Pored zdravstvenih radnica i radnika zaposlenih na Studentskoj poliklinici, koji su se mogli prepoznati po uniformama, ali i majicama sa porukama „Ne damo Studentsku polikliniku“ i „ZZZS ne sme da zaspi“, na protestu je bilo i nekoliko desetina studenata, kao i predstavnika studentskih organizacija.
Predstavnici inicijative „Kreni-promeni“, koji su jutros predali 35. 000 potpisa protiv gašenja Studentske poliklinike, iako ih je samo nekoliko sati ranije ministar zdravlja Zlatibor Lončar pred kamerama uveravao kako do gašenja Studentske poliklinike ipak neće doći, takođe su došli na protest.
Rad u Studentskoj poliklinici nije obustavljen, iako je protest trajao nešto manje od pola sata. Kroz prozore Studentske poliklinike mogli su se videti zaposleni koji nastavljaju sa uobičajenim aktivnostima.
Jedino mesto gde oni mogu da se leče jeste Studentska poliklinika
Medicinska sestra Katarina, koja radi u stacionaru Studentske poliklinike, objašnjava zbog čega je došla na protest.
Pre svega ističe nedovoljan kapacitet doma zdravlja:
Koliko sam razumela, Dom zdravlja Vračar trenutno ima oko 50 000 pacijenata. Zajedno sa svim studentima koji bi se tamo prebacili – imao bi preko 100 000.
Studenti koji su iz drugih gradova došli da studiraju u Beogradu, da bi imali pravo na boravak u studentskom domu, ne mogu da prijave prebivalište u Beogradu, te nemaju uslov za otvaranje kartona u domu zdravlja. Jedino mesto gde oni mogu da se leče jeste Studentska poliklinika, objašnjava dalje Katarina.
Treća stvar – gde bi otišli svi ovi ljudi koji rade ovde? Oni bi morali da se prebace u neke klinike ili domove zdravlja.
Studentkinja filozofije Milica Luković kaže da je najavu protesta videla u medijima i da je došla, jer smatra da se ukidanjem Studentske poliklinike odustaje od zdravstvene zaštite studenata, što je, prema njenim rečima, nedopustivo u savremenom društvu.
Okupljenima se prvi obratio Marko Oljača iz Udruženja za održivu budućnosti „Koraci“, koje je i sazvalo protest. Najpre se osvrnuo na mali broj okupljenih, šta je pripisao prethodnom obećanju ministra da do gašenja ustanove neće doći:
Mi živimo u vremenu u kome se mnogo toga obećava, a malo toga ostvaruje – nikakva usmena obećanja ne dolaze u obzir, dok se ne donese zvanična odluka, koja je zakonski utemeljena da gašenja ove ustanove neće biti.
Oljača je izrazio nadu da će javnost da istraje u borbi za Studentsku polikliniku:
Nadam se da ste svi vi koji ste sada ovde dovoljno borbeni i jaki da animirate vaše prijatelje i kolege, ako do gašenja ove ustanove dođe.
Hajde da im ne verujemo – da nastavimo da se borimo
Predstavnici studenata insistirali su na važnosti uloge koju Studentska poliklinika ima od početka epidemije koronavirusa, kao jedna od retkih ustanova koja je nastavila i preventivne preglede i zbrinjavanje ne-kovid pacijenata.
Prethodnih dana studentski predstavnici su u medijima isticali poruke pune solidarnosti, borbenosti i samopouzdanja, tvrdeći da neće dozvoliti ukidanje zdravstvene zaštite, kao što ni letos nisu dozvolili da ih izbace iz studentskih domova. U tom duhu bila je i poruka studentskih predstavnika, upućena preko megafona, sa stepeništa ispred ulaza u Studentsku polikliniku „da će studenti uvek stajati uz one koji su stali uz njihovo zdravlje.“
Studentska aktivistkinja Dejana Stošić potrudila se da dočara kako bi pripajanje Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar uticalo na svakodnevni život studentkinja i studenata:
To znači da mi koji nismo iz Beograda nećemo moći da se lečimo niti da idemo na specijalističke preglede. To znači da ću morati da putujem pet sati u jednom smeru za ginekološki ili stomatološki pregled – ili da se prijavim u Beogradu, što znači da gubim mesto u domu.
Prema Dejani javnost ne bi trebalo da se uzda u usmena obećanja premijerke i ministra:
Hajde da im ne verujemo – da nastavimo da se borimo dok ne dobijemo napismeno.
Reklo bi se da je solidarnost studenata i zdravstvenih radnica i radnika otišla i korak dalje od prepoznavanja obostranog interesa u ovoj konkretnoj situaciji. U ime studentkinja i studenata, Dejana Stošić na kraju svog govora obratila se zdravstvenim radnicima:
Kada ne ukinu ovu instituciju, onda ćemo se boriti da imate mnogo bolje uslove za rad, jer znamo da zaslužujete bolje.
Doktorka Mila Paunić, pomoćnica direktorke Studentske poliklinike, ukazala je na jedan od ključnih razloga zbog kojih treba stati u odbranu interesa studenata. Poliklinika nije samo neophodna kao resurs, bez kog bi već preopterećeni zdravstveni sistem postao preopterećen preko svake mere, ona je i garant kvalitetne i dostojanstvene zdravstvene zaštite za studentkinje i studente.
Preko 50, 60 posto studenata nisu sa svojim roditeljima. Kada imaju visoku temperaturu, kada imaju upalu bubrega, kad imaju zubobolju, teške brige za sutrašnji ispit, kada polome nogu, njihovi roditelji nisu pored njih, ali zato sve ove medicinske sestre i svi lekari koje vidite ovde jesu.
Doktorka Paunić je ukazala i na značaj podrške:
Ovde se zaista godinama uči na koji način treba da se obratimo mladoj osobi. Ovolika podrška i obavezuje. Bilo je, sigurno, propusta, ali ovolika podrška – to je takav stimulans za sve nas – trudićemo se da budemo još bolji.
Međutim, optimizam doktorke Paunić i njeno uverenje da je sudbina, koju za Studentsku polikliniku i zavode za zdravstvenu zaštitu studenata (kao i zavode za zdravstvenu zaštitu radnika) širom zemlje predviđa Plan optimizacije mreže zdravstvenih ustanova, greška, koju će nadležni, pod organizovanim pritiskom studenata i medicinskih radnika, ispraviti, ne dele svi zaposleni.
Sestra Katarina ima utisak „da im se očigledno žuri“, odnosno da vlast pokušava da brzinski ostvari ovaj plan, te podseća da je javna rasprava sprovedena u samo dve nedelje – od 6. do 22. februara. Na pitanje da li zna kako će se proces primene Masterplana odraziti na medicinske sestre i tehničare, imajući u vidu da se u Planu optimizacije ponajviše govori o premeštanju lekara specijalista iz doma zdravlja u bolničke ustanove, odgovara odrično.
Za sada, znamo argumente zašto je važno sačuvati zavode za zdravstvenu zaštitu studenata. Bez njih, studentkinje i studenti gube pristup zdravstvenoj zaštiti. Zatim, smanjiće se kapaciteti zdravstvenih ustanova, a isti broj zdravstvenih radnica i radnika radiće sa mnogo većim brojem pacijenata.
Javna rasprava o Planu optimizacije završila se 22. februara, a na zahtev Sindikata lekara i farmaceuta da se javna rasprava produži do kraja marta Vlada, do sada, nije odgovorila. Takođe, u Planu optimizacije se ne precizira koji su akteri iz stručne javnosti konsultovani prilikom njegovog donošenja.
Drugim rečima, i dalje ne znamo da li Plan optimizacije, koji je deo projekta o unapređivanju finansiranja zdravstvene zaštite, korisnicima i zaposlenima donosi išta osim smanjenja ulaganja u razvoj novih kadrova, čime se povećava i podstiče nesigurnost i promenljivost uslova u kojima zdravstveni radnici rade.
Iako Plan predviđa da svi zaposleni u zdravstvu zadrže posao, on time pokušava da sakrije „slona u prostoriji“ – odnosno, ono što svi – i pacijenti i zdravstveni radnici – znaju iz iskustva – da su zdravstvu potrebna nova radna mesta.
Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja ovaj plan sprovodi u partnerstvu sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku konsultanskih kuća IBF iz Belgije i „Delta house“ iz Hrvatske, kao i NALED-a, za zaustavljanje Plana optimizacije, tj. krovnog projekta koji nalaže gašenje ustanova za zdravstvenu zaštitu studenata, potrebno više od simboličkih akcija. To znači da je borba za opstanak Studentske poliklinike važna kao početak borbe za sistematsku odbranu javnog zdravlja od daljeg urušavanja.
