Aleksandar Lukašenko, aktuelni predsednik Belorusije, koji je na toj funkciji već 26 godina, je 9. avgusta proglasio ubedljivu pobedu sa čak 80% osvojenih glasova.
Nezavisni posmatrači su istovremeno prijavili brojne neregularnosti u odvijanju glasanja. Ovo su, inače, prvi izbori od 2001. koje nije pratio OEBS, i peti od 1995. godine koje OEBS nije označio kao slobodne i pravedne.
Građani su iste večeri izašli na ulice da izraze svoje neslaganje i ogorčenje putem mirnih protesta. Vlast je na to reagovala primenom sile i hapšenjima, što je samo dolilo ulje na vatru višegodišnjeg nezadovoljstva režimom i aktuelnog neslaganja sa načinom na koji se Lukašenkova vlast odnosila prema pandemiji koronavirusa.
Protesti su se nastavili. U nedelju je u demonstracijama u Minsku, nazvanim Marš slobode učestvovalo i do 100 000 ljudi.
Demonstranti su izloženi batinanju pendrecima, suzavcu, gumenim mecima, vodenim topovima, topovskim udarima. Uhapšeno je čak 6.700 ljudi, među kojima i 50 novinara i brojni zvanični predstavnici opozicije. Povređeno je na stotine, a čak dvoje smrtno nastradalo.
Kako prenosi Al Džazira, mnogi demonstranti tvrde da su mučeni u pritvoru. Amnesty International potvrđuje da za to ima sve više dokaza. Zato se na demonstracijama pored poništavanja izbora i Lukašenkove ostavke zahteva i njegova odgovornost za nasilje.
Lukašenkovi protivnici aktuelne proteste nazivaju istorijskim. Oni su na početku bili formatirani kao protesti bez vođe, da bi se naglasio njihov narodski karakter i demokratske pretenzije. U međuvremenu su se kao predstavnice opozicije izdvojile tri žene.
Jedna od njih, Svetlana Tihanovska, predsednička kandidatkinja u egzilu u Litvaniji, 14. avgusta objavila procene da je na izborima dobila preko 60% glasova i izrazila spremnost da “prihvati odgovornost” da smeni Lukašenka na čelu zemlje.
Postoje indikacije da zaposleni u vojsci i policiji zasad pojedinačno otkazuju poslušnost Lukašenkovim vlastima. Nezavisni i opozicioni beloruski mediji izveštavaju i o štrajkovima u industrijskim postrojenjima.
Beloruska kriza ima međunarodne implikacije. Ujedinjene nacije i mnoge zapadne zemlje osudile su nasilje nad demonstrantima, a ministri spoljnih poslova EU objavili da Evropa ne priznaje aktuelne zvanične rezultate izbora u Belorusiji. Predsednici Poljske i pribaltičkih zemalja su u zajednilkoj poruci pozvali Lukašenka na obustavu nasilja prema demonstrantima, dok su EU i SAD najavile moguće uvođenje ekonomskih sankcija.
Lukašenko se u nedelju obratio za pomoć Ruskoj federaciji, na čiju podršku u sprovođenju delimično izolacionističke politike je računao i u proteklih 6 predsedničkih mandata. Kremlj je odgovorio da je spreman da reaguje u skladu sa vojnim sporazumom između dve zemlje.
Lukašenko je takođe optužio NATO da gomila snage u blizini beloruske granice, što predstavnici severnoatlantskog pakta negiraju.
I.K.
