Izbori uživo

za-izbore

Ilustracija: KURS

Završavamo večerašnje izveštavanje. Hvala vam što ste pratili Mašinu.

17761622_10154690744873640_145834856_o

izvor: izbori.live

Alternative umesto alternacije

Iako je u mejnstrim medijima oslikavan kao neozbiljan kandidat kome nije mesto u ozbiljnoj politici, izborni uspeh Ljubiše Preletačevića Belog pokazuje nove trendove u politici. Pogledamo li   rezultate ostvarene u opštinama u centru Beograda, u kojima se očekivala uverljiva pobeda Saše Jankovića, to još više dolazi do izražaja. Naime, ni u jednoj od tih opština (Stari Grad, Savski Venac, Vračar) Janković nije ostvario uverljivu pobedu, dok je u istim opštinama Beli ostvario rezultat bolji nego na republičkom nivou. U iščekivanju detaljnjijih analiza, u ovom trenutku možemo zaključiti barem to da rezultat Belog pokazuje da je moguća izborna mobilizacija mladih kao i izborna mobilizacija apstinenata. Međutim, s obzirom na kampanju Belog, ne sme se izostaviti primedba da ta mobilizacija nije moguća nuđenjem puke alternacije aktuelnim vršiocima vlasti, nego nuđenjem političke i diskurzivne alternative.

vucic

Foto: Predrag Momčilović

23:40 – Kraj izbornog dana obeležilo obraćanje Saše Jankovića koji je proglasio “pobedu pristojne Srbije” i najavio nastavak borbe, dok se po prestonici pojavljuju manje grupe građana koje negoduju. SNS pobedu slavi vatrometima.

22:55 – Iz opozicionih štabova stižu informacije o brojnim nepravilnostima: dok u izbornom štabu Jankovića upozoravaju na nepravilnosti, iz izbornog štaba Vuka Jeremića javljaju da će podneti prigovore policiji.

sns-1

Foto: Predrag Momčilović

22:30 – Aleksandar Vučić je izjavio da je na osnovu 92% obrađenih podataka osvojio više od svih ostalih kandidata zajedno, kao i da nije bilo mnogo prigovora na nepravilnosti niti fizičkih sukoba.

rik

Foto: Matija Jovanović

22:24 – RIK: po privremenim rezultatima Vučić vodi, iza Janković pa Maksimović.

img_7023-1

Foto: Katarina Drajić

Kampanje na internetu

U ovogodišnjoj kampanji za predsedničke izbore, pored mainstream medija, u velikoj meri korišćen je i internet. U istraživanju koje je sprovela Share fondacija, fejsbuk profil sa najvećim brojem interakcija bio je profil predsedničkog kandidata Ljubiše Preletačevića Belog, dok je Vučićev profil poslednji u petorci: Beli, Jeremić, Janković, Šešelj, Vučić. Izgleda da se izborni štab Aleksandra Vučića u mnogome oslonio na konvencionalnije kanale izveštavanja.

Kampanje na društvenim mrežama nisu bile u isključivoj funkciji afirmisanja pojedinih kandidata: u relativno velikom broju slučajeva su kroz razne lažne profile napadani protivnički tabori – a brojna su bila i kršenja internet prava vezanih za očuvanje privatnosti.

Zanimljivo je primetiti da sponzorisanje facebook stranica – što de facto predstavlja deo oglašavanja – nije prijavljivano u finansijskim izveštajima.

Miloš Janković

beli

izvor: facebook

21:37 – Mladenovac: na osnovu rezultata sa 20 od 59 biračkih mesta Vučić ispred Belog na svih dvadeset.

21:06 Vuk Jeremić preko društvenih mreža poziva glasače da “odbrane svoju izbornu volju” zbog nepravilnosti.

CESID celog dana navodi da su ovi izbori prošli sa najmanjim brojem neregularnosti od kada iz ove institucije prate izbore.

Ostali štabovi opozicionih kandidata navode da je bilo mnogo nepravilnosti.

20:58 – IPSOS: na osnovu 60% obrađenog materijala  Aleksandar Vučić je osvojio 55,8% glasova, Saša Janković 15%, Luka Maksimović između 9,2 i 9,5%, Vuk Jeremić više od 5%

sns

Foto: Predrag Momčilović

20:40 – Iz izbornog štaba SNS: Nebojša Stefanović je saopštio da je izlaznost na izbore oko 55%, i da prema nezvaničnim informacijama Aleksandar Vučić ostvario dobar rezultat, a za njim su najuspešniji Luka Maksimović i Saša Janković. Stefanović je dodao da će Aleksandar Vučić prihvatiti bilo koji rezultat, ali da to očekuje i od drugih kandidata.

jankovic-1

Foto: Ana Vuković

20:37 – Izborni štab Saše Jankovića: jedan dan kampanje Aleksandra Vučića košta kao cela kampanja Saše Jankovića.

jeremic-1

Foto: Katarina Drajić

20:24 – dolazak Vuka Jeremića i njegove supruge Nataše najavljen je za 21h

20:05 – Na konferenciji za štampu Vuka Jeremića saopšteno je da je izlaznost do 19 časova bil 50,68%. Prema rečima portparola u više gradova su primećeni nepravilnosti. Navedeno je, između ostalog, da je u Požarevcu gradonačelnik obilazio kolima biračka mesta, u raznim gradovima su primećeni batinaši, u Somobru je razbijena biračka kutija, dok na brojnim biračkim mestima u Beogradu državni organi su sprečeni da priđu biračkim mestima.

17759314_10154689774428640_1908767170_o

foto: Marko Miletić

Radijacija patrijarhata: prema ženama uvek može gore

Jedna od ključnih impresija ove predizborne kampanje jeste da su žene u Srbiji bez izbora. Režimska stranka uspela je, kako tokom petogodišnje vlasti tako i tokom kampanje, da do krajnosti ponizi i instrumentalizuje žene. Nakon što nam je u spotu sa nedopečenim hlebom Vučić poručio da je ženama mesto u kuhinji, napad na Natašu Jeremić pokazao je da je iz perspektive vladajuće stranke ponižavanje supruga protivkandidata legitiman metod političke borbe.

Taman kad smo pomislili da ne može gore, vladajuća stranka rešila je da se, nakon mizogine kampanje ženama obrati direktno. Ono čemu smo pri susretu Aleksandra Vučića i Svetlane Ražnatović svedočili jeste vrhunski cinizam vlasti čija neoliberalna politika „štednje“ žene ostavlja bez posla, zdravstvene i socijalne zaštite, prisiljavajući ih na dvanaestočasovno radno vreme i neplaćen prekovremeni rad. Tada nam je predsednički kandidat SNS-a poručio da je ženama mesto uz decu, da će štititi žene od nasilja, a Svetlana Ražnatović da će glasati za Vučića jer poznaje njegovu porodicu.

Cinizam izigravanja viteza-zaštitnika i patrijarhalnog narativa o dobrom domaćinu, kako su Vučić i Ražnatović podelili svoje uloge u pomenutom nastupu, bio bi samo još jedan degutantan skeč predizbornog marketinga da Srbija nije zemlja u kojoj je Autonomni ženski centar razmatrao podizanje tužbe protiv države, jer nije učinila ništa da spreči ubistva žena od strane muških članova porodice.

Iako su opozicioni kandidati, pre svega Saša Janković, iskazivali mnogo više poštovanja prema ženama kao glasačicama i članicama društva, zalaganje za prava žena koje nije utemeljeno u borbi za ekonomsku i socijalnu jednakost žena ne prevazilazi okvir političke korektnosti. Ne dovodeći u pitanje temelje mizoginog i patrijarhalnog društva – kapitalističku eksploataciju i „porodične vrednosti“ – ova politika ne upućuje suštinski izazov mačo-zaštitnicima i njihovom izjednačavanju žena sa reproduktivnim ulogama, dakle modelu koji je Vučić, nasledivši ga od Tadića, usavršio.

Jedini alternativni odgovor neoliberalnom patrijarhatu jeste politika koja brani kolektivne slobode i prava žena – pre svega, radnička i socijalna prava. Zato je štrajk radnica u Kragujevcu žarište borbe čiji politički potencijal iz perspektive ženskog oslobođenja prevazilazi sve što je na ovim predsedničkim izborima ponuđeno.

Jelena Lalatović

Francisco Osorio / Flickr

Francisco Osorio / Flickr

(A)političnost mladih?

Pojava Belog, koji je percipiran kao najveći pokretač mladih (apstinenata) da izađu na glasanje i uključe se u kampanju, pokazuje potrebu za drugačijom komunikacijom i pristupom politici, makar i u zacrtanim okvirima.

Iz različitih istraživanja i intervjua sa mladima u Srbiji mogli smo da saznamo da su mladi „generalno nezainteresovani“ za politiku, „slabo informisani“, ali da su i češće članovi partije nego što je to slučaj u Evropi, što pak i dalje ne znači da u velikom broju izlaze na izbore. Oni koji glasaju često traže autoritet ili se prosto sprdaju u situaciji ogromnog nepoverenja prema strankama i političarima. S druge strane, u manjem procentu, imamo delovanje u desnim i levim formalnim i neformalnim (omladinskim) grupama/organizacijama koje je vrlo ograničeno finansijskim, infrastrukturnim i ljudskim faktorima. Evidentno je nepoverenje u političke institucije i mehanizme, ali ujedno jedva da postoji ideja o alternativnim modelima demokratskog delovanja, ako izuzmemo slabo vidljivu levicu.

Dodamo li tome odsustvo smislenog poltičkog obrazovanja te limitiranost prostora za političko delovanje, ovo nije iznenađujuće stanje. Ova skoro pa bezizlazna situacija zahteva improvizaciju. Tako nam se možda neočekivano, ali nimalo nelogično desio izlazak fiktivne stranke grupe mladih Sarmuprobonisi, tj Belog (L.M., 25) na izbore.

Slično nam govore i protesti inicijative Ne da(vi)mo Beograd čiji dobar deo čine mlađe generacije, iako to nisu nužno iste kategorije mladih. Čini se da kombinacija ludičkih momenata i ozbiljnosti u pristupu mogu da obezbede zaiteresovanost za političke teme, masovnost i dugotrajnost angažmana. Eto lekcije ostalim političkim akterima kako da rade na formama političkog obrazovanja i delovanja koje su zanimljive mladima, u skladu sa njihovim iskustvom, resursima, potrebama i interesovanjima. Jer pored finansija, razvijanja infrastrukture i odgovarajućeg političkog trenutka važan je i pristup, odnosno strategije mobilizacije. Čini se da su neke strategije urodile plodom, jer prema nekim istraživanjima, spremnost da se izađe na izbore u odnosu na pre pet godina je porasla za 25% među mladima.

Takođe, pri razmišljanju o strategijama mobilizacije, ne smemo izostaviti iz vida da pokušaji razumevanja političkog ponašanja mladih često zanemaruju činjenicu da mladi nisu homogena kategorija. Njihovo mesto porekla i boravka, klasna, rodna, rasna pripadnost, seksualna orijentacija, zdravstveno stanje, pristup novim tehnologijama, mogućnost za obrazovanje, nivo informisanosti i još mnogo toga oblikuju političke stavove i prakse.

Marija Jakovljević

 

sns-arena-mmilenkovic_02

foto: Milovan Milenković / Kamerades

Da li glasati ili ne glasati

Pokušate li da odgovorite na pitanje zbog čega su uopšte (i da li su) ovi izbori vazni, nužno ćete se zaplesti u dugotrajnu (ali i globalnu) raspravu čije su lokalne mafiestacije fenomeni Preletačević Beli i beli listići. Pozicije u raspravi su ušančene, preodređene – ostalo je samo da se smestite i odredite da li ste sa nama ili njima — a diskurzivni paket-aranžmani već su vam pripremljeni: manje/veće zlo, ima/nema smisla glasati, (neko) jeste/nije „prava“ alternativa, (neko) jeste/nije radikalna opasnost po osnovne demokratske principe itd.

A da bismo izbegli ove kučine pokušajmo dati nešto skromniji odgovor: otkuda simbolički potencijal današnjih izbora integralno političkoj situaciji u Srbiji. Na prvom mestu, u pitanju su jedini preostali direktni izbori — otkad i članove mesne zajednice postavlja neko odozgo (a posredno, zapravo — premijer) zaista su ovo jedini izbori na kojima glasate za ime i prezime. Posebnu težinu nosi i činjenica da su u poslednjih tri decenije upravo predsednički izbori — oni koje neki građani (a političke elite svakako) percipiraju kao izbore sa najvećim simboličkim potencijalom. Dodajte tome i to da su sve ranije radikalnije smene političkih garnitura ili započinjale ili overavane predsedničkim izborima — i biće jasno zašto predsednički izbori imaju posebnu težinu.

Što se tiče dileme glasati/ ne glasati, čuli smo legitimne argumente i sa jedne i druge strane, ali podsećamo da se ni argumenti ni kontekst u poslednjih nekoliko godina nisu pomerili ni za jotu.

Držimo li se principijelno stava o neučestvovanju u izbornim farsama — u čemu je, podsećamo, levica do ovih izbora bila poprilično naklonjena — i legitimaciji vladajućih elita koje sve redom transformišu društvo i pojedince ne bi li ih uklopili u interese kapitala i njegovih vlasnika: onda valja bojkotovati i ove lažne izbore.

Držimo li da levica na ovim izborima mora da brani elementarne uslove mogućnosti svojeg delovanja u budućnosti — ove bi godine valjalo glasati — ali ćemo u istom mahu morati da prizamo i da smo prošlih nekoliko izbornih ciklusa, kada smo se držali po strani, grešili.

Postavljamo se, koliko god možemo, neutralno, i dopuštamo građanima da sami odluče u svoje ime uz konstataciju da levica — uprkos svim svojim unutrašnjim sukobima — pripada jednom frontu.

Stefan Aleksić

 

Ilustracija: KURS

Glasanje za devetog predsednika Republike Srbije počelo je danas u sedam i trajaće do dvadeset časova. Preliminarni rezultati se očekuju već tokom noći.

Osim pitanja ko će da osvoji najveći broj glasova i da li će biti drugog kruga, niz aspekata ovih izbora zaslužuje analizu. O nekima od njih već smo pisali, a tokom dana osvrnućemo se, između ostalog, na pitanja specifičnosti aktuelnih izbora, odnos mladih prema izborima, odnos prema ženama u kampanjama i korišćenja interneta kao platforme za političku propagandu.

Takođe, članice i članovi redakcije Mašine pratiće tok izbora po štabovima nekoliko predsedničkih kandidata.

Naše analize, izveštavanje iz štabova kandidata, kao i kritičke osvrte na medijske sadržaje u vezi sa izborima  moći ćete da pratite od popodnevnih časova.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us