su izmenjenih vremenskih prilika širom sveta. Usled klimatskih promena imamo sve češće i duže periode ekstremno toplog vremena, između kojih se javljaju različite prirodne nepogode, od ogromnih pljuskova koji izazivaju poplave, klizišta i eroziju, do sve češćih uragana i tornada. Dok veći deo biosfere trpi zbog ovakvih naglih promena klime, određenim vrstama to je donelo proširenje staništa. Toplije vreme posebno pogoduje insektima koji se ponašaju kao vektorski prenosioci zaraznih bolesti, pa se sve češće u Evropi susrećemo s komarcima, krpeljima ili drugim insektima koje donose bolesti koje nisu karakteristične za ove oblasti.

Vektorske zarazne bolesti su one čiji uzročnik provede neko vreme u vektoru (koji mogu biti komarac, krpelj ili drugi insekti) pre nego što dospe u organizam domaćina. Komarci su jedan od najefikasnijih i svakako najrasprostranjenijih vektora koji može prenositi različite bolesti. Ipak, vektori su zbog svoje nemogućnosti da održe telesnu toplotu zavisni od vremenskih uslova i ograničeni na oblasti s povoljnom klimom. Rastom globalne temperature od skoro 0,9°C od perioda pre industrijske revolucije znatno se proširio nastanjiv prostor za ove vrste. Prema procenama svako povećanje temperature vazduha od 0,1°C širi stanište komaraca i do 150 km severnije.

Groznica Zapadnog Nila, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prvi put je zvanično registrovana u Srbiji u humanoj populaciji jula 2012. godine. Nakon 2012. gotovo svake godine se javljalo više slučajeva ovog oboljenja, a pojedina su imala smrtni ishod. Uzročnik ove bolesti je virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci iz roda Aedes, kod nas poznatiji kao azijski tigrasti komarci.

Prema izveštaju za 2017. godinu, na teritoriji šest okruga registrovanao je četrdeset devet slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila. Najveći broj obolelih bio je s teritorije Grada Beograda, a ukupno 83,7% obolelih bilo je starije od pedeset godina, upravo starije osobe i osobe s hroničnim oboljenjima spadaju u kategoriju rizika od razvoja neuroinvazivnih oblika bolesti. Među potvrđenim i verovatnim slučajevima oboljevanja bilo je ukupno tri smrtna ishoda koji se mogu dovesti u vezu s virusom Zapadnog Nila. U periodu od 2012. do 2017. godine na teritoriji Srbije je registrovano 574 slučaja groznice Zapadnog Nila, a u istom period beleži se 61 smrtni slučaj koji se može dovesti u vezu s groznicom Zapadnog Nila.

Ovo oboljenje nije nepoznato u Evropi i u pojedinim izolovanim regijama prisutno je od šezdesetih godina prošlog veka. Javljalo se prvenstveno u ruralnim krajevima, a pored ljudi, i konji mogu biti zaraženi ovim virusom. Tek u poslednjih petnaestak godina manje epidemije registrovane su u zemljama Južne i Istočne Evrope. Tokom 2010. je usled toplog leta došlo do eksplozije groznice Zapadnog Nila, pa je registrovano naglo povećanje broja obolelih, kao i pojava oboljenja u nekim zemljama gde se ranije nikada nije javljalo. Najveći broj obolelih registrovan je u Grčkoj, a slučajeve infekcije prijavile su i Rumunija, Severna Makedonija, Mađarska, Italija i Španija.

Malarija se u Srbiji još uvek javlja samo kao uvezena bolest, što znači da je turisti najčešće donose iz regiona gde je ovo oboljenje autohtono. Tokom 2017. registrovano je dvadeset slučajeva malarije. Iako je reč o uvezenom oboljenju, kad se pogleda broj slučajeva registrovanih između 2007. i 2017. godine primetan je blag porast broja obolelih. Povećanju broja obolelih verovatno je doprinelo i širenje regiona zaraženih malarijom. Iako je ona iskorenjena u Srbiji još pre pedeset godina, usled promene klime moguće je da dođe do povratka ovog oboljenja, pošto je uvećana brojnost vektora koji mogu da prenose malariju.

Lajmska bolest je već godinama u Srbiji vodeća bolest kad su u pitanju vektorske bolesti, sa učešćem od preko 90% obolelih. Ovu bolest prenose zaraženi krpelji, a infekcija najčešće napada kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i drugi organi i sistemi. Bolest može imati tri faze, gde je svaka agresivnija od prethodne, ali većina slučajeva (oko 70%) završi se u prvoj fazi dok do treće faze dođe samo oko 5% obolelih. Gradske vlasti u Beogradu a i u još nekim gradovima u Srbiji izgleda da se svesrdno trude da zaštite svoje građane od lajamske bolesti tako što betoniraju svaki pedalj gradskog zelenila i time uništavaju stanište krpelja a time i drugih biljnih i životinjskih vrsta.

Osim navedenih zaraznih bolesti, naučnici na Evropskom kongresu o zaraznim bolestima upozorili su na pojave denga groznice, čikungunja, lišmanioza, encefalitisa, ali i drugih tropskih zaraznih bolesti koje se, usled klimatskih promena, sve češće javljaju u evropskim zemljama koje su nekada imale umerenu klimu.

Foto: Predrag Momčilović / Mašina

Posledice klimatskih promena po zdravlje

Osim na širenje zaraznih bolesti, klimatske promene sve više utiču i na ostale aspekte zdravlja stanovništva. Naročito je izloženo stanovništvo Južne i Istočne Evrope, koje je uz to još u znatno lošijem ekonomskom položaju, pa veliki broj ljudi uopšte nije u mogućnosti da primeni mere adaptacije na klimatske promene. Crveni meteroalarm, koji označava najviši nivo opasnosti od vremenskih nepogoda često je na snazi u Španiji, Grčkoj, Portugalu, ali temperature sve češće obaraju rekorde i u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, dok šume u Sibiru, Aljasci i Skandinaviji gore severnije nego ikada ranije.

Ekstremne temperature utiču na fizičko zdravlje stanovnika pogođenih oblasti. Naročito su ugroženi stari, osobe s hroničnim bolestima, sezonske radnice i radnici kao i drugi radnici/e koji zbog prirode posla moraju da provedu duži vremenski period na suncu. Usled povećanja temperature tokom leta javlja se česta iscrpljenost, a ona neminovno vodi povećanju rizika od srčanog udara, koji se često završavaju smrtnim ishodom. Gotovo svaki topli talas odnosi žrtve, koje zbog svojih godina, bolesti i klasnog statusa nisu u mogućnosti da se izbore s visokim temperaturama.

Tokom zime, stanovnici gradova na Balkanu osuđeni su da udišu vazduh izrazito lošeg kvaliteta dok se prekoračenja nivoa suspendovanih čestica u vazduhu beleže skoro svakodnevno. I taman kad dođe toplije vreme, i građani i građanke se ponadaju olakšanju, dolaze im novi problemi. Promena klime donela je i promenu u razvojnom ciklusu biljnih vrsta, koje sada ispuštaju mnogo više alergena što dovodi do povećanja broja obolelih od respiratornih bolesti. Uz to, sušni periodi pojačavaju eroziju zemljišta, čije se mikročestice onda uz pomoć vetra prenose i hiljadama kilometara.

Posredni efekat promene klime na zdravlje ljudi dešava se i kroz promenu ishrane. Dolazi do promene termina cvetanja biljnih vrsta, a time i do neusaglašenosti sa insektima oprašivačima, koji uz to izumiru. Određene vrste ne mogu više da prežive u izmenjenim klimatskim uslovima, pa migriraju ka severu dok se neke nove pojavljuju. Ova promena se dešava jako brzo i možda zbog globalne trgovine hranom još uvek nije toliko primetna u gradovima, ali je već na selima koja mnogo više ovise o lokalnoj hrani vidljivija.

Osim posledica koje ostavljaju po fizičko zdravlje, izmenjene klimatske prilike utiču i na kvalitet mentalnog zdravlja. Toplo vreme utiče na socio-ekonomskim problemima već narušeno mentalno zdravlje tako što podstiče razdražljivost, nervozu i bezvoljnost. Dok nepogode poput oluja, poplava, uragana ostavljaju trajne posledice po psihu preživelih i dodatno podstiču anksioznost usled saznanja da se sve može srušiti gotovo momentalno.

Kako se zaštititi?

Danas je svima jasno da se klimatske promene dešavaju. Osim onih najmoćnijih i najbogatijih, kojima zbog trenutnog očuvanja privilegija odgovara da se nastavi po starom, ostatak populacije se slaže da treba uraditi nešto kako bi se zaštitili od njihovih pogubnih efekata i sačuvali javno zdravlje. Upravo je adaptacija jedan od glavnih nivoa sporenja, pošto se predlažu različiti pristupi.

Najčešće u medijima, ali i u stručnoj literaturi, možete videti pozive na individualne akcije. Ako vam je vruće, nabavite klimu i rashladite prostoriju, ili idite negde gde je hladnije. Ako imate problema s komarcima, nosite odeću dugih rukava i kupujte sredstva za zaštitu. Ako vam je vazduh zagađen, prestanite da koristite drva i ugalj. Ovo su samo neki od predloga koji se u potpunosti fokusiraju na ličnu odgovornost i gotovo u potpunosti minimalizuju potrebu za kolektivnom akcijom, a uz to se zanemaruje i činjenica da nisu svi u mogućnosti da nabave klima-uređaje, da kupuju sredstva za zaštitu ili da promene određene obrasce ponašanja, koji su zapravo uslovljeni siromaštvom.

Drugi nivo adaptacije jesu određene akcije na nivou grada ili regije, od zaprašivanja komaraca do uklanjanja ambrozije. Ove akcije često se zakasnelo dešavaju i tek nakon što javnost krene da priča o tome, pa je tako usred najveće najezde komaraca trajala debata na koji način zaprašivati komarce, dok se na akciju čekalo danima i nedeljama. Ovakav vid delovanja donosi trenutno olakšanje, ali problem je što se deluje na posledicu, a ne na uzrok problema.

Uzrok problema pogoršanja zdravlja i širenja različitih bolesti jesu i klimatske promene. Na ovom nivou se u Srbiji i u svetu najmanje radi. Uprkos svim upozorenjima naučnika i najviših istraživačkih organizacija stvari se dešavaju vrlo sporo, iako imamo možda još samo 11 godina da sprečimo klimatske promene, što bi zahtevalo prestanak upotrebe fosilnih goriva, prelazak sa industrijske poljoprivrede na održive oblike proizvodnje hrane, kao i promene u načinima transporta, ali i drugačiji način proizvodnje robe i usluga. Upravo zato što je za sprečavanje klimatskih promena potrebna promena sistema jeste i razlog zašto se i tako malo stvari dešava. Sve dok se nastavlja biznis po starom, klimatske promene će donositi nove bolesti i širiti stare. Potrebna je kolektivna akcija kako bi došlo do društvene transformacije i kako bi se klimatske promene sprečile. Ako najmoćniji i najbogatiji negiraju ovaj problem, deca ga jasno vide, zato su i krenula širom sveta da protestuju zbog klime, a sledeća prilika da im se svi pridruže biće već 20. septembra.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us