Bez dogovora u SES-u: minimalac i sledeće godine ostaje daleko ispod minimalne potrošačke korpe

Foto: Marko Risović / Kamerades

Socijalno-ekonomski savet nije došao do konsenzusa o povećanju minimalne zarade tako da će ona sledeće godine iznositi 32.126 dinara što je predlog predstavnika vlasti.

Od početka pregovora predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ koji učestvuju u radu SES-a zahtevali su povećanje minimalne zarade na 37.000 dinara kako bi se ona približila iznosu minimalne potrošačke korpe. Ipak, ovome su se protivili i predstavnici poslodavaca i predstavnici vlasti.

Povećanje minimalne zarade za 2000 dinara u odnosu na trenutni iznos javnosti je najavio predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu na RTS-u krajem prošle nedelje. Predstavnici sindikata su za Mašinu već govorili o tome da će u suštini to biti „odluka jednog čoveka“, međutim u ovom trenutku nije sasvim jasno kako će ta odluka zaista biti i verifikovana. Prema Zakonu o radu, ukoliko u SES-u ne dođe do dogovora o visini minimalne zarade Vlada ima petnaest dana da samostalno donese tu odluku. Problem je što u ovom trenutku Srbija nema formiranu vladu.

Ukoliko Vlada i bude formirana na vreme, jedna od njenih prvih odluka će biti sramno „povećanje“ minimalca od 2000 dinara čime će veliki broj ljudi osuditi na život u siromaštvu.

Članice UGS Nezavisnost na Osmomartovskom maršu u Beogradu 2019; Foto: Marko Miletić / Mašina

„Besmisleno utvrđivati minimalnu zaradu koja je ispod nivoa minimalne potrošačke korpe“

Kao i u toku pregovora i sada smo razgovarali sa predstavnicima sindikata kako bismo čuli njihovo mišljenje o visini minimalne zarade i planovima za dalje borbe.

Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a podseća da je prema poslednjim podacima minimalna potrošačka korpa u junu ove godine iznosila 38.170 dinara, „a Vlada će odrediti iznos minimalca od 32.000 za sledeću godinu“.

Kako nam kaže Vuković, u poslednjih desetak godina samo je jednom doneta zajednička odluka u okviru SES-a, u svim drugim slučajevima Vlada je sama donosila odluku o iznosu minimalne zarade.

Ova vlast je 2014. godine u Zakon o radu unela takvo rešenje da ako Socijalno-ekonomski savet ne donese zajedničku odluku Vlada sama odlučuje o iznosu minimalne zarade. Lično ću se zalagati da to izmenimo u zakonu i da ne dajemo tu vrstu ekskluziviteta Vladi. Ako će se istinski poštovati svet rada odnosno sindikati kao njegovi predstavnici onda bi takve odluke zaista morale da se donose koncenzusom sa predstavnicima vlasti i poslodavaca, kaže Vuković za Mašinu.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS „Nezavisnost“ nije zadovoljna ovakvom odlukom vlasti i kaže da će oni nastaviti i dalje da se bore:

Svoju argumentaciju ćemo činiti još vidljivijom, a za sledeće pregovore ćemo pokušati mobilisati članstvo i prijatelje sindikata na različite načine još više i efektnije.

Andrić smatra da, kao i za ostale ciljeve, radništvo i po pitanju određivanja visine zarade mora koristiti sve vidove sindikalne borbe: „pregovori, protesti, štrajkovi, lobiranje…“.

Duško Vuković misli da je značajno pokazati da su zahtevi za povećanjem zarada zaista radnički zahtevi a ne samo želje sindikalnih predstavnika.

Mi smo tokom pregovora uradili anketu među našim članstvom i pitali smo ih šta oni smatraju koliki bi trebalo da bude iznos minimalne zarade. Od onih koji su učestvovali, 96 procenata je reklo da minimalac treba da bude na nivou iznosa potrošačke korpe. Mislim da treba više da koristimo takva istraživanja kako bismo pokazali šta su stvarni zahtevi radnika i radnica koji primaju minimalnu zaradu, smatra Vuković.

Naše sagovornike smo pitali i koje su predstojeće borbe koje stoje pred sindikatima nakon neuspešnih pregovora o mininalnoj zaradi.

Borba za slobodno sindikalno organizovanje, borba za kolektivne ugovore, borba za bolje zarade. Ukoliko naredne godina bude godina izrade novog Zakona o radu to će biti jedan od najvećih izazova za sindikat, kaže Čedanka Andrić za Mašinu.

Duško Vuković veruje da će glavne borbe radnika i radnica biti za smanjenje nejednakosti i za dostojanstven život:

Paralelno s tim će ići borba za svako radno mesto i ostvarivanje prava na rad. U tom smislu veliko pitanje pred sindikatima je kako da postanemo akteri koji bi kreirali ekonomske i socijalne politike. Međutim, imajući u vidu situaciju u poslednjih nekoliko godina sumnjam da će ova vlast da uvažava reč i predloge koji dolaze iz sveta rada, zaključuje Vuković.

M.M.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE