Konferencija CRTE: urušena demokratija u Srbiji, a opozicija neorganizovana

Izvor: www.crta.rs

CRTA je organizovala on-line međunarodnu konferenciju o stanju demokratije u Srbiji i mogućim rešenjima za poboljšanje postojećeg stanja.

U poslednjih deset godina došlo je do dramatičnog pada kvaliteta demokratije u Srbiji, a da bi se situacija popravila potrebno je fokusirati se na unutrašnju borbu, razvoj infrastrukture opozicionih stranaka i njihovo povezivanje sa nekooptiranim delovim civilnog sektora, nezadovoljnim građanima i sindikatima, jedan je od zaključaka učesnika.

Za razliku od Miloševićevog režima, sada je vladajuća partija u načelu proevropski orijentisana, što je najznačajnija razlika u odnosu na period devedesetih. Ako je možda preoštro reći da ima eksterne podrške režimu u Srbiji slobodno se može reći da postoji „nedostatak kritike“ na urušavanje demokratije, zaključili su učesnici i učesnice Međunarodne konferencije o uslovima za fer i slobodne izbore u organizcaciji CRTA-e.

Na prvom panelu Srđan Cvijić iz Fondacije za otvoreno društvo istakao je da je u Srbiji na delu zloupotreba državnih institucija koje se često koriste za obračun sa opozicionim partijima ili civilnim sektorom.

Kao primer naveo je spisak od 20 pojedinaca i 37 organizacija Uprave za sprečavanje pranje novca na osnovu kojeg je najavljeno da će od banaka zatražiti uvid u sve njihove novčane transakcije. Prema njegovim rečima ovo je primer „testiranje crvene linije dokle ide prag tolerancije“ međunarodne zajednice, a pre svega Evropske unije na nedemokratske prakse vladajuće partije. Dodao je i da vlast sve vreme ističe svoj proevropski kurs jer bi „otvorena nesaradnja ili otvoreno odustajanje od evropskog puta, ali i od čuvanja nacionalnih interesa na Kosovu bilo štetno po opstanak na vlasti“.

Na to se nadovezala Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA-e, rekavši da „međunarodna zajednica često na kozmetičke promene vidi kao dovoljne“ i navela je primere nedavne emisije „Reč na reč“, gde su pojedini predstavnici opozicionih partija dobili nekoliko minuta prostora, te deset žena u novoj Vladi i premijerku koja dolazi iz redova LGBT populacije.

Istovremeno, one ne rade ni na poboljšanju položaja žena, ni na poštovanju prava seksualnih manjina, zaključila je Crnjanski.

Vladisavljević: Opozicija kao da čeka da se iskrcaju saveznici

Na drugom panelu „Izbori i pad demokratije: kako dalje?“ učesnici su naveli da je očito da je 2010. započet pad demokratije, pre svega u oblasti slobode medija, ali da je od 2012. jasan trend njenog naglog urušavanja u Srbiji. Profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Nebojša Vladisavljević osvrnuo se na stanje demokratije u Srbiji i uzroke koji su doveli do njenog urušavanja u proteklih deset godina.

Čak i pre smene vlasti, od 2010. počinje lagan pad demokratije, ali od 2012. najviše zbog nedostatka slobode medija i ograničavanje delovanje opozicije imamo urušavanje demokratije. Već nekoliko godina živimo u nedemokratskom režimu. Imamo izbore koji nisu pošteni i selektivnu primenu ustava i zakona. Prava i slobode građana su zakonom garantovani, ali se ne poštuju. Najveći problem je između izbora, ne na sam dan održavanja.

Profesor Vladisavljević je komentarisao stanje među opozicionim partijama i strategiju koju primenjuje u borbi protiv režima. Naveo je da se u trenucima krize najbolje vidi koliko su građani nezadovoljni vlašću, što je bio slučaj tokom julskih protesta i da svođenje opozicionog delovanja na razgovore nije dovoljno.

Vlast će napraviti koncesije tokom pregovora samo da bi ostavila utisak da nešto hoće da menja. Samo razgovori nisu dovoljni, jer opozicija ostavlja utisak slabosti. Čekajući dogovor oko Kosova, kao da čeka da se iskrcaju saveznici. Ovakve vlasti jedino razumeju pritisak i tu ne mislim na spoljni, već na unutrašnji. Potrebno je da se organizuje opozicija širom zemlje, koja mora međusobno da sarađuje, što ne znači nužno sklapanje koalicija. Neophodno je jačanje organizacionih kapaciteta opozicije, jer danas to nisu stranke, već više politički klubovi sa centralom u Beogradu i par filijala po drugim mestima. Važno je i povezivanje sa civilnim društvom, ne samo sa nevladinim organizacijama, jer su neke koopitarne, već i sa pokretima, različitim udruženjima građana i neformalnim grupama, istakao je Vladisavljević.

Biber: Evropska unija nedovoljno kritična prema režimu

Florijan Biber direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu rekao je da postoji niz sličnosti sa kompetitivnim autoritarizmom iz devedesedih, jer i danas imamo formalno takmičenje više partija, ali da u praksi nisu jednaka pravila za sve igrače. Najveću razliku vidi u tome što su devedesetih vođeni ratovi i što je sadašnja vlast proevropski nastrojena, za razliku od Miloševićevog režima koji je bio često kritikovan od spoljašnjih aktera

Ne bih rekao da je u pitanju eksterna podrška, ali je definitivno reč o nedostatku kritike prema vladajućem režimu. Skeptičan sam prema delotvornosti dijaloga u formatu u kojem je do sada organizovan, jer nije problem samo u odnosu vlast-opozicija, zato što žrtva nedemokratske vlade nije samo opozicija već celo društvo, zaključio je Biber.

Jovana Marović izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore uporedila je situaciju u toj državi sa stanjem u Srbiji, sa posebnim osvrtom na ulogu Evropske unije i rasprave oko grupisanja opozicije. Prema njenim rečima, u izveštajima Evropske unije se pažljivo biraju teme i izveštaji se fokusiraju se na ono što suštinski ne ugrožava vlast.

U izveštajima za Crnu Goru primećen je napredak u tehničkim stvarima, ali nije došlo do promena koje suštinsku utiču na stanje demokratije, a to su izbori, sloboda medija i zloupotreba javnih finansija.

Navela je i da je i opozicija u Crnoj Gori bojkotovala rad parlamenta od 2016. i da je ozbiljno razmišljala o bojkotu parlamentarnih izbora zato što je DPS imao nesumnjivu institucionalnu prednost, javni servis na svojoj strani i javne resurse u svojim rukama. Presudnu ulogu odigrala je najava donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, što je izazvalo masovnu mobilizaciju opozicione javnosti.

Najvažnije je podići svest da demokratija zavisi od građana, a najavljeno usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti je pokrenulo bunt. Osim toga, iako je izašla u više kolona i sa puno partija u samim koalicijama, opozicija je odrigrala važnu ulogu sklopivši dogovor o međusobnom nenapadanju. Danas u Crnoj Gori 80% ispitanika veruje da je moguće smeniti vlast na izborima, dok je u regionu ta cifra oko 50%, istakla je Marović.

Rekla je i da u slučaju Srbije ne očekuje da EU započne promene jer su njeni predstavnici pričali da parlament ima kapacitet za dijalog, dodavši i da ne računa na demokratske kapacitete SNS-a, več da je ključno da opozicija mobiliše građane i građanke.

L.P.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE