Erdogan je dobio Trampov blagoslov za invaziju na Kurde u Siriji

Foto: Nemanja Pančić / Kamerades

Predsednik Turske priziva vojni obračun sa Sirijskim demokratskim snagama još od 2015. godine. Ukoliko zaista pokrene rat na vojne formacije istočno od Eufrata, najgore posledice će pretrpiti sirijski Kurdi.

Koštalo je svega jednog telefonskog razgovora da Tramp okrene leđa Kurdskim saveznicima u borbi protiv ISIS-a i da pruži carte blanche svom kolegi Erdoganu po pitanju nove vojne invazije na Severnu Siriju.

Bela kuća je u nedelju saopštila da će da povuče američke trupe iz severoistočne Sirije koja je pod kontrolom Sirijskih demokartskih snaga. Takva odluka je doneta nakon telefonskog razgovora predsednika SAD, Donalda Trampa, i predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana.

Ovim potezom SAD prestaje da bude prepreka neskrivenoj nameri Turske da uništi kurdske vojne formacije koje čine većinu Sirijskih demokratskih snaga, i koje su, na čelu s kurdskim levičarskim Narodnim zaštitnim jedinicama (kurd. Yekîneyên Parastina Gel – YPG), odigrale ključnu ulogu u borbi protiv ISIS-a.

Prema Erdoganovoj izjavi u subotu, dan pre razgovora s Trampom, napad na Sirijske demokratske snage „bi mogao da bude pokrenut svakog časa“, a kao neposredni razlog naveo je nezadovoljstovo napretkom osnivanja bezbednosne zone na tursko-sirijskoj granici, oko čega su dogovore vodili Turska i SAD.

Ovo ne bi bio prvi napad na Kurde poslednjih godina. Da rezimiramo: turska vojska je ušla u severni deo Sirije uz vazdušnu podršku SAD u avgustu 2016. godine, kada je Erdogan izjavio da će se boriti protiv ISIS-a i YPG-a. Zatim je sledio turski napad na severni Idlib 2017. godine, pa invazija na Afrin 2018.

Turska intervencija u Afrinu, ne može da se opravda Erdoganovom tezom o borbi protiv ISIS-a i kurdskih snaga, budući da ISIS nije bio prisutan u tom regionu. Prava meta je bila YPG, koja je povezana sa Kurdskom radničkom partijom (kurd. Partiya Karkerên Kurdistanê –‎ PKK).

Nije jasno kako je Tramp doneo odluku da povuče američke trupe i da oslobodi put turskoj ratnoj mašini. Prema izvorima časopisa Politico, čak je i Džim Džefri, specijalni predstavnik Stejt Dipartmenta za Siriju, bio iznenađen odlukom američkog presednika.

Erdogan preti ratom protiv Sirijskih demokratskih snaga, koje proglašava teroristima zbog veze s PKK, u trenutku kada njegovom režimu opada podrška. Na ovogodišnjim lokalnim izborima je izgubio vlast u gotovo svim velikim gradovima, uključujući i Istanbul. U više mesta upravo su Kurdski glasači i pro-kurdska levičarska partija HDP bili zaslužni za pobedu opozicije nad vladajućom Erdoganovom partijom AKP.

AKP je, inače, u prvoj fazi svoje vladavine igrala na kartu politike pomiranja s Kurdima, od čega je definitivno odustala nakon što je HDP prelaženjem visokog cenzusa od 10% onemogućila dvotrećinsku vlast Erdoganove partije na izborima 2015. godine. Otada je predsednik Turske učvrstio svoju poziciju oslanjajući se na politiku tursko-islamskog identiteta, Kurdsku radničku partiju targetirao je kao terorističku organizaciju koja ugrožava bezbednost u Turskoj, onemogućio je funkcionisanje brojnih opozicionih medija, zaoštrio je obračun sa svojim političkim protivnicima.

O Erdoganovoj doslednosti u vođenju takve politike govori i potez da onemogući HDP-u da upravlja u većini opština u kojima je odnela izbornu pobedu, odnosno da uhapsi stotine članova i oko 40 gradonačelnika iz te partije, pod optužbom da održavaju veze s PKK.

Koje su moguće posledice vojne intervencije Turske u najavi?

Prema analitičarki Daren Kalifa, koliko Erdogan zaista izvrši svoju nameru, doći će do „erozije bezbednosti u regiji i do miniranja borbe YPG protiv ISIS-a“. A Vidžaj Prašad i Ahmet Tonak s Institituta za društvena istraživanja Tricontinelntal smatraju da će biti uništena kurdska enklava u Sriji, Rožava, kao i socijalni integritet kulture istočno od Eufrata, gde žive sirijski Kurdi – budući da je Erdoganov plan da nakon invazije naseli tri miliona Sirijaca sa zapada zemlje.

Nadalje, moglo bi da dođe do mobilizacije Sirijskih oružanih snaga zarad odbrane državnih granica, što, bi onda moglo da otvori vrata sukobu između Sirije i Turske, i između Irana, Rusije i SAD. Prema dvojici analitičara, Turska intervencija na teritoriji Sirije bi mogla da obnovi rat unutar Sirije, a ukoliko bi došlo do sukoba između vojske SAD i Irana u Siriji, pitanje je da li bi SAD to koristio kao još jedan razlog da pokrene rat s Iranom. I naposletku, turska vojna intervencija bi osnažila trenutno politički oslabljenog Erdogana i AKP, zaključuju Tonak i Prašad.

I dok isčekujemo da li će se izvršiti pokolj sirijskih Kurda – jer teško je zamisliti da bi to iko sprečio – pogodite šta je zvanični stav Turske države. Sasvim u duhu američkog imperijalnog cinizma (bombardovanje zarad mira i demokratije), ministar spoljnih poslova turske objašnjava:

„Od početka rata u Siriji mi smo poštovali teritorijalni integritet te zemlje, što ćemo i nastaviti. Ostaćemo faktori sigurnosti, mira i stabilnosti u Siriji.“

Print

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us