Lice i naličje Beograda na vodi

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

Na prostoru između dva najprometnija putnička terminala u Beogradu, železničke i autobuske stanice, svakodnevno boravi do 1300 izbeglica i migranata.

Ovi ljudi uglavnom dolaze iz Sirije, Pakistana, Avganistana i Iraka, a njihovo privremeno boravište u Beogradu se nalazi u neposrednoj blizini elitnog projekta Beograd na vodi zasnovanog na otimanju javnih dobara i budžeta.

Prostori u kojima ovi ljudi trenutno borave su napuštena i devastirana skladišta „Železnica Srbije“, jednog od tri najveća javna infrastukturna sistema u Srbiji, koje prolazi kroz rasparčavanje i postepenu privatizaciju.

Na deindustrijalizovanom prostoru koji sad služi kao parking na kojem rade bivše mašinovođe, koji su „restrukturiranjem“ izgubili prvobitni posao, mogu se videti desetine ljudi koji se danonoćno okupljaju oko vatri, jedinog izvora toplote, ogrnuti ćebadima, bez zimske odeće i obuće. Prostor je potpuno neadekvatan za boravak ljudi, voda i struja nisu dostupni, prozori i vrata su razvaljeni, vatre se neprekidno lože unutra i napolju.

Blizina gradilišta projekta Beograd na vodi i pogled na kule za elite koje se polako uzdižu iznad Beograda stvara sliku koja liči na distopijske filmove, ali je zapravo realnost koja se upravo dešava. Fotograf Davor Konjikušić je to zabeležio na svojim fotografijama koje ovom prilikom prenosimo sa njegovog sajta.

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

Na osnovu iskaza prisutnih, već nekoliko meseci se tu nalaze iz razloga što im je onemogućen dalji put ka destinaciji – zemljama Zapadne Evrope, uglavnom Nemačkoj. Po medijski naglašavanoj praksi, svim prijavljenima je osiguran boravak u izbegličkim kampovima u kojima se na teritoriji Srbije nalazi oko 7000 migranata i izbeglica.

Naši sagovornici naglašavaju da mesecima svaki dan idu u policiju da se registruju ali bivaju odbijeni, uz objašnjenje da dođu sutradan. Sa druge strane postoji strah od registracije pošto se većina šalje u preševski kamp u kom je kretanje ograničeno, a priča se i o deportacijama u Makedoniju. Pošto mađarske vlasti propuštaju samo dvadesetak ljudi dnevno sa liste registrovanih u Srbiji, jedini izgledan izbor je da dalje nastave bez zvaničnog odborenja sami ili uz pomoć krijumčara. Čak i ako stignu do Zapadne Evrope, znatan deo njih bude vraćen, kao što je bio slučaj i sa nekim od naših sagovornika.

Ovakav tretman od strane institucija u Srbiji se uklapa u dogovore i upute koji dolaze iz Brisela a koji se odnose na zatvaranje „Balkanske izbegličke rute“.

Budući da nije u pitanju zvanični izbeglički centar, već lokacija čije stanje odražava državni pristup ovom problemu – neadekvatni odgovor na sistemsku krizu – od redovne pomoći dobijaju samo jedan obrok dnevno, uz sporadične donacije. Iz tog razloga, ukoliko ste u mogućnosti, svaka pomoć je dobrodošla, posebno u vidu tople odeće i obuće, ćebadi, hrane i higijenskih sredstava.

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

foto: Davor Konjikušić / www.davorko.net

 

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us