U doba nastajanja sajberspejsa, jedni su imali utopijska, drugi distopijska očekivanja. U jednome su obe strane bile u pravu: da virtuelna realnost neće biti apolitična. Tako i SNS-ov iskorak u domen virtualnog ima veze s realno postojećim društvenim odnosima.
Na pozadini pandemijskog straha, u srpskoj javnoj sferi cveta drugi jedan virus: lažne vesti slepljene uz u Evropi već odgajeni antiimigrantski etos, i za čiju proizvodnju sada već postoji dobro udešen mehanizam. Idealni humus za autoritarne politike i kapitalizam nastavljen drugim sredstvima.
Da li postoje sličnosti između umetničkog i političkog tretiranja epidemija i pandemija? Možemo li se trezveno informisati o korona virusu, ili nam tržište i institucije nameću naočare kroz koje pratimo širenje ove zaraze?
„Zapošljavanje mladih“ je, uz e-upravu, IT tehnologije, preduzetništvo i ostale digitalizacije, poslednjih decenija postalo jedna od glavnih mantri svakog tehnokrate koji se očešao o državne strukture moći. I umalo je postalo vrednost po sebi, maltene jedan skorojevićki buzzword. Ali šta se zaista krije iza politike spram mladih i njihovom zapošljavanju.
Policijski sindikat je podneo krivičnu prijavu protiv Branislava Trifunovića zbog paranja srpske zastave u predstavi koji tematizuje položaj radnika. Zvuči apsurdno? Uzgred, Trifunović ne izvodi dotičnu scenu.
Ako nas razne stvari uoči predstojećih izbora podsećaju na devedesete, među njima je svakako i kvalitet života. Kakav politički odgovor nagoveštava opozicijski bojkot na sve surovije egzistencijalne izazove?
Da li su „nepoznati počinioci“ postavljanjem tenka ispred Marakane poslali poruku koju su želeli?
Pregovori vlasti i opozicije koji se odvijaju „iza zatvorenih vrata“ političku situaciju u Srbiji ne čine više demokratičnom. Takvi razgovori pre pokazuju da su obe strane spremne da isključe građane iz političkog procesa zarad potvrđivanja sopstvenih pozicija moći.
Zašto baš Černobil, zašto 2019. i otkud toliki uspeh serije?
Princip solidarnosti, nasuprot principu bratstva, nije poduprt snagom države. Bratstvo kao prinicip koji je pogodan za skrivanje socijalnih razlika, pogoduje državi, dok solidarnost za državu predstavlja opasan presedan.
Nacionalni klub mora imati i nacionalne titule. Ako toga i nije bilo, uvek možemo izmisliti nešto i napraviti tradiciju s kojom ćemo biti ponosni.
Napadi na pekare i na njihove vlasnike učestala je praksa srpske desnice za iskazivanje mržnje prema Albancima. Poslednji napadi na pekaru u Borči praćeni su desničarskim nasiljem i u drugim gradovima. Međutim organi reda i mira, vlast i deo opozicije ne daju se previše uzrujati ovim eskalacijama postojano tinjajuće etničke mržnje – dodajmo, s razlogom.
Ne slučajno, na godišnjicu bombardovanja Srbije, film „Balkanske međe” u srpsko-ruskoj produkciji puni bioskopske sale, ali i dodatno podgreva i onako usijanu javnost nacionalističko-šovinističkim propagandnim materijalom.
Vlast po običaju najvažnije zakone donosi ispod žita. Međutim, izgleda da ni opozicija ne primećuje problem radne eksploatacije kroz školovanje, ili joj je to sasvim ok.
Donošenje odluke o prebacivanju Muzeja vazduhoplovstva u nadležnost Ministarstva odbrane stvorilo je čitavu lavinu komentara: od onih koji su ukratko ustvrdili da će sada Muzej postati muzej vazduplohovstva – odnosno da će na čelo Muzeja sada biti postavljen neki neočekivani (ali očekivano štetočinski) kadar vladajuće koalicije – do onih koji su pomislili da će Muzej jednostavno biti zatvoren.
Tokom nedelje iza nas opozicija je potpisala svoj ugovor s narodom, pričalo se da premijerka Srbije sa svojom partnerkom uskoro dočekuje bebu, a u jednoj Beogradskoj ulici je osvanuo mural protiv vakcinacije. Šta su šire političke implikacije ovih događaja?
Iako se predstavlja kao nekakva „alternativa“ – Savez za Srbiju nije izuzetak iz serije političkih elita od devedesetih na ovamo koje za svoje kratkoročne političke interese zazivaju utvaru Kosovskog boja.
Problemi koji istinski tište građane ne staju u pesme s plejliste zvanične opozicije.
Gradska Opština Voždovac ponovo je otvorila javno glasanje o pitanju da li spomenike „Borba“ i „Obnova“ Sretena Stojanovića i Lojze Dolinara koji su od 1949. locirani ispred skupštine te opštine zameniti novim (a starim) spomenicima nacionalnim svetim kravama (Vasi Čarapiću, Karađorđu, Stepi Stepanoviću i Milunki Savić).
Razlozi alarmantnog stanja u sektoru kulture po pitanju muzealizacije i zaštite kulturnog nasleđa postaju očigledniji kada se sagledaju u svetlu investitorskog urbanizma, istorijskog revizionizma i tržišnom logikom vođene gradske kulturne politike.
