„Danas je Svetski dan nesigurnog posla, a sutra, 7. oktobra, Svetski dan dostojanstvenog rada. I nije slučajnost što se ova dva dana obeležavaju jedan za drugim jer su nesigurnost posla i dostojanstvo rada dva lica u ogledalu društva i odnosa države prema radnicima“, saopštili su iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
U periodu od 1. januara do 18. decembra 2024. godine 69.651 lice u Srbiji imalo je prijavu na obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima.
Njih 27.113 je kod istog poslodavca više puta u toku godine imalo prijavu na osiguranje po osnovu takvog ugovora, piše Forbes.
Problem sa ovakvim ugovorima je pre svega što lice angažovano na privremenim i povremenim poslovima nije u radnom odnosu.
„Nesigurnost, delimično i mestimično zaposlenje, neizvestan rad, problematični radni uslovi i, posebno, neizvesna socijalna sigurnost je realnost u kojoj život živi oko 700.000 prekarnih radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija ili rade na crno“, podseća ASNS.
Dve hiljade otpuštenih prosvetara
U naročito teškom položaju od početka studentskih protesta nalaze se prosvetni radnici i radnice.
Prema pisanju Nove ekonomije, zaključno sa prvom nedeljom septembra u školama nedostajalo ukupno 79.745 prosvetnih radnika u koje spadaju nastavnici predmetne nastave, pomoćni nastavnici, nastavnici praktične nastave, razredne nastave, defektolozi, nastavnici u kombinovanom odeljenju… Na sajtu se nalazi i ažurna lista tehnoloških viškova. Pa je tako 1.785 nastavnika u školama u Srbiji proglašeno kao tehnološki višak.
Centar za politike emancipacije, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Centar za dostojanstven rad i Roza – Udruženje za radna prava žena ranije su upozorili da u prosveti Srbije već godinama traje praksa koja nastavnicima oduzima sigurnost i dostojanstvo.
„Ogroman broj zaposlenih radi na ugovorima o radu na određeno vreme, iako predaju predmete koji postoje svake godine i obavljaju poslove stalnog karaktera. Sada svedočimo da se ovi ugovori koriste u obračunu sa prosvetnim radnicima i radnicama, jer kada ugovori o radu na određeno isteknu mogućnosti zaštite su svedene, ali postoje“, poručile su ove organizacije.
Ugovori na određeno su mehanizam pritiska na zaposlene, dodaju ove organizacije i podsećaju da je Evropski sud pravde više puta presudio da se zloupotrebom uzastopnih ugovora na određeno vreme krši pravo radnika i radnica i da su oni u suštini stalno zaposleni.
„Nesigurnost posla i prekarni rad su najčešće sredstvo preko koga poslodavci prenose sve rizike poslovanja, odgovornosti, poslovnih promašaja na radnike težeći da ukinu radni odnos i svet rada svedu na fleksibilan rad i trenutnu potrebu za radnicima. Problem je što država ne samo da ne sprečava prekarijat, već ga u najmanju ruku toleriše i podržava i to strateški, stvarajući institucionalni okvir kroz radno zakonodavstvo, pritom ne mareći za pogubne posledice po društvo koje se rapidno socijalno raslojava i puca po svim šavovima“, poručuje ASNS.
Kakav je nivo dostojanstvenog rada nije teško zaključiti kad država ne poštuje svoje odluke, a državni organi ne rade svoj posao, kad je mobing postao standard i osnovno sredstvo u odnosu poslodavaca prema radnicima, ističu iz ASNS.
Mladi posebno ranjiva kategorija
Nesigurnim zaposlenjem su pogođeni i mladi. Kako smo ranije pisali na Mašini, mladi širom sveta suočavaju se sa sve većom anksioznošću zbog nezaposlenosti i nesigurnih poslova.
Nezaposlenost među mladima u Srbiji i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova, iako su zabeleženi minimalni pomaci. Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu, u martu 2024. godine, u Srbiji je bilo 72.269 nezaposlenih mladih, što je 18,63% od ukupnog broja nezaposlenih.
Skoro petina nezaposlenih u zemlji pripada uzrastu od 15 do 30 godina. Nezaposlenost više pogađa mlade žene – u starosnoj grupi od 25 do 29 godina, broj nezaposlenih žena je za trećinu veći nego kod muškaraca. U Srbiji, 17% mladih radi bez ugovora, a time i bez socijalne zaštite i zakonom zagarantovanih prava.
„Mladi koji su nezaposleni, a nisu ni u sistemu obrazovanja, kada nađu zaposlenje neretko ostanu ranjiva kategorija, jer često ti poslovi budu nesigurni, potplaćeni i bez svih benefita kao što su plaćeno odsustvo s posla, zdravstveno i socijalno osiguranje i ostalo”, rekla je Mirjana Mirosavljević Bobić, menadžerka projekta iz Fondacije Ana i Vlade Divac na predstavljanju poslednjeg Indeksa participacije mladih, o čemu smo ranije pisali.
Neophodna hitna promena radnog zakonodavstva
„Prekarni rad je negacija dostojanstvenog rada koji je, da podsetimo, rad za koji se dobija poštena zarada, koji obezbeđuje sigurnost zaposlenja i socijalnu sigurnost za radnika i njegovu porodicu, pruža dobre izglede za lični i profesionalni razvoj i socijalnu integraciju, daje slobodu da se slobodno izraze mišljenja i stavovi, radnici slobodno organizuju i učestvuju u odlukama koje utiču na njihov rad i živote, kao i jednak tretman i mogućnosti“, ističe ASNS.
ASNS ponovo zahteva hitnu promenu radnog zakonodavstva u kome bi se ukinuo rad van radnog odnosa, najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca sa pripadajućim konsekvencama i promenu strategija i politika koje „na društveni i državni pijadestal stavljaju korporacije, banke i poslodavce, a radnike svode na proste izvršioce radova i to za male pare“.
Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države i to je jedini način i uslov da ponovo počnemo da gradimo socijalnu koheziju i beskonfliktno društvo, zaključuje se u saopštenju ASNS.
Podsetimo, studenti u blokadi su sa sindikatima Prvog maja Vladi Srbije predali zahteve o izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku.
A.G.A.
