Radna prava medicinskog osoblja: radna obaveza i neispunjena obećanja

Foto: Novi Sindikat Zdravstva Srbije / Facebook

Ponovno razbuktavanje zaraznosti koronavirusom dovodi do niza pitanja, a medijski i javni fokus se ponovo usmerava na medicinske radnike i radnice. Kako oni rade u ovim (novim) uslovima?

Još je krajem marta Ministarstvo zdravlja donelo naredbu u kojoj se od zdravstvenih ustanova zahtevalo da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos na neodređeno lekare, medicinske sestre i tehničare koji su u tom momentu radili na poslovima suzbijanja i sprečavanja širenja koronavirusa. Međutim, već u aprilu se pokazalo da pojedine zdravstvene ustanove ovu naredbu nisu sprovodile o čemu svedoče podaci iz istraživanja koje je sproveo i objavio BIRN.

Tada se netransparentno i bez jasnih kriterijuma određivalo ko dobija ugovore na neodređeno a ko ne, a brojne radnice i radnici u zdravstvu su, i pored toga što se u javnosti govorilo o preko 2500 novih stalno zaposlenih u zdravstvu, ostali bez obećanih ugovora.

Od tada se situacija promenila utoliko što je pažnja javnosti o ovom pitanju smanjena usled popuštanja mera i vraćanja života u normalne tokove. Međutim, u prvim danima nakon održanih izbora, za koje je u javnosti postojala, ispostavilo se opravdana briga o zdravstvenom riziku, pitanje uslova u zdravstvenim ustanovama ponovo dolazi u žižu javnosti i to zbog – „drugog pika prvog talasa“ epidemije.

Predsednik Konfederacije samostalnih sindikata (KSS), Ivica Cvetanović za Mašinu navodi da je trenutni pritisak na lekare, sestre i tehničare ali i nemedicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama veliki:

Ukidanjem vanrednog stanja se mislilo da je sve gotovo, pa su išli izbori i utakmice. Mi smo ukazivali da treba postepeno ukidati mere. Sada vidimo rezultat jer je samo pre dva dana bilo 5% zaraženih od ukupnog broja testiranih a naš zdravstveni sistem je u tim uslovima vrlo teško održiv. Ne znam kako više da se tim ljudima zahvalimo za sve što rade.

Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Pitanje radne obaveze

Posebnu pažnju javnosti je ovih dana privukao zaključak Kriznog štaba kojim se radna obaveza praktično uvela u pravno redovnim okolnostima i kojom zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i druga zaposlena lica u zdravstvenim ustanovama mogu biti upućeni na izvršavanje radne obaveze u bilo koju javnu zdravstvenu ustanovu ili privremenu bolnicu kojoj nedostaje potreban broj izvršilaca na osnovu usmenog naloga rukovodioca.

U razgovoru za Mašinu, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Rade Panić je naveo da su zbog loše epidemiološke situacije u Novom Pazaru i Kragujevcu juče „neke kolege otišle tamo kao ispomoć“. Panić je u razgovoru naveo da nema informaciju da li je premijerka potpisala Uredbu o radnoj obavezi za koju kaže da može biti primenjena samo ako je ratno ili vanredno stanje.

Prema važećem Zakonu o odbrani „radna obaveza uvodi se u ratnom i vanrednom stanju u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, organima jedinica lokalne samouprave, privrednim društvima, drugim pravnim licima, kao i preduzetnicima. Radna obaveza, sastoji se u izvršavanju poslova i zadataka odbrane, u skladu s Planom odbrane Republike Srbije“.

Panić navodi da ne postoji druga situacija u kojoj se to tako može uvoditi.

Sedam dana se čekalo na premeštanje kolega jer nije bilo validne uredbe da se to uradi. Nisam siguran ni da ova Vlada u tehničkom sazivu uopšte može da donese takvu odluku.

