Poverenje je više od slogana: čemu nas uči neurobiologija traume silovanja?

Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.

Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.

Skup podrške ispred Studentske poliklinike u Beogradu, 22. februar 2021; Foto: Jelena Lalatović / Mašina

Borba za Studentsku polikliniku: „studenti će uvek stajati uz one koji su stali uz njihovo zdravlje“

Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.

Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.

U senci pandemije: Istanbulska konvencija i „rodna ideologija“

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Zašto je opasno ne shvatiti koaliciju „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“ ozbiljno

Na glasačkom listiću u nedelju naći će se i ultradesničarska koalicija „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“. Poput sličnih organizacija u drugim državama, ova koalicija vešto pakuje svoj program u za javnost politički dovoljno umerene terminološke kerefeke, i žene stavlja u prve redove. Uz sniženi izborni prag, njihov ulazak u parlament može da bude dodatno olakšan niskom izlaznošću.

Dve zablude o NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, najznačajniji književni događaj u Srbiji, još jednom je pokazala ograničenosti nacionalne kulture omeđane tržišnim okvirima u kojima su mehanizmi patrijarhalnih obrazaca maskuliniteta ne manje važni.

Klasna borba u autobusu: grad u službi Bus Plusa

Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.

foto: Milovan Milenković / Kamerades

Žensko lice desnice

Uz učestalo ograđivanje od borbe za ženska prava i feminizma u mizoginoj političkoj kulturi žene se mogu nadati protokolarnom upotpunjavanju političkih pozicija. Učešće žena u desničarskim organizacijama, u Evropi i na lokalu, ovu problematiku naglašavaju još i više.

Progresivan zakon, regresivan sistem

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici donosi odredbe koje se mogu okarakterisati kao progresivne. Dok je javnu recepciju ovog zakona oblikovao desni mizogini narativ, njegovu implementaciju čini upitnim kako propisan način procene i vrednovanja, tako i sistemska društvenoekonomska nejednakost koja posebno pogađa žene.

Osmi mart: dan rodne i klasne borbe

Milioni žena će i ovog Osmog marta protestovati širom sveta. Jedan od protestnih skupova će biti organizovan u Beogradu, u sredu, na Trgu republike s početkom u dvanaest časova. Razloga za protest je mnogo, a u ovom tekstu smo probali da istaknemo klasnu perspektivu Praznika i borbe žena.

Različiti okovi, zajednički otpor

​Uprkos isticanj​u​ žena na​ ​vodećim pozicijama, jačanje desnih političkih organizacija na​ ​​svetskom nivou dovodi do potrebe za snažnijim​ ​pozicioniranjem feminističkog pokreta. Očigledna potreba za prevazilaženjem​ kritike nacionalizma sa isključivo moralizatorskih pozicija podstiče dublje​ ​sagledavanje problema savremenog podređenog položaja žene.

IMT – propast jedne industrije

Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.

Sufinansiranje: korak dalje od dostupnosti visokog obrazovanja

​Najavljeni novi zakon o visokom obrazovanju, koji predviđa uvođenje kategorije sufinansiranja pod izgovorom obezbeđivanja jednakih šansi za sve, zapravo predstavlja nastavak preduzetničke ofanzive na univerzitet. Time se​ ​obrazovanje​ ​stavlja​ ​u službu dužničke ekonomije u kojoj univerzitet postaje mesto na kome se​ ​socijalne razlike i nejednakosti direktno proizvode. Ovakvo stanje stvari ​​mogu sprečiti jedino masovni pokreti.

Diskretni seksizam građanske desnice

​Kada građanski desničari govore o pravima žena, njihov suštinski cilj jeste da dokažu da je položaj žena u društvu zadovoljavajuć, ili čak privilegovan, te da je rasprava na tu temu izlišna i vredna ismevanja. Verbalne strategije kojima se desničari i njihovi simpatizeri u tome služe uglavnom se svode na omalovažavajuće tvrdnje da žene ne razumeju da sporne izjave zapravo i nisu seksističke, kao i da žene preteruju u borbi za svoja prava.

Protest kao pretnja

​Nacrt zakona o javnim okupljanjima svojim odredbama ne štiti građane i ne doprinosi podsticanju javnog iznošenja stavova. Upravo suprotno, predloženi zakon će služiti zaštiti vladajuće klase od potencijalnog rasta protestnih aktivnosti usled narastajućeg socijalnog nezadovoljstva.

Sedam godina portala Mašina!

Hvala vam što pratite i podržavate nezavisno novinarstvo!

Prvih 7 čitateljki i čitalaca koji se prijave na Mašina Newsletter dobijaju na poklon Mašina notes!