A zakon jasno kaže da takva Uredba nije validna. Prema Zakonu o radu:

zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u svom autorskom tekstu kaže da „najpre treba reći da je u pitanju tekst koji je gotovo doslovce prepisan iz Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. Uredbe koja je naravno prestala da važi ukidanjem vanrednog stanja. Sada se ide ka uvođenju mera koje su važile u vanrednom stanju, ali bez ponovnog uvođenja vanrednog stanja. To naravno ne ide.“

Kako u zaključku piše da se zdravstveni radnici usmeno obaveštavaju o premeštanju radi izvršenja radne obaveze, po Paniću se zapravo „igra na savest medicinskih radnika da bez ikakvog papira i validnog pravnog akta idu u drugu ustanovu jer su svesni da kolegama treba pomoć“ i dodaje da je neophodno da država uradi svoj deo posla da bi stvari bile po zakonu.

U Dopisu Vladi Republike Srbije koji je uputio Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije se navodi da je ovakva odluka Kriznog štaba o usmenom raspoređivanju, za koju ne postoji nikakva zakonska osnova jer je Zakon o radu ne prepoznaje kao kategoriju, za izvršavanje radnih obaveza „neprihvatljiva i nezakonita“ jer zakonski ona ne može da se sprovodi bez dostavljanja aneksa ugovora o radu i pisanog obrazloženja koji treba da ponudi razloge za aneks ugovora, rok u kome zaposleni ili zaposlena treba da se izjasne, ali i informacije o pravnim posledicama nepotpisivanja takvog aneksa.

Takođe, iz ovog Sindikata su upozorili da je odluka o neprihvatanju takve usmenog naredbe prestanak radnog odnosa takođe neprihvatljiva i nezakonita jer je po Zakonu o radu potrebno da za prestanak radnog odnosa potrebno ispoštovati proceduru propisanu Zakonom.

Ukoliko do takvog otkaza dođe, zaposleni/a bi mogli da pokrenu sudski spor, koji bi po Sindikatu sasvim izvesno i dobili, a troškovi takvog spora bi u tom slučaju išli na teret zdravstvene ustanove, odnosno na teret poreskih obveznika – svih nas.

foto: Medical Academy Sofia

Kakvi su uslovi za rad u ustanovama zdravstvene zaštite?

Kako navodi predsednik KSS-a Ivica Cvetanović, na početku epidemije nas je spasila primarna zaštita:

Mi imamo primarnu zaštitu koja nam je ostala od prethodnog sistema, zato smo dobro prošli na početku, u Evropi primarne zaštite nema. Sada je već u smislu primarne zaštite znatno teže jer je pritisak na nju veliki.

Rade Panić u razgovoru sa novinarkom Mašine navodi i da je do sada preminulo 15 lekara i stomatologa „dobar deo njih jer nisu imali adekvatnu opremu. Od početka epidemije se zabranjivalo da se nosi zaštitna oprema, koje ili nije bilo ili smo je sami nabavljali, a mnogi direktori su vršili pritiske na zaposlene da je ne nose kako se pacijenti ne bi plašili i da se ne bi dizala panika“.

Panić navodi i da iako predstavnici Kriznog štaba navode da zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama trenutno ima dovoljno, pitanje je koliko ima rezervi te opreme jer je „ovo samo početak onoga što će se dešavati.“

O najavljivanom zapošljavanju medicinskog osoblja i lekara Panić kaže da su po sredi bile „reklame i politički marketing“:

Morate da budete pripadnik stranke da dobijete posao. U zdravstvenim ustanovama postoji potreba za zapošljavanjem 15% lekara i medicinskog osoblja, ali ne možete da dobijete ugovor zbog zakona o maksimalnom zapošljavanju u javnim institucijama. Pa da biste vi došli do stalnog posla kao potrebni kadar, morali bi da se otpuste oni koji primaju plate a ni ne dolaze na posao.

Panić dodaje i da je prvi zahtev sindikata na čijem je čelu bio da sve kolege, njih 2300, koje su prijavljene na Zavod za zapošljavanje i zaposle. Dalje navodi i da su neki od onih koji su se po pozivu Vlade vratili iz inostranstva u Srbiju na početku epidemije, ali da nisu dobili obećane poslove. Kako kaže, Ministarstvo, Vlada, Fond na kraju nisu uradili ono što je potrebno – da svi koji čekaju na Zavodu za zapošljavanje, koji su završili specijalizacije, koji su ih sami plaćali, koji su godinama volontirali i radili bez ijednog dinara – budu zaposleni.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE